Izvor: Politka

Da li je irački dezerter i emigrant Rafid Ahmet Alvan po nalogu CIA doturao lažne informacije zapadnim obaveštajnim službama, posredno i vladama vodećih zapadnih sila, koje su poslužile kao glavi argument za pokretanje vojne akcije protiv Iraka Sadama Huseina, pitaju se brojni međunarodni mediji i eksperti.

Sudeći prema jučerašnjoj izjavi bivšeg nemačkog vicekancelara i ministra spoljnih poslova Joške Fišera „Gardijanu”, CIA je, u najmanju ruku, ignorisala dojave kojima je osporavana verodostojnost Alvanovih informacija o postojanju iračkih postrojenja za proizvodnju sredstava za masovno uništenje. Praktično, Iračanin je lagao uz blagoslov CIA, zaključuju nemački komentatori.

Podsećanja radi, svetska javnost je još pre nekoliko godina obaveštena da je Alvan, alijas agent „Kurvbol” (izraz iz bezbola za „zaobilaznu” loptu koja u luku leti preko igrališta), dostavljao lažne informacije. Ostavši bez posla i prihoda, međutim, Alvan se odlučio da napiše memoare. Promovišući svoje delo pokrenuo je novu diskusiju. Upravo na temu – da li su zapadne obaveštajne službe znale da njegove informacije nisu verodostojne?

Fišer kaže za „Gardijan” da su CIA a njenim posredstvom i druge obaveštajne službe SAD bile pravovremeno obaveštene od nemačkog BND-a da informacije koje Alvan dostavlja o postojanju postrojenja za proizvodnju sredstava masovnog uništenja u Iraku nisu verodostojne.

„To saznanje su potisnuli iz svesti i iz zvaničnih akata”, rekao je Fišer. Dodao je da je lično, u više navrata, upozorio zvaničnike SAD, koje nije imenovao, na mogućnost da su informacije lažne.

Njegovo upozorenje nije prihvaćeno, požalio se Fišer: „Rekao sam im da informacije Alvana možda i jesu verodostojne, a možda i nisu… Rekao sam da je taj čovek (Alvan) možda pouzdan svedok, ali da verovatno nije…”

Fišerovo diplomatski nedorečeno upozorenje, u duhu „možda jeste – možda nije” dopunio je, međutim, vrlo precizno, tadašnji šef nemačke obaveštajne službe Avgust Hening, predočio je „Politici” izvor u BND-u: „Postoji overena službena kopija pisma koje je šef (Hening) na tu temu pravovremeno uputio Džordžu Tenetu”. Hening je, naime, upozorio svog resornog kolegu u Lengliju da informacije nisu verodostojne i pojasnio da je BND taj zaključak doneo na osnovu razgovora sa tadašnjim šefom jedne fabrike pesticida, takođe informantom Nemaca, koju je Alvan označio kao „fabriku smrti”.

Ispravnost zaključaka bivšeg šefa BND-a Avgusta Heninga i opravdanost sumnji bivšeg vicekancelara Fišera odavno su potvrđene priznanjem Rafida Ahmeta Alvana da je lagao. Početkom nedelje, promovišući memoare, dodao je da ne oseća grižu savesti, jer je uz njegovu pomoć srušen diktatorski režim Sadama Huseina.

Ponovno potezanje svojevremene „afere Kurvbol” ispostavilo se kao opasan bumerang – baca novo svetlo na kompletnu tadašnju garnituru čelnika CIA, a posebno na ulogu nekadašnjeg državnog sekretara Kolina Pauela – kao čoveka koji je obmanuo UN. Pauel je, podsećanja radi, svoje izlaganje u UN o neophodnosti pokretanja vojne akcije protiv Iraka pretvorio u multimedijalni šou, a kao okosnica su mu poslužile lažne informacije agenta „Kurvbola”.

Da li je Pauel znao koliko (ni)su verodostojne informacije, tek bi trebalo da bude utvrđeno. U svakom slučaju, postojanje zvaničnog pisma nemačkog šefa BND-a ukazuje da je tadašnji šef CIA Džordž Tenet godinama lagao. Tenet je, koliko do juče, tvrdio da je prekasno saznao da informacije „Kurvbola” Alvana nisu verodostojne: „Saznao sam tek krajem 2005. godine za to.”