Izvor: Politika

Finansijski urušena Portugalija, koja je po berzama na korak od prihvatanja spasilačkog dvojca EU–MMF, našla je mogućeg izbavitelja u obliku svoje nekadašnje kolonije – Brazila!

„Brazil razmatra da Portugaliji uz određene garancije ponudi finansijsku pomoć, otkupi deo njenog državnog duga, i deo naših novčanih potraživanja od Lisabona“, izjavila je juče Dilma Rusef, predsednica Brazila, osme ekonomske sile sveta.

Gospođa Rusef i bivši predsednik Brazila Injacio Lula da Silva stigli su u zvaničnu posetu Lisabonu u utorak, istog dana kada je međunarodna agencija „Standard end purs” (SP) srozala kreditni rejting Portugalije na samo jedan stepen iznad „investicionog otpada” („BBB minus”).

Dodatno obarajući rejting Portugalije, SP je u utorak procenio da je strana finansijska pomoć Lisabonu gotovo „neizbežna”.

Navođenje Portugalije – zemlje sa 11 odsto nezaposlenih (22 odsto među mladima između 15 i 24 godine) – ka spolja nametnutoj rundi reformi izazvalo je oštar komentar Lule da Silve.

„Gde god je ušao da pomogne, MMF je izazvao više problema nego koristi. Portugalija treba svakako da odbije tu ’pomoć’ jer ona znači sapinjanje privrednog rasta. MMF neće danas pomoći Portugaliji, kao što ni Brazilu svojevremeno nije pomogao. Brazil će pomoći Portugaliji“, nagovestio je bivši lider ekonomski najjače latinoameričke države koja je 1832. stekla nezavisnost od Lisabona.

Predsednik portugalske vlade u ostavci Žoze Sokrateš ponovio je ove sedmice da Lisabonu „ne pada na pamet” da traži stranu pomoć, uprkos pritisku međunarodnih finansijskih tržišta i zvaničnika evrozone.

Portugalija u aprilu i junu treba da podmiri oko devet milijardi evra obaveza prema stranim poveriocima.

Kreditne agencije smatraju da će Portugalija možda biti u stanju da bez spoljne pomoći otplati aprilsku ratu od četiri milijarde evra potraživanja, ali ne i onu junsku od oko pet milijardi evra.

Ova procena već je izazvala paniku među portugalskim poveriocima. Da bi kupili portugalske desetogodišnje obveznice, investitori su juče tražili rekordno visok prinos od čak 8,18 odsto.

Evropska komisija i MMF već su u odvojenim reakcijama kritikovali najnovije ocene međunarodnih agencija .

„Stvara se panika na berzama. Čitavo finansijsko tržište evrozone je pod pritiskom zbog pažnje koju kreditne agencije posvećuju maloj grupi zemalja poput Grčke, Islanda, Irske, Portugalije i Španije”, upozorio je MMF.

Evropska komisija je čak javno posumnjala u metode ocenjivanja kreditnih agencija i tajming njihovih objava.