“Knjiga ‘Uliks i post-postmoderna’ prati razvoj zapadne civilizacije od Antike, pa sve do kritičkih misli savremenih filosofa, a njen autor Željko Simić, gradeći sistemski jedan izoštren, teorijski utemeljen pogled na epohu koja nas svojim epistemskim aporijama toliko zbunjuje i sputava, posredno dolazi do zaključka da evolucije Čoveka na duhovnom području zapravo nije ni bilo, osim nekontrolisanog uzleta njegovog tehnološkog aspekta kao pukog derivata racionalističkog progresa, koji se od svog tvorca poodavno odvojio kao štaka od bogalja. Cela ta civilizacija liči na put pređen od mitskog Odiseja, do dablinsko Uliksa, od herojstva do trivijalnosti, od martirstva za odbranu Univerzalija, do čovekove iluzije da umesto bogova sada vlada On, ljudsko biće. Nasuprot vitgenštajnovskoj preporuci da sa filosofiranjem ne govori ono što jasno i logički ne može da se izrekne, jer je u tom slučaju najbolje ćutati, Željko Simić kao da ovom izrednom knjigom želi da učini upravo obrnuto, razrađujući ideju da ono o čemu jeste teško misliti i govoriti, upravo treba pisati. Dakle, ne – pisati o tome, nego to pisati. (…) Željko Simić spas Čoveka i naše civilizacije iz mehaničke otuđenosti vidi isključivo u preostaloj moći transcendencije, a osećaj krivice tumači kao buđenje samosvesti. Knjiga Željka Simića ‘Uliks i post-postmoderna’, pored precizne filosofske dijagnoze trenutka u kome se nalazi civilizacija koja dobija protezu, ali gubi Čoveka, poziv je na pokajanje u ime stvarnog, a ne virtuelnog života.”

(Iz recenzije prof. dr Mile Alečkovic-Nikolić knjige Željka Simića “Uliks i post-postmoderna”)