Izvor: Politika

Oko 20.000 demonstranata okupilo se u dugačkoj koloni koja je zaustavljena na barikadama od bodljikave žice ispred Trga Šuman gde se održava samit EU posvećen kriznim merama štednje.

Sukob demonstranata Evropske sindikalne unije sa policijom bio je uvertira za dvodnevni samit EU u Briselu koji, prema rečima Hermana van Rompaja, predsednika Saveta EU, predstavlja „prekretnicu u upravljanju krizom”.

Nije bilo teže povređenih iako su demonstranti gađali policajce kaldrmom i flašama, a policija im odgovorila upotrebom vodenih topova, suzavca i palica.

Ulica De la Lua, koja se proteže duž briselske Evropske četvrti, od ranog jutra bila je prepuna u crveno obučenih nezadovoljnika „sveobuhvatnim odgovorom”, kako evropski lideri nazivaju paket mera štednje, čije usvajanje upravo razmatraju.

Oko 20.000 demonstranata, od kojih su neki maskirali lica crvenim maramama, okupilo se u dugačkoj koloni koja je zaustavljena na barikadama od bodljikave žice nekoliko stotina metara od Trga Šuman, gde se održava samit.

Radnici i sindikati besni su zbog „opasnog udara na plate i socijalna prava”, kako su ocenili predlog mera Nemačke i Francuske koje bi trebalo da pospeše privredni rast i konkurentnost.

Demonstranti su pokušali da probiju policijski kordon u blizini kabineta premijera Belgije, ali su čuvari reda očekivali nerede, pa su odmah žestoko odgovorili.

Iako sve susrete na najvišem nivou redovno obezbeđuju jake snage policije, one su ovoga puta bile višestruko pojačane jedinicama iz drugih gradova, a izuzetno za ovu priliku blokirana je čitava Evropska četvrt.

Demonstranti su pokušali da na više mesta zaobiđu kordone i probiju se do „Šumana”, ali to im nije pošlo za rukom.

Samit je zvanično počeo u 16 časova, a među temama na okupljanju evropskih lidera neočekivano se našla i ostavka Žozea Sokrateša, socijalističkog premijera Portugalije, koji se povukao u sredu pošto je nacionalni parlament odbio predlog vladinih mera štednje i linearno smanjenje plata u javnom sektoru.

Dužnička kriza u Portugaliji i problem nelikvidnosti banaka u Republici Irskoj trebalo je da budu u fokusu razgovora evropskih lidera, ali činjenica da Sokrateš nije pribavio saglasnost za restriktivne mere u svojoj zemlji umanjila je izglede za uspeh samita.

To je verovatno najviše zabrinulo predlagače paketa štednje – Angelu Merkel, nemačku kancelarku, i Nikolu Sarkozija, francuskog predsednika.

Pre nego što su pripremili „sveobuhvatni odgovor”, oni su mesecima usaglašavali različite mere štednje i tražili način za njihovu koordinaciju naglašavajući da su one nužne za stabilnost evrozone. Planirano je da na ovom, trećem ovogodišnjem samitu, dođe do konačnog dogovora, ali sindikatima se plan očigledno nije dopao i odmah su ga proglasili „neprijateljskim”.

„Centralna odredba je da plate idu nadole i da teret prilagođavanja finansijskoj krizi treba da snose radnici”, glasi sažeto objašnjenje koje je medijima ponudio Džon Monks, sindikalni lider.

Planirano je da se on sastane sa Van Rompajem, predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, članovima mađarskog predsedništva EU i predstavnicima poslodavaca i da im predstavi zahteve sindikata.

Iako su mere štednje najavljene kao nužnost, evropske vlade će morati pažljivo da koordiniraju svoje delovanje ne samo jedne sa drugima, nego i sa sindikatima koji zastupaju interese nezadovoljne mase radnika. Jučerašnji protest organizovala su samo dva belgijska ogranka Evropske sindikalne unije od 83, koliko ih ima u 36 evropskih država, što pokazuje da su i radnici sposobni da sveobuhvatno odgovore na ponudu lidera EU.