Izvor: Politika

Tekst ruskog predsednika Vladimira Putina objavljen u „Njujork tajmsu” u kojem se Amerika i njen predsednik podučavaju međunarodnom pravu i omalovažava „američka izuzetnost”, bila je ovde nakratko tema dana i podstakla veliku debatu u „blogosferi”, mada je uglavnom ignorisana u jučerašnjim štampanim izdanjima američkih novina.

Sam Barak Obama ignorisao je pitanje reportera o kolumni ruskog predsednika, ali je njegov sekretar za štampu Džej Kerni rekao da Bela kuća „nije iznenađena” njegovim esejom.

„To što je Rusija danas najbolje je objašnjenje zašto je Amerika izuzetna. Za razliku od Rusije, Sjedinjene Države se zalažu za demokratske vrednosti i ljudska prava u celom svetu”, dodao je Kerni, uz dodatno objašnjenje da i sama činjenica da je Putinov tekst objavljen ističe zašto je Amerika jedinstvena.

Uz to, Rusija je „izolovana i sama” u svojoj tvrdnji da bi pobunjenici mogli da budu odgovorni za prošlomesečni napad sarinom u predgrađu Damaska.

Na Kapitol hilu kongresmeni nisu sakrivali svoj bes zbog Putinovih poruka. Predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner, treći u hijerarhiji američkih lidera, bio je „uvređen”, uz napomenu da su sada njegove sumnje u motive Putina i sirijskog predsednika Bašara el Asada samo ojačane.

Robert Mendez, demokrata iz Nju Džersija, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Senata, izjavio je Si-En-Enu da mu se posle čitanja Putinovog komentara „skoro povraćalo”. „On je čovek koji maltretira svoj narod, hoće da istopolne odnose proglasi krivičnim delom i nema poštovanja za ljudska i građanska prava.”

„Tekst je uvreda inteligencije svakog Amerikanca”, poručio je u svom „tvitu” poznati jastreb među kongresmenima senator Džon Mekejn.

Kolumnista „Vašington posta” Dejna Milbank nastojao je da u svom reagovanju, naslovljenom „Odgovor američkog naroda Putinu”, bude ciničan: „To što ste nam rekli da Amerikanci nisu ’izuzetni’ zaista nas je pogodilo. Iznenađen sam ovim lapsusom, jer sam mislio da ste nas ’ukapirali’. Kad smo videli vaše slike bez košulje u Sibiru, podsetili ste nas na jednog od najslavnijih američkih kongresmena Entonija Vinera (onaj koji je podneo ostavku zbog tvitovanja svojih lascivnih fotografija). Kad smo posmatrali kako zaobilazite ruske zakone da biste ostali na vlasti, to nas je podsetilo na još jednu suštinski američku ličnost, Roda Blagojevića. ’Harli-dejvidson’, crni kostim, ljubavnica koja je dvostruko mlađa od vas – pa vi ste praktično Amerikanac…”

„Njujork tajms” je pak na svom onlajn sajtu objasnio kako je došlo do objavljivanja teksta ruskog predsednika, s obzirom na to da retko objavljuje kolumne šefova država.

„Sirija je velika tema, a Putin je u njoj centralna figura”, rekao je urednik komentatorskih strana Endru Rozental. „Moje mišljenje je da je tekst dobro napisan i argumentovan, a to što se ja ne slažem sa mnogim njegovim tezama nebitno je.”

Napominjući da su reakcije nekih čitalaca bile veoma oštre i da neki misle da je objavljivanje Putinovog teksta „pomaganje i podržavanje dugoročnog neprijatelja SAD”, Rozental je objasnio da svrha strana sa kolumnama nije da pomogne ili naškodi američkoj vladi, već da iznese različite poglede, koji mogu da budu i suprotni stavovima lista koji su u uvodnicima.

Zanimljivo je i kako je tekst dospeo do uredništva najuticajnijeg američkog dnevnika. Redakciji se obratila pi-ar firma koja zastupa Rusiju, ideja je prihvaćena, a tekst je, pošto je pročitan, odobren. „Volstrit džornal” iznosi da je reč o kompaniji „Kečam” koja je od strane ruske vlade angažovana još 2006, da, u aranžmanu koji imaju i mnoge druge zemlje, radi na poboljšanju imidža Rusije u Americi.

Vlada i kompanija „Gasprom” su dosad za ove usluge platili blizu 50 miliona dolara, što je javno dostupan podatak na osnovu zakona o registraciji „stranih agenata”.

Zbog toga što je Putinova kolumna kojom Americi osporava „izuzetnost” ipak izuzetna, on neće, kako je izneo urednik Rozental, dobiti uobičajeni honorar.

Rusija i SAD složili su se juče da ponovo pojačaju napore za održavanje međunarodne konferencije posvećene zaustavljanju građanskog rata u Siriji u trenutku kada razgovori o uklanjanju hemijskog oružja podgrevaju nade u šire pregovore, javlja Rojters.

Posle novog susreta u Ženevi posvećenog planu Moskve da Sirija pod međunarodnu kontrolu stavi arsenale svog hemijskog oružja, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri izjavili su da će nastaviti zajednički rad kako bi se prekinuo sukob koji je podelio Bliski istok i velike sile.

Oni će se ponovo sastati za otprilike dve nedelje, oko 28. septembra tokom Generalne skupštine UN u Njujorku, i nadaju se da će progres u Ženevi oko sporazuma pomoći da se odredi datum mirovne konferencije.

„Posvećeni smo pokušaju da zajednički radimo, počinjući ovom inicijativom o hemijskom oružju, u nadi da će se ti napori isplatiti i doneti mir i stabilnost ratom rastrzanom delu sveta“, rekao je Keri novinarima na zajedničkom brifingu.

Vašington i Moskva još moraju da rade kako bi našli zajedničku osnovu, rekao je Keri povodom međusobnih razlika koje imaju eho vremena hladnog rata.

Lavrov je rekao da će rad na sporazumu o hemijskom oružju trajati paralelno sa pripremnim radovima za održavanje mirovne konferencije u Ženevi.

Rusija odbija poziv sirijskih pobunjenika i lidera Zapada da se Asad skloni i prepusti vlast prelaznoj vladi, dok njegovi protivnici i njihovi zapadni saveznici kažu da ne vide mesto Asadu kada se rat prekine.

Keri je posle sastanka sa Lavrovom u četvrtak upozorio da SAD i dalje mogu da ostvare pretnju udara na Asada ukoliko Vašington ne bude zadovoljan odgovorom Sirije.

Dok se diplomatska ofanziva nastavljala u Ženevi, Asadove snage su uz podršku avijacije i artiljerije preduzele ofanzivu na položaje pobunjenika u predgrađima Damaska.