Izvor: Glas Rusije, Politika

Rusija i Kina se protive mešanju u unutrašnje poslove drugih država i pozivaju da se odustane od jezika jednostranih sankcija, od finansiranja ili podrške aktivnostima, koje imaju za cilj promenu ustavnog poretka druge države, stoji u zajedničkom saopštenju lidera dveju država posle pregovora Vladimira Putina i Si Đinpinga u Šangaju.

Oni, takođe, pozivaju da se „sačuva stabilnost u međunarodnim odnosima, mir i bezbednost na regionalnom i globalnom nivou, da se reše krizne situacije i sporovi, na borbu sa terorizmom i organizovanim kriminalom, kao i da se spreči širenje oružja za masovno uništavanje“.

U vodama Istočnog kineskog mora će u utorak početi treća po redu rusko-kineska vojna vežba „Zajednički na moru 2014“.

Na njenom svečanom otvaranju u Šangaju će prisustvovati predsednik RF Vladimir Putin, koji je stigao u zvaničnu posetu Kini, i predsednik Kine Si Đinping.

U vojnoj vežbi će sa ruske strane učestvovati 6 brodova, dva helikoptera i specijalne jedinice morske pešadije. S kineske strane će, takođe, učestvovati šest brodova.

—————

Formiraju li dve velesile globalni energetski prostor i da li se odvija globalna integracija energetskih sistema dve države.

Predstojeća posete ruskog predsednika Putina Kini (20. i 21. maja), odvija se u jeku zapadnih pretnji Rusiji da će se odreći ruskog gasa, od čije prodaje se puni gotovo polovina ruskog budžeta. Zato se sa velikim interesovanjem prati inenziviranje ionako dobre saradnje između dve velesile koja je poslednjih godina dostigla nivo strateškog partnerstva.

Želeći da kazni Rusiju zato što se ne ponaša onako kako bi SAD i njeni evropski saveznici želeli, tako što će uništiti, ili bar oštetiti njenu ekonomiju, Zapad zapravo gura Rusiju „u zagrljaj Kine”. Tako će se umesto planiranih dvadesetak, tokom Putinove posete Kini, potpisati rekordna količina ugovora, ukupno 30, a još 13 je spremno za potpisivanje u najbližoj budućnosti. „To je fantastičan paket dokumenata”, izjavio je Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika.

Očekuje se da u prisustvu Putina i Sji Đinpinga bude potpisan drugoročni ugovor (na 30 godina) o snabdevanju Kine ruskim gasom što će smanjiti zavisnost ruskog energetskog sektora od Evrope, i pomoći u rešavanju večitog kineskog problema, nedostatka energenata.

„Energetski dijalog” između Rusije i Kine se poslednjih nekoliko godina veoma intenzivno razvija, pa je, recimo, izvoz električne energije iz Rusije u Kinu od 2004. porastao deset puta, i čini 50 posto ukupnog uvoza. U ovom trenutku Rusija i Kina planiraju da zajedničkim snagama do 2020. godine izgradenovu Huađan-Tjeninsku termoelektanu, koja bi imala snagu od 7,2 GV, što bi značilo da će u Kinu teći 30 do 40 milijardi kilovat sati struje.

Ruski mediji citirali su nedavno neimenovanog predstavnika kineskog učesnika u izgradnji „Huađan-Teninske termoelektane”, koji tvrdi da se sada formira globalni energetski prostor i da se odvija globalna integracija energetskih sistema dve države.

Kada se, 2008. godine zbog krize u Gruziji, izvestan broj evropskih investirora povukao sa ruskog tržišta, kineski su munjevito zauzeli njihova mesta. Posebno je popularna saradnja u regionima, pa kineski kapital, uz veliku podršku kineskih banaka, učestvuje u izgradnji brojnih elektarna – termoelektrane snage 450 MV u Jaroslavlju, Lenska termoelektrana u Irkutskoj oblasti,Transibirska u Zabajkalju, Nižnje-Angarska u Krasnojarskom kraju, Kankunska u Jakutiji i Altajska … U Moskvi se gradi gasna elektrana „Ogorodni prolaz-Novomoskovasa”, snage 600 MV.

Nedavno je Kina izrazila želju da realizuje energetske projekte na Krimu, i očekuje se da će i to biti jedna od tema o kojoj će se govoriti pri susretu dva predsednika i njihovih biznis timova,

S druge strane, Rusija je investirala u izgradnju Tjanvejske atomske elektrane, za koju su prva dva energetska bloka već završena, a sledeća dva treba da budu puštena u eksploataciju 2018. godine, a u planu je i niz drugih atomskih elektrana čija je izgradnja jedno vreme bila pod znakom pitanja zbog nesreće u Fukušimi.

Rusija učestvuje i u razvoju Severoistoka Kine i programu razvoja zapadnih rejona Kine, iz Rusije Kina dobija i energente za Zejsku hidroelektranu koja se nalazi u Amurskoj oblasti.

Početkom maja ovegodine, u jeku ukrajinske krize, Kina je uveličala svoje investicije i postala četvrti po veličini direktnih stranih investicija.

Očekuje se da će nove investicije poteći i u projekte vezane za rudu gvožđa i ugalj, s obzirom da Kina ima veliki deficit u toj oblasti.

Ukrajinska kriza otvara za Kinu brojne mogućnosti, među kojima značajno mesto ima i vojna industrija. Okretanjem leđa Rusiji, u Ukrajini će biti potpuno uništena vojna industrija koje je bila u najvećoj meri vezana za Rusiju. Brodogradnja, avioindustrija, kosmička industrija kao i mnoge druge vojno-industrijske grane će potpuno propasti. I tu nije reč o dobroj volji Zapada koji bi, eventualno, mogao da kao kupac zameni Rusiju, već o nekompatibilnosti zapadne sa ukrajinskom industrijom, koja se razvijala sa ruskom kao jedna celina, u zajedničkoj državi. Kina vrlo lako može da nadoknadi sve ono što Rusija time izgubi.

– Peking predlaže i izgradnju „Ekonomskog pojasa puta svile”, koji podrazumeva razvoj infastrukture i zajedničkih biznis-projekata na teritoriji evropskog dela Rusije.

Jedna od važnih tema u razgovorima ruskog i kineskog lidera biće prelazak na trgovinu u nacionalnim valutama, umesto u dolarima. Ta tema bila je mnogo puta pokretana u razgovorima između dve zemlje, kao i u ruskim razgovorima s Indijom, Turskom… ali sada će joj se sigurno prići daleko ozbiljnije što potvrđuju i reči Alekseja Uljukajeva, ministra za ekonomski razvoj da „naše naftne i gasne kompanije treba smelije da zaključuju ugovore u rubljama i valutama stranih partnera”.

Rusija se, inače, intenzivno oslobađa akcija američkih državnih obligacija – samo u martu smanjila je sumu za 25,8 milijardi dolara, a američki mediji pišu da se prethodno oslobodila sume od 100 milijardi. Ranije su ruski rezervni fondovi bili podeljeni pa 40 posto uAmerici i EU, i 20 posto u Šajcarskoj,sadaje američki deo sveden na 20 posto i vide se tendencije daljeg smanjivanja.

Tokom posete Kini, ruski predsednik će prisustvovati početku vežbi ruske i kineske mornarice u istočnom kineskom moru, kao i regionalnom bezbednosnom forumu SVMDA koji okuplja 24 azijske zemlje.

Rusko-kineski odnosi su već dugo ocenjuju kao veoma dobri, a njihova saradnja u okviru Savetabezbednosti OUN, ŠOS, BRIKS i drugim institucijama omogućava značajno smanjenje napetosti u svetu i u osiguravanju bezbednosti i stabilnosti, smatraju i Peking i Moskva.

Kakve će posledice za Evropu imati eventualno prebacivanja težišta ruskog izvoza u Kinu, ostaje evropskim liderima da razmišljaju, pre nego što odluče da li će donositi odluke o „kažnjavanju Rusije” prema željama prekookeanskog partnera, ili prema svojim interesima. O vojnoj saradnji da i ne govorimo.