Izvor: Ruski vjesnik, Ruska reč

Evropska komisija počela je otvorenu borbu s ruskim projektom Južni tok. Okrivili su Gazprom za kršenje zakonodavstva Evropske unije. Postoji mogućnost da će zabraniti kompaniji da koristi cevovod. Stručnjaci govore da su prigovori Evropske unije zapravo odjek sukoba s Ukrajinom koja je zaustavila proces približavanja evropskoj zajednici.

Kancelarija evropskog poverenika za energetiku Günthera Oettingera, koji je dosad odbijao podržati budući plinovod iz Rusije u Evropu, započeo je otvorenu borbu s projektom.

Predstavnica evropskog poverenika Marlene Holzner rekla je da međuvladini sporazumi, koji su potpisani između Rusije i država kroz koje prolazi gasovod i njegovi kraci (Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, Austrija, Hrvatska i Grčka), ne odgovaraju zakonodavstvu Evropske unije te ih treba ponovno razmotriti. Evropska komisija je pre dva dana poslala ruskom Ministarstvu energetike pismo s predlogom da učestvuje u pregovorima na kojima bi se trebali ponovno razmotriti sporazumi. U ruskom ministarstvu je potvrđeno da je pismo primljeno.

Evropskoj komisiji ne odgovaraju uslovi koji su u protivrečnosti s Trećim energetskim paketom EU. Kao prvo, Gazprom bit će glavni vlasnik cevi i gasa, uprkos principu razdeobe vlasnika po sferama delatnosti. Kao drugo, niz sporazuma ne garantuje pristup gasovodu drugim dobavljačima plina. Treće, cene prevoza gasa određivat će Gazprom.

Prema Trećem energetskom paketu cev mora imati nezavisnog operatera koji će određivati cene na nivou ekonomske učinkovitosti nakon konsultacije s regulatorom.

Južni tok je zavisan od banaka koje „vrlo pažljivo gledaju na aspekt usklađenosti sa zakonodavstvom. U protivnom banke mogu odbiti finansiranje ili tražiti dodatne garancije“, objasnila je Marlene Holzner.

Gazpromu je potrebno privući sredstva sa strane za kopneni dio projekta. Radi se o sumi u iznosu 5 milijardi dolara. Za poređenje kompanija je već uložila pet puta više (25 milijardi dolara) u modernizaciju ruskog sistema gasovoda.

U Gazpromu su izrazili sumnju da će pozicija Evropske komisije uticati na privlačenje sredstava. Izvor u kompaniji je primetio da su međuvladini sporazumi i sklopljeni da bi se na njih moglo oslanjati tokom sporova s Evropskom komisijom, čija pozicija uopšte nije tako jedinstvena. Recimo, u sredu je Gazprom imao pregovore s evropskim poverenikom za tržišno takmičenje Joaquínom Almuniaom u puno mirnijem tonu.

Rusku poziciju glede plinovoda Južni tok objasnio je u sredu zamenik ministra energetike Anatolij Janovski koji je učestvovao u pregovorima. Rekao je da se Moskva ne slaže sa zahtevima Bruxellesa i smatraju da međudržavni sporazumi imaju prevagu nad evropskim zakonodavstvom.

„Ni evropsko zakonodavstvo nije nacionalno, no glavni princip je taj da se dogovor mora poštovati“, smatra Dmitrij Krupišev iz Legal Capital Partners. „Oni sporazumi koji su sklopljeni tad su u potpunosti odgovarali evropskom zakonodavstvu, a sad ih, nakon stupanja na snagu Trećeg enegergetskog paketa (u martu 2011. op. red.), žele ponovno razmotriti“.

Mihail Korčemkin, šef East European Gas Analysis, smatra da Gazprom može lako ispuniti zahteve Evropske komisije ako proda polovinu gasa u bugarskoj Varni, na ulazu u evropski deo Južnog toka. Tada će gas zameniti vlasnika, a zahtevi Evropske unije bit će ispunjeni.

Tradicionalno se smatralo da je za Gazprom osnovni cilj projekta Južni tok nezavisnost o tranzitu preko Ukrajine. Trenutno zaoštravanje gasnog odnosa Rusije i EU može biti, barem delimično, povezano s Ukrajinom. Evropska komisija je objavila svoje prigovore na pozadini ukrajinskog obustavljanja procesa približavanja Evropskoj uniji. Pritom je Rusija aktivno koristila „gasno oružje“ u pritisku na Ukrajinu. Valerij Borovik, šef zajednice Nova energija Ukrajine, smatra da će sad Evropska komisija pokušati opovrgnuti tezu da će zajednica s Evropskom unijom doneti Ukrajini samo probleme te je odabrala najvažnije pitanje za Kijev – izgradnju zaobilaznog gasovoda Južni tok.

———–

Predsednik Gazproma Aleksej Miller i mađarski premijer Viktor Orbán potpisali su ugovor o izvršenju projektantsko-istraživačkih radova i teritorijalnog planiranja mađarskog dela gasovoda Južni tok, prenosi RIA „Novosti“. Proučit će se i uticaj objekta na okolinu.

U izveštaju stoji da se planovi ostvaruju prema rasporedu. Gasovod se već gradi u Rusiji, Bugarskoj i Srbiji. Pretpostavlja se da će razrada tehničkih aspekata dokumentacije o mađarskom delu biti završena u 1. kvartalu sledeće godine. Ti podaci pomoći će odrediti maršrutu Južnog toka.

Na pregovorima između Millera i Orbána potvrđeno je da će izgradnja mađarskog dela započeti u aprilu 2015. Pretpostavlja se da će prve isporuke na području Mađarske započeti 2017.

Podsetimo da su u novembru 2013. izgradnju Južnog toga dogovorile Rusija i Srbija. Taj deo gasovoda ima posebno značenje. Prema Millerovim rečima, on će biti centar za čuvanje i raspodelu gasa u Evropi.

—————–

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev i premijerka Slovenije Alenka Bratušek su na sastanku održanom 10. decembra razgovarali o budućnosti projekta ruskog gasovoda „Južni tok“.

Alenka Bratušek je istakla da je u trenutku potpisivanja međudržavnog sporazuma između Slovenije i Rusije o izgradnji gasovoda ovaj dokument bio u skladu sa zakonskom regulativom EU. Juče je njen stav gotovo doslovce ponovio ministar energetike Bugarske Dragomir Stojnev, izjavivši da je „projekat ‘Južni tok’ u potpunosti u skladu sa bugarskim zakonodavstvom, koje je usklađeno sa evropskim propisima“.

Sporazume o izgradnji „Južnog toka“ sa Vladom RF i „Gaspromom“ potpisalo je šest članica EU (Slovenija, Bugarska, Mađarska, Austrija, Hrvatska i Grčka) i Srbija. Evropska komisija, koja je ranije prema ovom projektu zauzimala neutralan stav, prošle nedelje je neočekivano saopštila da ovi međudržavni sporazumi nisu u skladu sa trećim paketom energetskih propisa EU, koji je na snazi od 2009. Evropska komisija preti da će blokirati rad gasovoda, kada on bude izgrađen.

„Evropa će dobiti gas, u to ne treba sumnjati“, izjavio je juče Dmitrij Medvedev. Premijer Rusije smatra da Rusija ima snažne pravne argumente kojima može da zastupa svoju poziciju, jer međunarodni sporazumi imaju prednost nad zakonodavstvom EU, koje treba posmatrati kao nacionalno zakonodavstvo. Medvedev je istovremeno izrazio spremnost na kompromis sa EU koji može biti postignut na pravnim osnovama ili „na granici prava i ekonomije“. Po mišljenju načelnice Odeljenja za industriju nafte i gasa Instituta za energetska istraživanja Ruske akademije nauka Tatjane Mitrove, sukob između Evropske komisije i „Južnog toka“ rešavaće pravnici, a Brisel će pri tome vršiti pritisak preko Suda pravde EU. „Finansijska pomoć koju EU preko evropskih programa daje, na primer, Bugarskoj, manja je nego efekat koji će na lokalnu ekonomiju imati izgradnja gasovoda i ubiranje tranzitnih taksi“, smatra sagovornica „Komersanta“ iz Instituta RAN.

Predstavnici ruske diplomatije smatraju da je stav EU prema izgradnji „Južnog toka“ umnogome uslovljen time što Savetom EU trenutno predsedava Litvanija, koja je u dugogodišnjem sukobu sa „Gaspromom“, prenosi „Komersant“, pozivajući se na pouzdane izvore. Međutim, već od januara predsedavanje Savetom EU preuzima Grčka, koja je i sama jedna od potpisnica sporazuma o izgradnji gasovoda (iako prema konačnom planu gasovod ne prolazi kroz ovu zemlju) i istovremeno zainteresovana za ruske investicije. Osim toga, moglo bi doći i do promena u personalnom sastavu Evropske komisije. „Stiče se utisak da je protivljenje izgradnji ‘Južnog toka’ u znatnoj meri posledica ličnog stava evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera“, ističe gospođa Mitrova. Petogodišnji mandat gospodina Etingera na poziciji evropskog komesara ističe 2015, pre planiranog početka eksploatacije gasovoda.

Budućnost projekta „Južni tok“ biće jedna od tema na sastanku ministara energetike EU 12. decembra u Briselu.