Izvor: Deutsche Welle

Ukrajinski parlament uporno odlaže dogovor o lečenju Julije Timošenko. Sudbina bivše premijerke ostaje neizvesna – a to ugrožava potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Istorija kao da se ponavlja: Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič obećao je na samitu „Istočnog partnerstva“ u Varšavi, u septembru 2011, da će rešiti slučaj Julije Timošenko. Tada je nagovestio da bi bivša premijerka mogla da bude oslobođena i najavio je da će problem biti rešen u ukrajinskom parlamentu. U razgovoru sa predsednicima drugih evropskih zemalja, na toj konferenciji, iza koje je stajala Evropska unija, Janukovič nije isključio ni pomilovanje. Od svega toga, nije bilo ništa. Naime, Timošenko je osuđena zbog zloupotrebe službenog položaja i još uvek je iza rešetaka.

Sledeći samit „Istočnog partnerstva“ planiran je za 28. novembar ove godine i biće održan u Viljnusu. Sudbina Julije Timošenko ponovo je u prvom planu. Njeno oslobađanje za Evropsku uniju predstavlja uslov za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju. Taj dokument predviđa i uspostavljanje zone slobodne trgovine.

Šanse da će se to stvarno desiti sve su manje. Naime, stiče se utisak da vladajuća većina odugovlači sa rešavanjem slučaja bivše premijerke. Da bi se Juliji Timošenko omogućio medicinski tretman u inostranstvu, potrebno je usvojiti novi zakon. Ona ima ozbiljne probleme sa leđima i Nemačka je ponudila da preuzme njeno lečenje.

Međutim, usvajanje tog zakona konstantno se odlaže, još od kraja oktobra. Problem je, navodno, osnivanje radne grupe ili previše zgusnut raspored ukrajinskih poslanika. Uz to, postoji više predloga zakona: neki su iz vladajuće stranke, neki iz opozicije. Rezultat je da glasanja još nije bilo. Sledeća sednica parlamenta planirana je za utorak 19. novembar.

O čemu pričaju Janukovič i Putin?

Doduše, predsednik Janukovič je obećao da će potpisati zakon, iako se nije javno izjasnio o odlaganjima. Očigledno je da ne želi da koristi svoj uticaj na vladajuću većinu.

Malo se zna o susretima sa ukrajinskog i ruskog predsednika, koji su u poslednje vreme učestali. Naime, Janukovič se od kraja oktobra već tri puta susreo sa Vladimirom Putinom. Rusija preti da će Ukrajini uvesti trgovinska ograničenja u slučaju da potpiše sporazum sa Evropskom unijom. Nije ni čudo, jer Moskva želi da Ukrajina uđe u posebnu carinsku uniju iza koje stoji Rusija. U Kijevu se špekuliše da je Putin navodno obećao kredit vredan milijardu dolara za pomoć ukrajinskoj privredi.

„Poslednja šansa“ za Ukrajinu

„Ukrajina vodi politiku klackalicei želi da nastavi sa balansiranjem između Rusije i Evropske unije“, kaže za Dojče vele Gernot Erler, stručnjak nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) za spoljnu politiku i poslanik u nemačkom parlamentu. Erler podseća da Moskva vrši snažan pritisak na Kijev. Po njegovom mišljenju, pridruživanje Evropskoj uniji neće ugroziti bliske trgovinske veze između Rusije i Ukrajine. Zapravo, pozicija Ukrajine tako bi bila još jača, smatra taj nemački političar.

Trenutno u Evropskoj uniji ima sve više naznaka da bi potpisivanje tog sporazuma moglo biti odloženo. Pojedini evropski političari pominju 2015. godinu, odnosno – vreme posle predsedničkih izbora u Ukrajini. „Sve je manje verovatno da će sporazum biti potpisan u Viljnusu“, smatra i Endrju Vilson iz Evropskog veća za strane odnose. Po njegovim rečima, parlament u Kijevu se „igra vatrom“.

Evropska unija će u narednih nekoliko dana odlučiti koje će korake preduzeti u vezi sa Ukrajinom – konkretno, o tome će se danas (18.11.) konsultovati ministri spoljnih poslova Unije. Ipak, Brisel namerava da Ukrajini pruži poslednju šansu. Zato će misija izaslanika Evropskog parlamenta za slučaj „Timošenko“ Peta Koksa i Aleksandra Kvašnjevskog, biti produžena do samita „Istočnog partnerstva“ u Litvaniji.

Pritisak na predsednika

Ukrajinska opozicija se trudi da pokrene svoje pristalice. Naime, prozapadne stranke spremaju miting u Kijevu 24. novembra, da bi podstakli predsednika Janukoviča na približavanje EU. Pojedini Ukrajinci možda već i sa zavišću posmatraju susede iz Moldavije. U toj zemlji na ulice je izašlo oko 100.000 ljudi početkom novembra, na velikom mitingu podrške prozapadnih snaga. Takvih masovnih demonstracija Ukrajini nema još od narandžaste revolucije u jesen 2004. godine.

Moldavija između Rusije i EU

Republika Moldavija je najsiromašnija država u Evropi, politički i ekonomski nestabilna. Uprkos tome, Evropska unija želi da sa njom da sklopi Sporazum o asocijaciji. Rusiji se to sigurno neće dopasti.