Izvor: Politika

Ruski premijer Vladimir Putin, koji posle 10 godina sutra dolazi u Beograd, imaće veoma gust raspored. Zato je neizvesno da li će, pored brojnih političkih obaveza i susreta sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i predsednicom Narodne skupštine Slavicom Đukić-Dejanović, stići da obiđe i Hram Svetog Save na Vračaru, Beogradski univerzitet, stadion Crvene zvezde ili da prošeta Knez Mihailovom ulicom.

Spisak tema koji će se sutra naći na stolu pred srpskom i ruskom delegacijom je opširan, ali, kako se do sada moglo čuti, na dnevnom redu biće najpre privredna pitanja. Što i ne čudi, ako se zna da je Moskva jedan od vodećih privrednih partnera Beograda. Time će, prema rečima ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina, biti dat dodatni impuls ionako dobrim bilateralnim odnosima.

Od političkih pitanja u središtu pažnje je Kosovo i Metohija, posebno u svetlu nedavno započetih pregovora između Beograda i Prištine, kojima Rusija pruža punu podršku. Kako nezvanično saznajemo, Moskva neće dozvoliti da ovog puta pregovori budu prekinuti na štetu Beograda, kao što je bilo prilikom razgovora o planu Martija Ahtisarija.

Biće potpisano više međudržavnih sporazuma, među kojima o naučnotehničkoj i saradnji u oblasti turizma, ali još nema potvrde da bi Tadić i Putin mogli da ozvaniče i najavljenu deklaraciju o strateškim odnosima dve zemlje. U tom smislu Rusija je zainteresovana da se Srbija priključi predlogu novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, koji je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ponudio Tadiću oktobra 2009. godine. Takođe, moguće je da će Putin ponoviti Beogradu zvaničan ruski stav da je Moskva protiv širenja NATO-a na istok, ali da nema ništa protiv pristupanja Srbije EU.

Najvažniji deo razgovora, po svemu sudeći, odnosiće se na projekat magistralnog gasovoda „Južni tok”, od kojeg ruska strana ima velika očekivanja i koji bi trebalo da bude pušten u pogon 2015. godine. Ruski partneri zainteresovani su za projekte na srpskoj železnici, ali i u agraru, bankarskom sektoru, kao i za dodatne aranžmane u oblasti energetike, pa stoga Putin sa sobom dovodi svitu u kojoj će se, pored članova njegovog kabineta naći još oko stotinak ljudi. Sa druge strane, Beograd je, u uslovima svetske ekonomske krize, i te kako zainteresovan za strane investicije i priliv svežeg kapitala koji u Rusiji danas ima.

Putinova poseta Beogradu trajaće svega nekoliko časova, pa nije sigurno da li će, pored Palate „Srbija” i Doma Narodne skupštine, stići da poseti i Hram Svetog Save na Vračaru, gde ga očekuje srpski patrijarh Irinej. Novinar „Politike” prisustvovao je jučerašnjem razgovoru srpskog patrijarha i ruskog ambasadora, kada je gospodin Irinej poručio da SPC očekuje potvrdu o Putinovom dolasku na Vračar, kako bi se na vreme obavile neophodne pripreme.

Sutra će na svom stadionu Crvena zvezda odigrati prijateljsku fudbalsku utakmicu sa ekipom Zenita iz Sankt Peterburga, čiji je Putin navijač još iz detinjstva, a ruski Gasprom sponzor je obe ekipe. Kako saznajemo, pripreme za dolazak ruskog premijera na Marakanu u punom su jeku, ali je neizvesno da li će do njega doći. Isto tako, tek danas će se odlučiti da li će Putin održati predavanje na beogradskom univerzitetu, gde mu je dodeljen počasni doktorat za izuzetan doprinos uspostavljanju čvrstih veza između Rusije i Srbije.

Nezvanično je najavljivana i šetnja kroz Knez Mihailovu ulicu, ali je pitanje da li će do nje i doći. Međutim, ako se zna da je Putin veoma popularan u Srbiji i da je poznat po efektnim potezima kojima pridobija javnost, ni njegov prolazak pored zgrade SANU ne treba potpuno isključiti.

Realizacija projekta „Južni tok”, poštovanje kupoprodajnog ugovora za NIS, završetak prve faze gradnje podzemnog skladišta Banatski Dvor, ali i početak rada zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za gradnju podzemnog skladišta Banatski Dvor biće glavne teme razgovora sutrašnje posete premijera Rusije Vladimira Putina Beogradu.

Premijer Rusije će posetu iskoristiti, pre svega, da svima jasno stavi do znanja da će ruski gasni gigant „Gasprom” graditi magistralni gasovod „Južni tok” i da se prve količine gasa mogu očekivati već 2015. godine. Time hoće da stavi tačku na mnogobrojne spekulacije da se odustaje od njegove izgradnje.

Kao potvrda ozbiljnim namerama, da će gasovod biti realizovan na vreme, najavljeno je predstavljanje tog projekta u Hajatu gde bi čelni ljudi „Južnog toka”, pre svega Marsel Kramer, izvršni direktor, trebalo srpskoj javnosti da predoči potencijalnu trasu gasovoda, značaj gradnje ovog gasovoda kao i korist koju Evropa od njega ima, saznaje „Politika”.

U prilog priči, da je projekat „Južni tok” izuzetno važan za snabdevanje Evrope gasom i da mu se priključuje sve više zemalja, jeste i najnovija vest da bi nemačka kompanija „Vinteršal” mogla narednih dana da uđe u projekat čime bi se povećale šanse da projekt podrži i Evropska unija.

Iako se poslednjih dana nagađalo da bi premijer Rusije dolazak mogao da iskoristi kako bi na najvišem nivou rešio pitanje preuzimanja EPS-a, upućeni u pregovore kažu da od toga nema ništa i da su to zlonamerne spekulacije, jer je stav srpske vlade poznat kada je reč o privatizaciji EPS-a.

Nagađanja da bi to moglo da se uradi kroz obnovu Memoranduma o saradnji između EPS-a i ruske firme „Interao” potpisanog 2008. godine (istekao 2009) kojim je Rusija pokušala da bez tendera uđe na mala vrata u EPS, ne stoje. Činjenica je da je „Interao” bio zainteresovan za gradnju novih hidro i termoelektrana, kao i za zajedničko delovanje na tržištu trećih zemalja, posle čega su predstavnici ruske firme i dolazili da obilaze objekte, ali od tog posla nije bilo ništa.

I tada je, kada je memorandum potpisan, postojalo ozbiljno protivljenje da se ovako veliki poslovi rade bez tendera, tako da je teško pretpostaviti da bi se takva priča sada mogla ponoviti, kategoričan je naš izvor.

Mnogo je izvesnije da Rusija, ukoliko već želi da uđe na srpsko tržište struje, to uradi kroz zajedničku gradnju gasnih elektrana po završetku gasovoda „Južni tok”. Reč je o mogućnosti ulaganja u izgradnju gasnih centrala kogenerativnog tipa u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, koje bi proizvodile električnu i toplotnu energiju.

Ruska strana se do sada nije javila na tender raspisan za gradnju dve termoelektrane – „Kolubara B” i TENT B3.