Izvor: Deutsche Welle

Japan se suočio sa zemljotresom, cunamijem i nuklearnom katastrofom. To sve na trenutak je paralisalo japansku ekonomiju, a u slučaju širenja radijacije scenario može biti još mračnij. Ipak, uticaj na svet nije toliki.

Svetska banka procenjuje da šteta koju su Japanu naneli zemljotres i cunami iznosi skoro 166 milijardi evra. To je duplo više od štete od zemljotresa u Kobeu 1995. godine. Nemačka „Dekabanka“ procenjuje da je katastrofa japansku privredu do sada koštala 137 milijardi evra.

Ipak, većina ekonomista predviđa dalji privredni rast Japan, iako usporen. „Dekabanka“ je, recimo, korigovala svoju prognozu japanskog privrednog rasta sa 1,5 na jedan procenat. Jerg Kremer, iz nemačke Komercbanke, na osnovu iskustva nakon Kobea, očekuje „efekat obnove“.

„To je takođe bio veoma jak zemljotres koji se dogodio u januaru 1995. Industrijska proizvodnja u odnosu na decembar pala je za više od dva odsto, ali je oporavak zabeležen već u februaru, a zatim je rast nastavljen. Dakle, uz svu tragediju koju je doneo zemljotres, pokazalo se da je oporavak brz.“

Ali nije reč samo o zemljotresu – dogodila se i katastrofa u nuklearnoj elektrani Fukušima i ona i dalje traje. Kakve bi posledice na japansku i svetsku privredu mogla da ima najgora moguća varijanta u Fukušimi? Jan Pozer, iz švajcarske banke „Sarasin“ jedan je od retkih ekonomista koji se usudio da razmišlja o nezamislivom.

U tom slučaju, kaže, mora se računati „da bi katastrofa onemogućila bilo kakav oblik života hiljadama godina u prečniku od 50 kilometara oko Fukušime i da bi radioaktivni oblak, bar privremeno, paralisao život i u Tokiju.“

To bi značilo da bi privreda bila zamrznuta bar pola godine i da bi godišnja proizvodnja bila prepolovljena. U regionu Tokija ostvaruje se 40 procenata japanskog dohotka. Gubitak na duži rok bio bi čak deset odsto.

Ipak, čak i u slučaju najgoreg mogućeg scenarija, uticaj na svetsku privredu bio bi ograničen. Ekonomisti se slažu da bi globalni rast bio manji za oko jedan odsto. U ovom trenutku, banka „Sarasin“ očekuje godišnji rast svetske ekonomije od 4,8 procenata.

„Čak i kada bi se dogodio pad od jedan odsto, to opet ne bi dovelo do recesije“, kaže ekonomista Jan Pozer. „Japan je relativno zatvoreno društvo. Za potrebe tamošnje privrede uvozi se samo oko 10 odsto, a to znači da ne bi bilo nekog velikog uticaja na druge zemlje.“

Dakle, nema straha od recesije. Međutim, bez obzira na to da kako će se završiti drama u Fukušimi, ona će ipak uticati na globalnu ekonomiju, pre svega i dugoročno na sektor energetike, ukazuje Pozer.

„Nemačka je već počela da koriguje svoju politiku po pitanju korišćenja nuklearne energije. Čak je i Kina privremeno zaustavila dalju izgradnju nuklearki. To će dovesti do toga da se više okrenemo alternativnim izvorima energije, ali i da više koristimo energiju iz fosilnih goriva.“

A ako se ubrzo ne bude pronašao način za efikasnije dobijanje energije iz alternativnih izvora i fosilnih goriva, to znači, podseća Pozer, da će poskupeti kako struja tako i gorivo na pumpama.