Izvor: Standard (Global research)

Još 1997, na vrhuncu afere sa Monikom Levinski, Klintonova administracija planirala je nuklearni udar na Libiju, što su zapadni mediji uglavnom prećutali. Ministarstvo odbrane je već tada imalo na raspolaganju “taktičke nuklearne bombe” za razaranje neprijateljskih bunkera na Srednjem istoku i po Centralnoj Aziji:

“Vojni zvaničnici i rukovodstvo američkih instituta za nuklearno naoružanje podsticali su SAD da razviju novu generaciju preciznih, “malih” nuklearnih bombi (…) koje bi mogle biti korišćene u konvencionalnim sukobima sa zemljama Trećeg sveta”. (Federacija američkih naučnika /Federation of American Scientists/, 2001)

Tako je nastala i nuklearna bomba B61-11 za duboko prodiranje u tle koja nikada nije isprobana. Ona je činila deo serije B61, opremljene takozvanim nuklearnim bojevim glavama “umerene moći”. Američki vojni izvori opisali su to sledećim rečima: “U slučaju upotrebe B61-11 u Severnoj Koreji, radioaktivno zagađenje rasprostrlo bi se i na susedne zemlje poput Japana.” (Videti B61-11 Earth-Penetrating Weapon, Globalsecurity.org). Verzija B61-11 za duboko prodiranje u tle isprva je trebalo da bude “slabe” snage – ne jača od 10 kilotona što bi odgovaralo 66.6 postotku snage bombe bačene na Hirošimu – i bila je namenjena upotrebi na ratištima Srednjeg istoka i Centralne Azije.

PLANOVI PENTAGONA ZA NUKLEARNE UDARE NA LIBIJU

Taktičko nuklearno oružje B61-11 Pentagon se 1997. spremio da upotrebi protiv “Gadafijevog režima”:

“Viši zvaničnici Pentagona izazvali su uzbunu prošlog aprila (1997) predlogom da se nuklearna bomba za duboku penetraciju tla upotrebi protiv navodne podzemne fabrike za proizvodnju hemijskog oružja koju Libija gradi u Tarhuni. Ova bezmalo otvorena pretnja stigla je svega jedanaest dana pošto su SAD potpisale Pakt o afričkoj zoni zabrane nuklearnog oružja (The African Nuclear Weapons Free Zone Treaty), kojom se potpisnici obavezuju da ne koriste nuklearno oružje niti prete njime bilo kojoj zemlji-potpisnici, uključujući i Libiju”. (David Muller/Dejvid Maler/, Penetrator N-Bombs, International Action Center, 1997)

Tarhunu naseljava više od 200.000 ljudi – muškaraca, žena i dece, i nalazi se na oko 60 kilometara istočno od Tripolija. Da je ova “humana bomba” sa kapacitetom dve trećine hirošimske bombe bila bačena na “moguće” postrojenje za proizvodnju oružja za masovno uništenje (OMU, na engleskom WMD, prim. prev.) izazvala bi desetine hiljada žrtava, da ne pominjemo nuklearno zagađenje…

Čovek iza ovog dijaboličnog plana za nuklearni udar na Libiju bio je pomoćnik državnog sekretara odbrane Harold Palmer Smit junior (Harold Palmer Smith Junior). “I pre nego je B61 proizvedena, Libija je označena kao moguća meta”. (Bilten atomskih naučnika – septembar/oktobar 1997 /Bulletin of the Atomic Scientists – September/ October 1997/ strana 27, potcrtavanje autorovo)

Harolda Palmera Smita predsednik Bil Klinton beše postavio da nadgleda nuklearne, hemijske i biološke odbrambene programe čiji je cilj da se “smanji američki arsenal nuklearnog oružja i troškovi za njegovo održavanje”. Nažalost, njegov istinski zadatak nije bio nikakvo “smanjenje” već uvećanje nuklearnog arsenala uvođenjem i razvojem novih generacija “bezopasnih” “mini-nuklearki” za upotrebu na ratištima Srednjeg istoka.

ISPROBAVANJE NUKLEARNE BOMBE B611-11 NA ODREĐENOJ DRŽAVI

Cilj Minstarstva odbrane, po savetu Harolda Smita, bio je da ubrza “isprobavanje” nuklearne bombe B61-11 “na terenu” u nekoj postojećoj zemlji:

“Pet meseci pošto je pozvao na ubrzanje proizvodnje B61-11, Pomoćnik ministra odbrane Harold Smit je izjavio da će Vojno vazduhoplovstvo upotrebiti nuklearnu bombu B61-11 protiv moguće libijske podzemne fabrike hemijskog oružja u Tarhuni, ako Predsednik bude odlučio da to postrojenje bude uništeno. ‘Ne bismo mogli da izbacimo tu fabriku iz proizvodnje korišćenjem isključivo konvencionalnog oružja’, kazao je Smit Asošiejted Presu. ‘B61-11 bi u tom slučaju bilo nuklearno oružje po našem izboru’, izjavio je i časopisu „Džejns nedeljnik za odbranu” (Jane‘s Defence Weekly).

Smit je svoje izjave dao tokom jutarnjeg intervjua sa novinarima pošto je Ministar odbrane Vilijem Peri (William Perry) prethodno obavestio Odbor za spoljne odnose američkog senata (Senate Foreign Relations Committee) da SAD zadržavaju pravo na korišćenje nuklearnog orižja protivu zemalja naoružanih hemijskim i biološkim oružjem.(Videti http://www.nukestrat.com/us/afn/B61-11.htm, potcrtavanje autorovo). I mada je Pentagon kasnije negirao da namerava da bombarduje libijska postrojenja u Tarhuni, ipak je potvrdio da ‘Vašington ne isključuje upotrebu nuklearnog oružja protivu Libije’.”

NUKLEARKE I MINI-NUKLEARKE: IRAK I AVGANISTAN

Vojska SAD smatra “mini-nuklearke” “humanim bombama” koje “minimizuju” “kolateralnu štetu”. Po naučnicima koji rade za Pentagon, takve bombe su “bezopasne po civilno stanovništvo u okolini ciljeva pošto se eksplozija odvija pod zemljom”.

No, B61-11 je termonuklearna bomba, oružje za masovno uništavanje (Weapon of Mass Destruction /WMD/) u pravom smislu te reči.

Vojna dokumentacija pravi razliku između nuklearnog probijača tla (NPT) (NuclearEarth Penetrator /NEP/) i “mini-nuklearke” – nuklearne bombe snage manje od 10 kilotona, to jest, dve trećine snage bombe bačene na Hirošimu. NTP može biti snage i do 1.000 kilotona – sedamdeset puta jača od hirošimske bombe.

Ova razlika između mini-nuklearki i NPT je umnogome lažna. U praksi, razlike nema. Uopšteno gledajući, radi se o istoj vrsti oružja: B61-11 se proizvodi u nekoliko različitih “jačina” koje se kreću između “male” od manje od jednog kilotona, do “srednjih” – sve do bombe od 1000 kilotona.

U svim slučajevima, radioaktivno zagađenje je pogubno. Štaviše, B61 serija termonuklearnih bombi sadrži nekoliko naprava različitih oznaka: B61-11, B61-3, B61- 4, B61-7 and B61-10 – svaka od pomenutih dolazeći u različitim “snagama”.

Međutim, oružje od koga se najviše očekuje jeste bomba “male snage” – 10-kilotonska – samo za trećinu slabija od hirošimske.

LIBIJSKA “NUKLEARNA OPCIJA 1997” KAO PRESEDAN…

Ni Bušova ni Obamina administracija nisu isključile korišćenje termonuklearnih bombi za uništavanje podzemnih bunkera na ratištima Srednjeg Istoka. Ova oružja i jesu naročito namenjena posle-hladnoratovskoj upotrebi pri “konvencionalnim sukobima sa zemljama Trećeg sveta”. Takvu njihovu upotrebu je odobrio i američki senat 2002, po usvajanju Stava o upotrebi nuklearnog oružja („Nuclear Posture Review”) 2001. godine.

Oktobra 2001, odmah posle terorističkog rušenja Kula bliznakinja u Njujorku, Ministar odbrane Donald Ramsfeld (Donald Rumsfeld) predvideo je upotrebu B61-11 u Avganistanu. Meta su u tom slučaju bile skrovišta Al Kaide u planinama Tora Bore.

Tada je Ramsfeld izjavio da mada bi “konvencionalne” bombe bile dovoljne da “obave posao”… “ne isključuje upotrebu nuklearnog oružja”. (Iz Hjustonske hronike /Houston Chronicle/, 20. oktobra 2001, potcrtavanje autorovo.)

Upotreba B61-11 razmatrana je i 2003, tokom bombardovanja i invazije Iraka. Tada je B61-11 opisana kao “precizno nuklearno oružje male snage za probijanje tla i uništenje značajnih podzemnih objekata”, kakvim su smatrana podzemna skloništa Sadama Huseina:

“Ako je Sadam zapravo najznačajnija meta u Iraku, “onda nema razloga da se ne poslužimo nuklearnom bombom poput B61-11 da ga ubijemo i tako obezglavimo režim.” („Novosti iz odbrane” /Defense News/, 8. decembra, 2003, potcrtavanje autorovo) – “Sve opcije su na stolu”… Ludilo: nuklearke da bi se ostvarila promena režima!… Ramsfeld je zapravo predložio, u okviru svoga “humanitarnog mandata”, da se njegova zemlja posluži nuklearnim udarima ne bi li “neutralisala” predsednika jedne strane države. (Prim. autora: nema dokumentovanih dokaza da je B61-11 ikad upotrebljana protivu Iraka.)

DA LI JE NUKLEARNI UDAR NA LIBIJU I DALJE U PLANU?

“Koalicija voljnih” pod mandatom SAD i NATO je trenutno u “humanitarnom ratu” sa Libijom u cilju “spasavanja života nedužnih civila”…

No, da vidimo šta NATO doktrina “obaveza zaštite” (Responsibility to Protect Doctrine /R2P/) zaista podrazumeva pod time.

Naime, nuklearna doktrina Bušove administracije iz 2001. sadržala je određene “smernice” što se tiče “preventivnih” nuklearnih udara protiv nekoliko zemalja na području Srednjeg istoka i Centralne Azije, u kojima se izričito pominje i Libija.

Po rečima Vilijema Arkina (William Arkin) 2002: “Bušova administracija je tajno naredila Pentagonu da izradi planove za moguću upotrebu nuklearnog oružja (Odluka o upotrebi nuklearnog oružja iz 2001. odobrena od američkog senata 2002. /Nuclear Posture Review approved by the Senate in late 2002/) protiv bar sedam zemalja, poimence navodeći ne samo Rusiju i “osovinu Zla” – Irak, Iran, i Severnu Koreju – već i Kinu, Libiju i Siriju. (Videti Vilijem Arkin Razmišljanje o nepojamnom /Thinking the Unthinkable/, Los Anđeles Tajms /Los Angeles Times/, 9. mart 2002)

Uz to, Ministarstvu odbrane SAD je rečeno da se pripremi za mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u nekoj budućoj izraelsko-arapskoj krizi. Valjalo je i da razmotri načine korišćena takvih sredstava pri odmazdi za hemijske i biološke napade, kao i u slučaju neodređenih “nenadnih događaja na vojnom planu”. Ta i slična uputstva, uključujući i ona za nastavak razvoja protiv-bunkerskih mini-nuklearki i nuklearnog oružja koje “smanjuje kolateralne gubitke”, nalaze se u još uvek tajnom dokumentu nazvanom Odluka o upotrebi nuklearnog oružja (Nuclear Posture Review /NPR/), koja je trebalo da bude razmatrana pred Kongresom SAD 8. januara.

Preventivna nuklearna doktrina (The preemptive nuclear doctrine /DJNO/) usvojena od Obamine administracije dozvoljava “preventivnu” (“sprečavajuću”) upotrebu “mini-nuklearki” u konvencionalnom ratu protiv “banditskih država” („rogue states”). Iako “smernice” ne isključuju neke druge (i smrtonosnije) kategorije nuklearnog oružja iz arsenala SAD i NATO, pentagonski “scenariji” za Srednji istok i Severnu Afriku zasada se ograničavaju na korišćenje “taktičkog” nuklearnog oružja, uključujući i bombu B61-11 za uništavanje podzemnih skloništa.

Činjenica da je Pentagon još 1997. izdvojio Libiju kao pogodnu “banditsku državu” za moguće “isprobavanje” svojih mini-nuklearki imala je značjan udeo pri formulisanju Odluke o upotrebi nuklearnog naoružanja iz 2001.

Valja pri tom imati na umu da je taktičko B61 nuklearno oružje razdeljeno i američkim partnerima u NATO: evropskim “ne-nuklearnim” državama među kojima su Belgija, Holandija i Italija, koje su neposredno uključene u kampanju bombardovanja Libije. Sve one imaju B61 mini-nuklearke u svojim vojnim bazama i pod sopstvenom komandom. (Mišel Hosudovski, Pet evropskih “nedeklarisanih” nuklearnih država /Europe’s Five “Undeclared Nuclear Weapons States”, 10. februar, 2010)

Ove evropske mini-nuklearke su namenjene ciljevima na Srednjem Istoku. I mada se Libija izričito ne pominje, po ratnim planovima NATO te “evropske” termonuklearne B61 bombe za uništavanje bunkera mogle bi biti lansirane “protiv meta u Rusiji ili u zemljama Srednjeg istoka kao što su Sirija i Iran” (citirano iz Nacionalnog saveta za odbrambene resurse – nuklearno oružje u Evropi /National Resources Defense Council, Nuclear Weapons in Europe/, februara 2005).

U sklopu tekućeg rata protiv Libije “sve su opcije na stolu”, uključujući i “preventivnu”, nuklearnu, kao deo “humanitarnog mandata” “zaštite života nedužnih civila”.

Godine 2007, otkriven je dotle tajni plan STRAKOMA-A (STRATCOM – Strategic Air Command /Strateška vazduhoplovna komanda, prim. prev.) iz 2003, kojim je potvrđena spremnost Vašingtona na preventivne nuklearne udare protiv Irana, Sirije i Libije. I mada su osnovne zamisli i pretpostavke ovog dokumenta izvedeni iz NPR za 2001, Plan usvojen u Komandi Strateške vazduhoplovne komande ((USSTRATCOM) usredsređuje se na njegovo konkretno izvršenje (the Plan formulated by Strategic Command headquarters (USSTRATCOM) focused concretely on issues of implementation.)

Ministarstvo odbrane je očito upotrebu nuklearnog oružja poput B61-11 protiv Libije tokom tekućih borbenih dejstava razmatralo još 1997. i uključilo ga u svoj NPR (Nuclear Posture Review /Odluka o upotrebi nuklearnog oružja/) za 2001, te ona mora stoga i dalje biti ozbiljno uzeta u obzir.

httpv://www.youtube.com/watch?v=OnOIONHVYbo