Izvor: Novosti

Događaji koji se odigravaju u Ukrajini daleko prevazilaze njene granice. Reč je o globalnim geopolitičkim procesima koji su od suštinskog značaja za celokupnu sferu međunarodnih odnosa. I, ono što je paradoksalno, u „ukrajinskoj krizi“ Ukrajina nema ključnu ulogu, nego čak sporednu. Ima samo ulogu pomagača faktorima koji rade protiv Rusije.

Ovo smatra Elena Arljapova, stručnjak sa moskovskog Državnog univerziteta. Arljapova je nedavno boravila u Beogradu, gde je na Akademiji za bezbednost i diplomatiju održala predavanje na temu „Srbija između Istoka i Zapada“. Tom prilikom govorila je o geopolitičkom značaju naše zemlje i šireg prostora Balkana. Ipak, pažnju najviše privlači najaktuelniji svetski događaj – ukrajinska kriza. A, naša sagovornica nema dilemu šta se tamo dogodilo:

– Izvršen je antiustavni prevrat, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze: formirana je nelegitimna vlada, donose se nelegitimna rešenja koja se tiču osnovnog pravca razvoja zemlje, primenjuju se nasilne metode…

* Ko je odgovoran za događaje u Ukrajini?

– Puč koji je izveden je neustavan, a izveden je uz pomoć stranih faktora. Dovoljno je podsetiti na nedavne aktivnosti zvaničnika u jednom broju zapadnih zemalja i na njihovo podsticanje ukrajinske opozicije, pa sve do njihovog fizičkog prisustva i otvorene kampanje na Majdanu. Kada je situacija u Kijevu dostigla vrhunac, agitatori su napustili zemlju, ostavljajući Ukrajince da ubijaju jedni druge.

* Jedna od posledica je i situacija na Krimu, gde je skupština

izglasala deklaraciju o nezavisnosti. A, u nedelju se održava i referendum o otcepljenju od Ukrajine u čije rezultate, izgleda, niko ne sumnja.

– Čini se da različite snage imaju različita očekivanja od referenduma. Postoji dobar razlog da verujemo da rezultati neće biti prijatni za zapadne kolege. Toga su i oni svesni, što pokazuje i njihova žurba da glasanje stanovnika na Krimu proglase nelegitimnim. To, isto, govori i takozvana „nova vlada“ iz Kijeva. Ali, oni nemaju značajan uticaj na javno mnjenje Krima. Rusija se ovde ponaša oprezno, mirno čekajući rezultate glasanja, što će joj, verujem, poslužiti da definiše svoj stav i poziciju.

* Preti li opasnost od oružanog sukoba Rusije i Ukrajine i dokle bi to moglo da dovede. U početku krize se pominjao i treći svetski rat…

– U ovom trenutku postoji neoružani sukob između Rusije i zajednice zapadnih zemalja. Sva retorika se odvija u tom pravcu. Što se tiče odnosa Rusije i Ukrajine sukob je malo verovatan ako se u njegovo podstrekavanje ne uključe strani faktori. Što se tiče novog globalnog rata, mislim da učesnici nisu iscrpeli zalihe zdravog razuma, sposobnost za dijalog i mirno rešenje.

* Kako će se ovi događaji odraziti na geopolitičke odnose u svetu – da li je zamrla ideja unipolarnog sveta?

– Geopolitička karta sveta nesumnjivo će se promeniti. Ako Rusija uspe da odbrani pravo na nezavisnost unutrašnje politike od spoljnog mešanja i diktata, to će učiniti položaj zemalja u svetu manje ranjivim i podložnim moći velikih sila, i, naravno, dovešće u pitanje ideju unipolarnog sveta. Ako se to ne desi, pogoršaće se stanje mnogih država čija politika na neki način nije po volji Zapada.

* Srbija i događaji u Ukrajini povezani su na neki način od

početka krize. Predsednik Putin uporedio je Krim i Kosovo, a potom se krimska skupština u deklaraciji o nezavisnoti pozvala na odluku suda u Hagu o Kosovu…

– Povezanost događaja u Srbiji i Ukrajini može se posmatrati retrospektivno. Scenarijo je izuzetno sličan, postoji mnogo analogija. A ishod krize, kakav god bude, imaće značajan uticaj na Srbiju. Imaće uticaj na celo srpsko društvo, pre svega na dilemu da li su Evropa ili Rusija budućnost Srbije.

Poređenje slučajeva Krima i Kosova nije bilo direktno i ima svoj smisao u kontekstu govora Vladimira Putina. Reč je bila o tumačenju pojma „samoopredeljenje“ i primeni duplih standarda u političke svrhe. U tom smislu, Putin je podsetio Zapad da je napravljen presedan u slučaju Kosova i Metohije.

POLOŽAJ SRBIJE KAO PREDNOST

*KAKO komentarišete trenutne odnose Srbije i Rusije?

– Kulturološki značaj međusobnih odnosa naših zemalja je nesporan. Ali, geopolitički značaj Srbije za Rusiju često je potcenjen i u samoj Srbiji. Stalno se čuje teza da je Srbija mala zemlja i politički slaba, a, zapravo, geopolitički položaj određuje ne samo veličina zemlje nego i lokacija. Položaj Srbije kao „ostrva u Evropi“, što se sada smatra manom koja se mora ispraviti, može biti prednost koja zemlji može da donese dostojanstvo i značajne političke i ekonomske prednosti. Zadatak je političke elite u Srbiji da shvati i realizuje ove mogućnosti.

Rusija i Srbija su bratske zemlje i istorijski saveznici i to bi trebalo da odredi format njihovih odnosa. Ruska strana je preduzela važne korake kada je reč o razvoju srpske privrede.