Izvor: Advance

Povodom novog trenutka po pitanju Sirije, ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je obratiti se direktno američkoj javnosti. To je učinio kao i mnogi pre njega, tekstom u najuticajnijem američkom političkom listu, The New York Times. U tekstu iznosi niz važnih zaključaka. Ističe kako bi napad na Siriju bio kršenje međunarodnog zakona te kako je to nedopustiv potez koji bi mogao dovesti i do kolapsa UN-a ističući primer Lige Naroda. Podsetimo, raspadom Lige Naroda – tj. kada su tadašnja nacistička Nemačka i fašistička Italija, kao i Japan i Španija, izašle iz organizacije – otvoren je put prema Drugom svetskom ratu.

Putin direktno upozorava kako bi “zaobilaženje” UN Saveta bezbednosti bio opasan potez koji može dovesti do “haosa” u međunarodnim odnosima. Po pitanju Sirije ističe kako Rusija ne podržava sirijsku vladu, nego međunarodni zakon. Takođe, napominje kako sve upućuje na to kako su hemijski napad – za koji ne sumnja da se dogodio – izveli pobunjenici. Napominje kako se aktuelna situacija, predlog da se hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu, mora iskoristiti za povratak diplomatiji te kako “jezik sile” mora prestati.

Podseća američku javnost na katastrofalne ishode vojnih intervencija u Iraku, Afganistanu i Libiji. Takođe ističe kako bi se u slučaju napada SAD svrstali na stranu fundamentalista te kako su ekstremisti u Siriji problem za sigurnost svih zemalja.

Naglasio je kako se nada da bi diplomatija mogla biti zajednički uspeh SAD-a i Rusije. Takođe je istakao kako ima dobru komunikaciju s američkim predsednikom, no ipak se osvrnuo na Obamino obraćanje naciji s početka ovoe nedelje ističući: “Ekstremno je opasno svom narodu govoriti da je izuzetan, bez obzira kakva bila motivacija”.

Vladimir Putin: Molba za oprez iz Rusije

Najnovija događanja oko Sirije podstakla su me da se obratim direktno američkom narodu i njihovom političkom vodstvu. Važno je to učiniti u vreme nedostatne komunikacije između naša dva društva.

Naši međusobni odnosi su prošli kroz razne faze. Stajali smo jedni protiv drugih za vreme Hladnog rata. No, jednom smo bili i saveznici, i porazili smo Naciste zajedno. Univerzalna međunarodna organizacija – Ujedinjene nacije – osnovana je kako bi se sprečilo ponavljanje takvih devastacija.

Utemeljivači UN-a shvatali su kako se odluke po pitanju rata i mira trebaju donositi konsenzusom, te je uz američki pristanak veto Saveta bezbednosti stalnih članica ukomponiran u UN Povelju. Mudrost ove odluke osigurala je stabilnost međunarodnih odluka decenijama.

Niko ne želi da UN zadesi sudbina Lige Naroda, koja se raspala zbog nedostatka podrške. No, to je moguće ako uticajne zemlje počnu zaobilaziti UN i pokretati vojne akcije bez autorizacije Saveta bezbednosti.

Potencijalni napad SAD-a na Siriju, i pored snažnog otpora od strane mnogih zemalja i političkih i religijskih vođa, uključujući i Papu, rezultirao bi dodatnim nevinim žrtvama i eskalacijom, a sukob bi se potencijalno proširio i izvan sirijskih granica. Napad bi povećao nasilje i pokrenuo novi talas terorizma. Napad bi takođe potkopao multilateralne napore po pitanju rešavanja iranskog nuklearnog problema kao i izraelsko-palestinskog sukoba te bi dodatno destabilizovao Bliski Istok i Severnu Afriku. Zbog napada bi celi sistem međunarodnog prava mogao izgubiti ravnotežu.

U Siriji se ne odvija borba za demokratiju, nego oružani sukob između vlade i opozicije u multireligijskoj zemlji. Postoji nekoliko zagovornika demokratije u Siriji, no postoji i više nego znatan broj Al-Qaeda boraca i ekstremista iz raznih pozadina koji se bore protiv vlasti. Američki State Department klasifikovao je “Al-Nusra Front” i “Islamska Država Irak i Levant”, grupe koje se bore na strani opozicije, kao terorističke organizacije. Unutrašnji konflikt, kojeg potpaljuje strano oružje koje se dostavlja opoziciji, jedan je od najkrvavijih u svetu.

Plaćenici iz arapskih zemalja koji se bore ovde, kao i stotine militanata iz Zapadnih zemalja, pa čak i iz Rusije, duboko nas zabrinjavaju. Zar se ne bi oni mogli vratiti u naše zemlje s iskustvom kojeg će zadobiti u Siriji? Podsetimo, nakon borbi u Libiji, ekstremisti su krenuli u Mali. Ovo nas sve ugrožava.

Od samog početka, Rusija je zagovarala miran dijalog kako bi Sirijci mogli pronaći kompromis za svoju budućnost. Mi ne štitimo sirijsku vladu, mi štitimo međunarodni zakon. Moramo koristiti UN Saveta bezbednosti i verujemo kako je čuvanje reda i zakona u današnjem kompleksnom i turbulentnom svetu jedan od načina kojima ćemo zadržati međunarodne odnose da ne potonu u haos. Zakon je i dalje zakon i moramo ga se držati, sviđalo se nama to ili ne. Prema aktualnom međunarodnom zakonu, upotreba sile dopuštena je samo u slučaju samoobrane ili odlukom UN Saveta bezbednosti. Sve drugo je nedopustivo prema Povelji Ujedinjenih nacija i tretiralo bi se kao čin agresije.

Niko ne sumnja u to da je otrovni plin upotrebljen u Siriji. No, sve upućuje na to da ga nije upotrebila sirijska vojska, već opozicione snage, kako bi provokacijom doveli do intervencije svojih snažnih stranih zaštitnika, koji bi se u ovom slučaju svrstali na stranu fundamentalista. Nadalje, izveštaji da militanti planiraju još jedan napad – ovog puta protiv Izraela – ne mogu se ignorisati.

Alarmantno je da su vojne intervencije u unutrašnje sukobe stranih zemalja postale uobičajena stvar za SAD. Da li je ovo u dugoročnom američkom interesu? Sumnjam. Milioni širom sveta sve manje doživljavaju Ameriku kao model demokratije, već zemlju koja se oslanja na sirovu silu te zemlju koja sastavlja koalicije pod sloganom: “Ili ste s nama, ili ste protiv nas”.

No, sila se pokazala neefikasna i besmislena. Niko ne može reći što će se desiti s Afganistanom nakon što se međunarodne snage povuku. Libija je podeljena na plemena i klanove. U Iraku građanski rat i dalje traje, imamo desetke mrtvih svakog dana. U SAD-u mnogi su povukli paralelu između Iraka i Sirije te se pitaju zašto njihova vlada sada želi ponoviti grešku.

Bez obzira koliko precizno ciljano bilo sofisticirano oružje, civilne žrtve su neizbežne, uključujući starce i decu, koje bi napadi navodno trebali zaštititi.

Svet je reagovao pitanjem: ako ne možemo računati na međunarodni zakon, onda moramo pronaći nove načine kako osigurati svoju sigurnost. Zbog toga sve veći broj zemalja nastoji pribaviti oružje za masovno uništenje. Ovo je logika koja se sledi: “Ako imate bombu, niko vas neće napadati”. Pričamo o jačanju neproliferacije, dok se ona upravo ruši ovim potezima.

Moramo prestati koristiti jezik sile i vratiti se na put civilizovane diplomatije i političkih rešenja.

Nova prilika sprečavanja vojne akcije pojavila se zadnjih dana. SAD, Rusija i sve članice međunarodne zajednice moraju iskoristiti volju sirijskih vlasti da stave hemijski arsenal pod međunarodnu kontrolu i kasnije ga unište. Sudeći prema izjavama Baracka Obame, SAD vide ovo kao alternativu vojnom napadu.

Pozdravljam predsednikov interes u nastavljanju dijaloga s Rusijom po pitanju Sirije. Moramo raditi zajedno da bi ova ideja zaživela, kao što smo se i dogovorili za vreme samita G8 u Lough Ernu, Severnoj Irskoj, ovog juna. Moramo diskusiju vratiti nazad prema pregovorima.

Ako uspemo izbeći upotrebu sile protiv Sirije, to će poboljšati atmosferu međunarodnih odnosa i ojačati naše međusobno poverenje. To će biti naš zajednički uspeh koji će otvoriti vrata prema saradnji i na drugim kritičkim pitanjima.

Moj rad i lični odnos s Predsednikom Obamom obilježen je rastućim poverenjem. Cenim to. Pomno sam proučio njegovo obraćanje naciji ovog utorka. Ne bih se složio s njegovim izjavama o američkoj izuzetnosti, kada je rekao da je politika SAD-a ono što “Ameriku čini drugačijom, ono što nas čini izuzetnima”. Ekstremno je opasno svom narodu govoriti da je izuzetan, bez obzira kakva bila motivacija. Postoje velike zemlje i male zemlje, bogate zemlje i siromašne zemlje, one s dugom demokratskom tradicijom i one koje tek pronalaze put prema demokratiji. Politike ovih zemalja su različite, ali svi smo mi različiti, no kada pitamo Gospodina za blagoslov, ne smejemo zaboraviti kako nas je Bog sve stvorio jednakima.