Izvor: Novosti

Srbija je od svog nastanka bila čvorište između Istoka i Zapada. Dilema – kome se privoleti i gde bi nam budućnost bila bolja i danas se često otvara, kao, na primer, i na skupu „Srbija između Istoka i Zapada“, održanom na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, a pritisci da se okrenemo na jednu ili drugu stranu – veliki su. Analitičari, istoričari i ostale „glave od nauke“ ukazuju, pak, da u donošenju odluke treba da se rukovodimo samo sopstvenim interesima.

A, ako kao država budemo vredeli, želeće nas i jedni i drugi.

– Pitati Srbiju da li je za Istok ili za Zapad, to je kao kada pitate dete da li više voli mamu ili tatu. Srbija je tu gde jeste, ni na Zapadu ni na Istoku, odnosno i na Istoku i na Zapadu, i samo njeni interesi mogu da je opredele za saradnju sa jednom ili drugom stranom. Mada, sada naš put više liči na krug nego na cilj – ističe istoričar Momčilo Pavlović.

On podseća da je naša zemlja od početka moderne državnosti 1804, odnosno od usvajanja Ustava iz 1835. godine, bila između orijentalnog carstva i Evrope, kojoj je pripadala:

– Za Karađorđa nije bilo dileme – svi na Zapad, a oslobodilačka borba uz pomoć Rusije. Zatim, za vreme Tita Srbija, odnosno Jugoslavija, je bila između socijalističkog lagera i kapitalističkog Zapada. I danas Srbija ima dilemu da li da se okrene evroatlantskim integracijama ili da se približi Rusiji, a ta dilema aktuelizovana je posle raspada Jugoslavije.

Elena Arljapova, ekspert za Balkan sa Moskovskog državnog instituta, smatra da je situacija u Srbiji vrlo složena, a ta složenost, kako ocenjuje, proističe iz nespremnosti da se spoljnopolitičke ideje transformišu u skladu sa novim interesima.

Otuda, naglašava Arljapova, dolazi i žilavost parole „u Evropsku uniju po svaku cenu“. Njoj je vrlo čudno da prioriteti srpske spoljne politike nisu čak ni korigovani, a kamoli menjani od momenata promovisanja te parole, uprkos tome što je i u svetu došlo do preispitivanja spoljne politike mnogih država, pa i „teškaša“.

– Bitka za Srbiju još traje, čak iako nekome izgleda da nije tako. Izjave srpskih političara, bilo onih koji su za EU, bilo onih koji su protiv, govore da je Srbija još u igri – kaže Arljapova.

Da dilema Istok ili Zapad ne muči samo našu zemlju, već i druge države, poručio je slovački ambasador Jan Varša.

– Treba biti svestan da svaka država ima svoje interese koje štiti na globalnom ili regionalnom nivou. Želeli mi to ili ne, moramo da sarađujemo sa drugim državama, pre svega sa susedima sa kojima je bitno da imate dobre odnose – kaže Varša.

Kada govori na ovu temu, akademik Siniša Borović ukazuje na odnos Nemačke i Amerike prema Srbiji:

– Nemačka nas ovakve kakvi jesmo i koliki smo ne prihavata. Mi moramo da promenimo nacionalnu svest, kulturu, istoriju, veru, pismo i prijatelje ili dobrovoljno ili silom. Nemačka je uvek bila spremna da samostalno ili sa svojim saveznicima surovo kažnjava i uništava našu zemlju.

A američka politika je, ocenjuje Borović, više od sedam decenija – od bombardovanja 1944. godine – neprijateljska prema srpskoj državi i narodu na svim njegovim etničkim prostorima.

– S druge strane, sa istoka nas nikada nisu nasilno porobljavali, sada nas podržavaju u UN i nisu priznali Kosovo – naveo je Borović.