Izvor: Glas Rusije

Kako obezbediti održivi razvoj Evropske unije u uslovima neizvesnosti? Ovo je bila tema Gajdarskog foruma u Moskvi, na kojem su učestvovali političari i naučnici iz čitavog sveta, uključujući bivšeg predsednika Češke Vaclava Klausa.

U ekskluzivnom intervjuu “Glasu Rusije”, iskusni političar je govorio o tome kako države članice EU u sadašnjoj situaciji mogu da zaštite svoj nacionalni suverenitet:

U ovim uslovima nemoguće je zaštititi ono što ja smatram najvećom vrednosti države! Ja sam kategorički protiv federalizacije EU i ne želim da vidim kako se moji unuci bore u nekoj evropskoj vojsci. Ja jednostavno ne želim to da doživim! Ja ne želim da biram predsednika Evrope. Ne želim da vidim zastavu EU iznad Praškog Grada. Dok sam bio predsednik, nikada je tamo nisu podizali. Smatram neprirodnim i veštačkim stvaranje neke ujedinjene Evrope. Ostajem pri tome i ostaću do kraja. Dozvolite mi da objasnim zašto. Češka je mala zemlja. Mi smo skoro 400 godina bili pod vlašću Habsburgovaca i borili se svim sredstvima za svoje osloboćenje od njih. To je postala nacionalna ideja. U drugoj polovini 20. veka, mi smo živeli pod vlašću Moskve i bili smo srećni što smo posle pada komunističkog režima stekli nezavisnost. I opet (po treći put!) izgubiti suverenitet, samo sada pod diktatom Brisela? Iz istorijske perspektive, to je pravi ćorsokak. Ja maštam da to izbegnem.

Ali, očigledno, Češku čeka tešnja integracija u EU, upravo, ulazak u evrozonu. Ovo je objavio napuštajući mesto premijera, Jiri Rusnok…

On me je veoma iznenadio. Uostalom, prema najnovijim anketama, samo 6% Čeha želi da bude u evrozoni, dok 16% o tome govori u dugoročnoj perspektivi. To znači da se 78% snažno protivi napuštanju krune. Ali, naravno, mišljenje ljudi – nije garancija da vlada ne krene pogrešnim smerom.

Kakvi su, po vašem mišljenju, izgledi evropske valute?

Evro je bila tragična greška, voluntaristička odluka evropskih političara. U mom kritičkom stavu prema evru ništa se nije promenilo od njegovog uvođenja.

Češka, kao mnoge zemlje EU, teži ka nezavisnošću od ruskih energenata. Kako će se odnosi razvijati na evropskom energetskom tržištu, da li će Rusija zadržati svoju lidersku poziciju?

Kao ekonomista, ja mislim da su besmislene političke igre vezane za strah od zavisnosti od ruskih isporuka nafte i gasa. Moraju se doneti normalna ekonomska rešenja. Gde je bolja cena, gde je pouzdan transport, u njega kupovati derivate. Bilo da je to Rusija ili, recimo, Azerbejdžan. Ali kad vidim kako političari u Briselu iznenada postaju eksperti za energetiku i diktiraju koji gasovod, kakva maršuta je važnija, nađem se u čudu. To nije njihov posao, tu su važnija mišljenja stručnjaka.

U odnosima između Rusije i EU konstantnu napregnutost stvara tema protivraketne odbrane i mnogo čega drugog. Kako prevazići sve te međusobne nesporazume?

Izmišljene probleme treba staviti u drugi plan. Na primer, ne verujem da bi se u 2014. godini mogli značajno iskomplikovati rusko-evropski odnosi po pitanju protivraketne odbrane.

Gospodine predsedniče, vi ne mislite da se vratite u politiku?

Mogu samo da kažem da nemam političkih ambicija danas. Iako trenutno postoji mnogo spekulacija o mom učešću na izborima za Evropski parlament u maju ove godine, ja ne nameravam da provedem svoju, da tako kažem, “mladost”, sedeći u takvom besmislenom organu kao što je Evropski parlament.