Izvor: Politika

Finansijski urušena Portugalija konačno je u sredu veče zvanično zatražila novčanu pomoć Evropske unije, nakon jednogodišnjeg žilavog opiranja pritiscima međunarodnog finansijskog tržišta i partnera u evrozoni.

„Učinio sam sve, ali Portugalija je danas izložena rizicima koje zemlja sebi ne može da priušti”, priznao je portugalski premijer u ostavci Žoze Sokrateš, inače ogorčeni protivnih pomoći sa strane.

Apel Lisabona za još nepreciziranu pomoć EU (spominje se 75 milijardi evra) usledio je nakon što su portugalske banke u utorak odbile da garantuju isplatu pristižućih rata državnog duga (samo 15. aprila i 15. juna Lisabon treba poveriocima da namiri 12 milijardi evra potraživanja).

Nakon Grčke i Irske, Portugalija je tako postala već treća članica evrozone koja za manje od godinu dana traži stranu finansijsku pomoć jer ne može da se izbori sa domaćom dužničkom krizom. Evropski zvaničnici upinjali su se juče da uvere finansijska tržišta da će nakon pomoći Portugaliji iz Spasilačkog fonda EU dužnička kriza u evrozoni biti „obuzdana”. Berze i eksperti nisu juče krili sumnju u taj scenario.

Zaboravite Portugaliju, malu državu u evrozoni, pomno razmotrite sposobnost Španije, da ispoštuje svoje dužničke obaveze, upozorio je investitore juče profesor Nurijel Rubini u autorskom tekstu u „Njujork tajmsu”.

Španski ministar finansija Elena Salgado odbacila je juče svaku pomisao da bi se dužnička kriza mogla uskoro preliti i na tu zemlju.

U međuvremenu, portugalska opozicija, međunarodno tržište i EU oprečno su reagovali na apel lidera koji je 23. marta podneo ostavku zbog otpora parlamenta u Lisabonu da usvoji njegov najnoviji (četvrti) paket strogih mera štednje.

Lider portugalske opozicije Pedro Koeljo ocenio je Sokratešov apel za pomoć „zakasnelom akcijom”.

Svetske berze juče se nisu ni osvrnule na Sokratešov TV apel za pomoć. Finansijskim tržištima je, naime, odavno jasno da Portugalija ne može sama da se izbori sa teretom preteranog zaduživanja, zgaslim privrednim rastom, rastom nezaposlenosti i ekonomskom besperspektivnošću. „Jedino je vlada u Lisabonu uporno odbijala da toj realnosti pogleda u oči”, ocenjuju međunarodne kreditne agencije koje su poslednjih dana uzastopno obarale rejting Portugalije.

Na drugom kraju Evrope, u Briselu, komesar za ekonomiju Oli Ren je molbu Portugalije za pomoć proglasio „odgovornom akcijom”. Bivši portugalski premijer i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo najavio je juče da će evropski plan za Portugaliju biti sastavljen u „najskorijem roku”.

Ministri finansija EU već juče su se sastali u Godolu kod Budimpešte da skroje etapni plan finansijske pomoći Portugaliji. U trci da obuzdaju portugalske finansijske nevolje i uvere berze da nema bojazni od daljeg prelivanja dužničke krize u evrozoni, EU sada vodi trku sa vremenom.

Portugalija izlazi 5. juna na vanredne izbore: pitanje je da li će sledeća vlada u Lisabonu i tamošnje javno mnjenje prihvatiti drakonske pakete reformi kojima su već izložene Grčka i Irska. Deo paketa pomoći Lisabonu EU će pregovarati sa portugalskom vladom u ostavci, ali one dugoročnije rezove treba da prihvati kabinet čiji je sastav još nepoznat.

Kroj „portugalskog paketa” trajaće do subote, kada su igrom slučaja u Budimpešti zakazane velike demonstracije protiv bankarskom krizom nametnutih reformi u Evropi.