Izvor: Politika

Rasprava o islamu u Evropi neminovno dovodi do pitanja ulaska Turske u Evropsku uniju i razloga zašto unutar Unije postoje nesaglasje o tome da li je Ankari mesto u klubu evropske dvadesetsedmorice.

Augustin Palokaj, dopisnik iz Brisela za zagrebački „Jutarnji list” i prištinski „Koha Ditore”, kaže da su Francuska i Nemačka zasad rade samo da EU napravi povlašćeno partnerstvo sa Turskom, ali ne i da joj da punopravno članstvo u EU. On dodaje da Velika Britanija podržava ulazak Turske u EU iz više razloga, a jedan je to što je London veran partner Vašingtona koji već primećuje da su oslabile strateške američko-turske veze.

„Britanci žele Tursku u EU, jer je to u skladu sa njihovom bezbednosnom politikom da se proširi prostor stabilnosti kroz širenje Unije. Osim toga, Turska bi Evropljanima mogla da pomogne i u politici prema Bliskom istoku, imajući u vidu njen ugled u arapskom svetu”, kaže Palokaj za „Politiku” i dodaje da London zagovara što veće proširenje EU, jer to ujedno znači i svojevrsno slabljenje jedinstva u Uniji što Britancima odgovara.

Prema njegovim rečima, dok se Nemačka i Francuska protive ulasku Turske u Uniju, praktično sve nove države članice EU podržavaju aspiracije Ankare.

„Austrija je praktično jedina članica EU u kojoj postoji konsenzus političkih partija u protivljenju turskom članstvu u EU, dok u Francuskoj i Nemačkoj opozicija ne podržava negativan stav prema Ankari”, kaže Palokaj.

Profesor evropske politike na Oksfordskom univerzitetu Jan Zilonka u razgovoru za „Politiku” kaže da rastuća islamofobija u EU nema veze sa protivljenjem evropskih lidera da Turska uđe u EU.

„Nemačka na tursko približivanje članstvu u EU ne gleda kroz pitanje islama već kroz pitanja društvenih i ekonomskih reformi i ispunjavanja kriterijuma u toku procesa evropskih integracija”, objašnjava profesor Zilonka i dodaje da je pitanje koliko će i Ankara uopšte želeti članstvo u EU.

On dodaje da „članstvo u Uniji ima i svoje minuse” tako da je pitanje da li će tako velika zemlja u velikom razvoju zaista želeti da uđe u Uniju.

„Ne bi trebalo zaboraviti da se u istoriji evropskih integracija već bilo situacija u kojem su se menjali stavovi vodećih članica, tako je je Francuska najpre blokirala ulazak Velike Britanije u Evropsku zajednicu, da bi kasnije promenila svoje stav”, podseća profesor Zilonka.

Na pitanje da li bi EU zapravo trebalo da privuče što pre Tursku k sebi kako bi imala uticajnog saveznika u rešavanju problema na Bliskom istoku, profesor Zilonka kaže da ne bi trebalo na EU gledati na političko-bezbednosni savez, jer je to njena najslabija komponenta.

„EU je pre svega ekonomski savez budući da najviše svog budžeta troši na poljoprivredu i ekonomiju. Ne treba EU posmatrati kao državu, koja ima svoje nacionalne interese. Iako je globalni faktor, EU i dalje nema jedinstvenu spoljnu politiku”, ističe ovaj ekspert za EU.

Mađarski ministar za EU Eniko Đori kaže da bi Evropska unija trebalo mnogo češće da ističe da bi Turska trebalo da bude korišćena kao model za muslimanski svet, dodajući da bi trebalo nastaviti proces širenje EU. Đori, čija zemlja trenutno predsedava EU, ipak je priznao da su njihove ruke vezane što se tiče evropskih integracija Turske naročito zbog kiparskog problema.