Izvor: NIN

Ima nešto depresivno u pisanju godišnjih pregleda u ovih pola decenije od izbijanja globalne finansijske krize 2008. Da, izbegli smo drugi deo Velike depresije, ali smo upali u Veliku slabost, u kojoj prihodi velikog dela stanovništva u razvijenim privredama jedva da rastu. Još više toga istog možemo da očekujemo i u 2014. godini.

U Sjedinjenim Državama, prosečni prihodi su nastavili, reklo bi se, neumoljivi pad. Prihodi muškaraca su čak pali na nivo niži od onog pre 40 godina. Evropska recesija sa duplim dnom je okončana 2013. godine, ali niko se ne usuđuje da tvrdi kako je počeo definitivni oporavak. Više od 50 odsto mladih u Španiji i Grčkoj su i dalje nezaposleni. Po podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Španija i u godinama koje dolaze može da očekuje nivo nezaposlenost viši od 25 odsto.

Prava opasnost za Evropu jeste mogućnost da zapadne u samozadovoljstvo. Kako je 2013. odmicala, moglo je da se oseti kako se smanjuje brzina bitnih institucionalnih reformi u evrozoni. Na primer, monetarnoj uniji je potrebna i bankarska unija, koja podrazumeva ne samo zajednički nadzor već i zajedničko osiguranje depozita i zajednički mehanizam za rešavanje sporova, kao i zajedničke evroobveznice, ili neki sličan instrument za dugove. Evrozona, međutim, nije ništa bliže primeni tih mera nego što je bila pre godinu dana.

Primetna je i obnovljena posvećenost sprovođenju mera štednje koje su i podstakle recesiju sa dvostrukim dnom. Kontinuirana stagnacija Evrope je dovoljno loša sama po sebi; ali i dalje postoji značajan rizik od još jedne krize u nekoj članici evrozone. Ako ne tokom 2014. godine, onda u skoroj budućnosti.

Situacija je tek malo bolja u SAD, gde je sve veći ekonomski jaz, koji karakteriše mnogo veća nejednakost nego u drugim razvijenim zemljama, propraćen dramatičnom političkom polarizacijom. Možemo samo da se nadamo da će „ludaci“ u Republikanskoj stranci, koji su iznudili blokadu savezne administracije i zemlju gurnuli do ivice bankrota (fiskalne litice) odlučiti da ne ponove to iskustvo.

Ali čak i ako ponove celu stvar, sledeća runda štednje, koja je već koštala u vidu manjeg rasta BDP-a u 2013. za jedan-dva procentna poena, znači da će rast biti anemičan i jedva dovoljan da stvori nova radna mesta za novopridošlu radnu snagu. Dinamična i izbegavanju poreza sklona Silicijumska dolina i još poneki „procvetali“ sektori nisu dovoljni kao protivteža merama štednje. Stoga, iako je moguće da će Federalne rezerve smanjiti kupovinu dugoročne aktive (takozvane kvantitativne olakšice), ne treba očekivati pomeranje naviše kamatnih stopa pre 2015. I to u najboljem slučaju.

U ovom trenutku ne bi bilo pametno okončati politiku niskih kamatnih stopa, iako kvantitativne olakšice (štampanje novca) tek malo doprinose dobrobiti američke ekonomije, a mogle bi da uvećaju rizike izvan američkih granica. Potresi na globalnim finansijskim tržištima, koje su pokrenule diskusije početkom 2013. o postepenom smanjivanju kvantitativnih olakšica, pokazali su u punoj meri koliki je nivo međuzavisnosti u globalnoj ekonomiji.

Kao što je uvođenje kvantitativnih olakšica u SAD dovelo do jačanja valuta mnogih zemalja u razvoju (strani investitori su „jeftinim“ dolarima, na koje je kamata bila manja od pola procenta, kupovali obveznice tih zemalja, koje su im donosile višestruko veće prinose, a veći dotok deviza je za posledicu imao jačanje lokalnih valuta – prim. ur.), najava njihovog ukidanja pokrenula je depresijaciju tih valuta (investitori prodaju obveznice tih zemalja, menjaju lokalni novac u dolare, koje potom iznose iz zemlje i to utiče na slabljenje lokalnog novca – prim. ur.). Ono što je dobro jeste činjenica da je većina zemalja u razvoju imala velike devizne rezerve i dovoljno jake privrede da su mogle da prežive taj šok.

Svejedno, usporavanje rasta privreda u usponu je razočaravajuće – tim pre što je verovatno da će taj trend biti nastavljen tokom 2014. Svaka zemlja je priča za sebe. Za pad Indije su okrivljeni politički problemi u Nju Delhiju i preterana briga centralne banke za stabilnost cena (iako nije bilo razloga za verovanje da je rast kamatnih stopa uticao na cene luka i drugih artikala, koje su izazvale rast inflacije u toj zemlji).

Društveni nemiri u Brazilu jasno su pokazali da ova zemlja, iako je u protekloj deceniji postigla neverovatan napredak u pogledu smanjivanja siromaštva i nejednakosti, mora još mnogo da uradi kako bi došla do toga da prosperitet osete i najširi slojevi stanovništva. U isto vreme, talas protesta u toj zemlji je pokazao i rastući politički uticaj sve mnogobrojnije srednje klase.

Usporeni rast u Kini imao je značajan uticaj na cene robe i na izvoznike širom sveta. Međutim, kinesko usporavanje treba sagledati iz prave perspektive: čak i njena smanjena stopa rasta je nešto čemu ostatak sveta zavidi, a njeno kretanje ka održivom rastu, iako na nešto nižem nivou nego dosad, jeste nešto što će na duži rok biti dobrodošlo i za Kinu i za ceo svet.

Kao i prethodnih godina, temeljni problem koji je opterećivao globalnu ekonomiju u 2013. ostao je manjak globalne agregatne tražnje. Ovo, naravno, ne znači da ne postoje stvarne potrebe – da infrastruktura bude bolja, na primer, ili šire gledano, da se nacionalne ekonomije širom sveta naknadno prilagode izazovima koje pred njih postavljaju klimatske promene. Ali globalni privatni finansijski sistem izgleda da nije u stanju da reciklira svetske viškove kako bi podmirio te potrebe. A dominantno nas ideologija sprečava da razmatramo alternativna rešenja.

Zato imamo globalnu tržišnu privredu koja ne funkcioniše; imamo potrebe koje nismo podmirili i resurse koji su nedovoljno iskorišćeni. Sistem nam ne omogućava da obezbedimo dobrobiti za društvo. A mogućnost značajnog poboljšanja situacije u 2014 – ili u skorijoj budućnosti – nije realna. I na globalnom i na nacionalnom nivou, politički sistemi čine se nesposobnim da sprovedu reforme koje bi mogle da stvore uslove za bolju budućnost.

Možda će globalna privreda funkcionisati malo bolje u 2014, a možda i neće. Gledano u širem kontekstu produžene Velike slabosti, i na 2013. i na 2014. će se gledati kao na godine propuštenih prilika.