Izvor: Fond strateške kulture, Valentin Katasonov

Nedavno objavljena istraživanja banke JP Morgan prikazuju sliku promena novčane mase u svetu za prethodne godine. Samo u tri tromesečja ove godine svetska novčana masa, kada se meri pomoću pokazatelja M2, porasla je sa 63 na 66 biliona dolara.

Pokazatelj (novčani agregat) M2 podrazumeva postojanje gotovinskih sredstava, bezgotovinskih – na tekućim računima, kratkoročne i štedne depozite, kratkoročne državne hartije od vrednosti. Proizilazi da se za manje od godinu dana svetska novčana masa povećala za 3 biliona dolara, tj. za 4,6%. Ona je došla skoro do 100% BDP-a svih zemalja sveta zajedno. Prema procenama stručnjaka JP Morgan–a od 3 biliona dolara oko 1 bilion je „isplivao“ iz grupe koja se naziva G-4. To su SAD, Velika Britanija, evrozona (17 država Evrope) i Japan. Preostala 2 biliona su „isplivala“ iz ostalih zemalja „zlatne milijarde“ (Kanada, Australija, Novi Zeland, 10 država Evropske unije) i iz zemalja koje čine periferiju svetskog kapitalizma. Ta gigantska novčana ulivanja u svetsku ekonomiju stvaraju iluziju ako ne ekonomskog rasta, onda bar određene ekonomske stabilnosti. Međutim, upravo je to iluzija, jer zvanične cifre BDP-a koje objavljuju nacionalne statističke službe, ulepšavaju stvarnu situaciju. Ako se uzme u obzir inflacioni rast cena – realni svetski BDP ili ne raste, ili se nešto malo smanjuje. Sa druge strane, taj proces predstavlja neprimetno, ali stalno smanjenje kupovne moći novčanih jedinica različitih zemalja. Rečeno jednostavnije: dolazi do obezvređivanja novca.

Oslanjajući se na procene JP Morgan –a nije teško proceniti da za čitavu 2013.godinu rast svetske novčane mase može da dođe do nivoa od 6%. Transnacionalna auditorska kompanija Pricewaterhouse Coopers (PwC) je pre nekoliko meseci dala prognozu o razvoju svetske ekonomije u 2013.godini (Global Economy Watch 2013).Po njihovim procenama svetski rast BDP-a će biti 3,3% (od čega u SAD – 2,0%). Ako se uporede procene istraživanja JP Morgan –a sa podacima prognoze (Global Economy Watch 2013) lako će se shvatiti da brzi rast novčane mase u svetu, do koga je došlo poslednjih godina, stvara samo iluziju ekonomskog razvoja. U periodima kada monetarizam besni statističke službe ne prikazuju promene u proizvodnji i potrošnji roba i usluga već jednostavno konstatuju porast novčane mase.

* * *

Novčana masa u svetu raste najpre zahvaljujući Federalnom sistemu rezervi SAD, koji se posle završetka finansijske krize okrenuo takozvanom „količinskom ublažavanju“ u ekonomiji, izjavivši da američku ekonomiju treba obnoviti, te da je zato treba prihraniti jeftinim parama. A novac postaje jeftin onda, kada ga je mnogo.

Još nedavno je za najvažnije gledište u finansijskoj nauci smatran princip izbalansiranog budžeta, a korišćenje kovnice da bi se zapušile finansijske rupe su smatrane za tešku pobunu. Danas se u Americi trude da se tog principa ne prisećaju. Uostalom, ne samo u Americi. Programi koji su slični „količinskom ublažavanju“ danas postoje u Velikoj Britaniji , Japanu, Evropi. Na godišnjem nivou novčana masa, koja se proizvede u okviru američkog programa „količinskog ublažavanja“ iznosi približno 1 bilion dolara. Osim FED-ovih, rade i kovnice u više centralnih banaka. Kovnica najjače radi u Evropskoj centralnoj banci, koja je prva počela i sa programom otkupa dužničkih obveznica pojedinih zemalja, članica evro-zone.

Federalne rezerve su već napravile dva programa „količinskog ublažavanja“, a u septembru prošle godine su započele i treći. Njime se predviđa da Federalne rezerve svakog meseca otštampaju novčanu masu u iznosu od oko 85 milijardi dolara. Novac u ekonomiju stiže preko kupovine vrednosnih hartija, od čega oko 45 milijardi dolara stiže u obliku državnih obveznica Ministarstva finansija SAD i oko 40 milijardi različitih bezvrednih (najviše hipotekarnih) papira kod banaka. Proizilazi da je program „količinskog ublažavanja“ usmeren na prihranu ne realnog sektora ekonomije, već vlade SAD i bankarskog sektora. Naravno, novac FED-a na kraju može da dospe i u realni sektor ekonomije, ali ne odmah, i u vrlo ograničenoj količini. Gde taj novac najpre odlazi? Ako se radi o kupovini državnih hartija – u tom slučaju on ide na vojne troškove i na plaćanje kamata za dugovanja države. Ako se radi o kupovini bezvrednih hartija – na finansijska tržišta. Teško da takvo prihranjivanje pomaže američkoj ekonomiji da sasvim prevaziđe posledice finansijske krize. Mnogo je verovatnije da ono stvara uslove za pojavu nove.

Rukovodilac FED-a Ben Bernanke je više puta do sada davao obazrive izjave u vezi sa činjenicom da program „količinskog ublažavanja“ može da počne da se skraćuje. Istina, pri tom je uvek dodavao i sledeće: pod uslovom da se u ekonomiji SAD pojave znaci oživljavanja. Te izjave su učesnike finansijskog tržišta uvek dovodile u strepnju – bilo im je jasno kakve su posledice skraćivanja rada mašina za štampanje novca.Do jeseni 2013.godine su čak i najveći optimisti izgubili nadu da će ekonomija SAD oživeti. A Ben Bernanke je prestao da plaši zainteresovane smanjenjem programa „količinskog ublažavanja“. Uostalom, i šta će mu takvi eksperimenti pred sam kraj njegove karijere kao rukovodioca FED-a?

Realna ekonomija SAD posle završetka finansijske krize nije obnovljena, ali su zato vrlo očigledni znaci da se na finansijskim tržištima formiraju „pukotine“. To jako podseća na situaciju s kraja devedesetih godina. Mnogi investitori i finansijski analitičari smatraju da Federalne rezerve ne spasavaju američku ekonomiju, već joj kače finansijske „pukotine“ koje će ako ne danas, a ono već sutra da eksplodiraju. Posledice njihovog „pucanja“ će biti mnogo teže od posledica krize na berzama SAD s kraja prošlog – početka ovog veka. Tada je bilo zemalja sa takozvanom prelaznom ekonomijom, i one su predstavljale odušak za mnoge investitore američkog tržišta fondova. Danas je situacija u zemljama periferije svetskog kapitalizma izuzetno nepovoljna. Svako smanjenje američkog programa „količinskog ublažavanja“ u tim zemljama može da dovede do katastrofalnih posledica. Ministri finansija, pa čak i premijeri više zemalja sa periferije svetskog kapitalizma obraćaju se Vašingtonu, pa čak i lično rukovodstvu FED-a molbama da se program „količinskog ublažavanja“ ne smanjuje. Na primer, krajem avgusta ove godine, rukovodioci Narodne banke Kine i vlade Narodne Republike Kine izneli su veliku zabrinutost zbog izjava Ben Bernankea o smanjenju programa „količinskog ublažavanja“ i predložili da se o tom pitanju posebno diskutuje na samitu „Grupe dvadesetorice“ u Sankt-Peterburgu, 5. i 6. septembra o.g. Istina, diskusija o tom pitanju u Sankt-Peterburgu je sabijena zato što je u prvi plan došla Sirija. Jednom rečju, prestanak „količinskog ublažavanja“ može za zemlje periferije svetskog kapitalizma da se završi vrlo grubim ekonomskim „prizemljenjem“.

* * *

Formiranje „pukotina“ koje je početo na američkim tržištima fondova znači da akcije i finansijski instrumenti, vezani za realne aktive koji se vrte na njima, gube svaku vezu sa pravom situacijom realnog sektora ekonomije. Ekonomija tapka u mestu ili se čak kotrlja nizbrdo, a kotiranje tržišta fondova se kreće u suprotnom smeru. To je pozorište apsurda, koje Federalne rezerve pomoću donetog programa „količinskog ublažavanja“ podržavaju …

Mnogo je medija citiralo bivšeg člana saveta rukovodstva FED-a SAD Roberta Helera koji je bez imalo ustezanja izjavio da je tržište fondova vrlo blizu novog „pucanja“, i da pri tom program kupovine aktiva od strane FED-a nije dao očekivani primetan pozitivni uticaj na realnu ekonomiju. Nije ostala neprimećena ni izjava Lourensa Finka, generalnog direktora upravne kompanije BlackRock , najveće na svetu, čije su aktive preko 4 biliona dolara. On je konstatovao da je na tržištu fondova SAD počela da se formira „pukotina“.

Detaljnije objašnjenje situacije je dao Majkl Gajed, viši investicioni strateg fonda Pension Partners.On je skrenuo pažnju na sličnost sadašnje situacije na tržištu fondova SAD sa situacijom sa kraja devedesetih godina ’20.veka. Tada je došlo do naglog uspona indeksa posle koga je nastupio njihov katastrofalan pad na berzi fondova NASDAQ, na kojoj se trgovalo akcijama hajtek – kompanija. On je podvukao da su indeksi Dow Jones, S&P 500 i Russell 2000 ponovo obnovili svoj istorijski maksimum. Pritom pada u oči tendencija povećanja razdvojenosti između stanja u realnom sektoru ekonomije SAD i kotiranja akcija i drugih papira. Najbitniji indikator te razdvojenosti je odnos cene akcije (tekuća tržišna kapitalizacija kompanije) i realne dohodovnosti kompanije. Taj pokazatelj R/E (price/earnings) za ceo niz akcija u SAD je ujesen 2013.godine jednostavno zaribao. Kao i krajem devedesetih, rekorderi po pokazatelju R/E su kompanije haj-tek, posebno u sferi telekomunikacija i interneta. To su kompanije sa vrlo zvučnim brendovima: Fejsbuk, LinkedInk, Jelp, Pandora, Tesla. R/E za LinkedInk iznosi 746, za Tesla 267, Fejsbuk – 120. Vođa „Tesla“ Elon Mask je u intervjuu televizijskom kanalu Blumberg priznao da je tekući nivo kotacija kompanije „mnogo veći od onoga što smo mogli da poželimo“.

Kako konstatuju autori istraživanja JP Morgan-a ima investitora koji već počinju polako da izlaze iz poslova sa akcijama i da se prebacuju na druge aktive. Na primer, na državne obveznice. Kao primer oni navode jedan od najkrupnijih suverenih fondova na svetu – Fond nacionalnog blagostanja Norveške (800 milijardi dolara). U trećem tromesečju ove godine taj fond je prestao da kupuje akcije, i pretvorio se u njihovog prodavca. U ovom trenutku akcije čine 63,6% aktiva fonda, što je više od ciljnog orijentira za 60%. Logično je da se očekuje da će se prodaja akcija nastaviti. Drugi suvereni fondovi koji spadaju u kategoriju konzervativnih investitora, prema mišljenju stručnjaka iz JP Morgan-a,prate isti pravac. To su prve laste – vesnici finansijske bure koja se sve više približava.