BEOGRAD – POZORIŠTE APSURDA
“Iako Beograd kao središte svoje naracije nigde izrikom ne pominje, u svom složenom i jezički teško prohodnom romanu uličarsko-bestidnog naziva ‘Pravo đubre’, Željko Simić, taj kontroverzni, osporavani i hvaljeni intelektualac, za koga je Zoran Đinđić javno rekao da je ‘jedina intelektualna karijatida na levici’, dakle ovaj pisac brižljivo ocrtava ‘enterijer’ beogradskog duha, smeštajući svoje junake, njihove senke, dvojnike i fantome – ne slučajno – na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu, koji, tako, postaje paradigma apsurda ne samo naše zbilje nego i savremenog sveta uopšte.
Ironično se poigravajući svojim imenom i prezimenom (pri tom aludirajući i izvrgavajući podsmehu mnoge blazirane likove današnjeg Beograda, koji se lako daju prepoznati!), Željko Simić ‘potkazuje’ svoje vlastite slabosti koje razotkriva utoliko slobodnije i destruktivnije ukoliko zna da se taj lik, iako autobiografski stigmatizovan, oteo autorovoj kontroli onog trena kada je pišćevo pero dotaklo prazan papir. Ali, svi smo mi utkani u taj lik, i taj lik pulsira u svakom od nas. U tome i leži čarolija romana, njegov apsurd, koji je istovremeno i apsurd Beograda. Mihizovski rečeno, da li je realitet ovoga romana zapravo svojevrsna ‘Autobiografija o nama’? Bespogovorno!
Utapajući se u taj realitet mimikrijskim sredstvima jezika koji čitaoca naprošto mađija, zatim sredstvima fabuliranja i pseudopripovedanja, Željko Simić se spušta na njegovo dno, na dno tog prokletog političkog realiteta, da bi se o njega hitro odbio i gosegao površinu one stvarnosti iz koje zari svetlost Beograda, jednako kao što zari svetlost svakog velegrada, svakog univerzalnog staništa u kojem se bez kraja i početka neposredno sukobljavaju ljudsko zlo i dobro, ljubav i mržnja, glupost i mudrost, konzerve i arhetipski simboli čovekove večnosti.
Dobro je što se ‘Pravo đubre’ ne može kupiti u samoposlugama, niti na kioscima; nije dobro što ne znamo da ‘pravo đubre’ postoji. Tu. Pored nas.”
(Iz teksta dramske spisateljice i dobitnice nagrade “Miloš Crnjanski”
Vesne Janković pod nazivom “Roman o Beogradu”, NIN, 8.7.2007., str. 55.)