Izvor: Geopolitika

Globalizacija i novi svetski poredak ulaze u svoju pomahnitalu razobručenu fazu, kada su realne i sve veće opasnosti od izbijanja trećeg svetskog rata, koji su globalisti izgleda davno isplanirali kako bi omogućili konačni trijumf svog dugo sanjanog sveta zla, sveta bez slobode i prava, koji se drugačije ne bi mogao nametnuti čovečanstvu, ma koliki procenat medijski zombiranih i od realnosti odvojenih ljudi uspevao da proizvede u sekundi. Za ovaj rat, u kome će se koristiti ne samo nuklearno već i biološko, hemijsko, kao i elektromagnetno i drugo tajno oružje, treba biti spreman. Gost Geopolitike Džoel Skauzen (Joel Skousen) mnogo je uradio na upućivanju ljudi kako da strateški razmišljaju o ovim opasnostima i šta je neophodno da urade kako bi se osposobili za strateško razmišljanje i delovanje. Skauzen je teoretičar i analitičar politike, specijalista za filozofiju prava i ustavne teorije, a takođe i dizajner visokobezbednih stanova i skloništa. Skauzen je dizajnirao samoodržive kuće najvećeg stepena sigurnosti širom Severne, Centralne i Južne Amerike. Nedavno se pojavilo i treće izdanje Skauzenove knjige Strateška relokacija − Severnoamerički vodič na bezbedna mesta, koja razmatra strategije pripreme za opstanak u situacijama krize, kao i u najekstremnijim situacijama, koja je doživela veliki uspeh u SAD.

Skauzen je bio pilot vojnih vazduhoplovnih snaga SAD tokom rata u Vijetnamu, a potom je osnovao firmu specijalizovanu za projektovanje i izgradnju stanova i skloništa visoke bezbednosti. Tokom osamdesetih bio je na čelu Konzervativnog nacionalnog komiteta u Vašingtonu, a istovremeno i izvršni urednik magazina Conservative Digest. Trenutno je i glavni urednik i izdavač časopisa World Affairs Brief i glavni urednik časopisa Cogitations, specijalizovanog za pitanja zakona i rada vlade SAD. Autor je velikog broja knjiga, među kojima su i Bezbedna kuća – Arhitektura, konstrukcija i izgradnja samodovoljne kuće i skloništa (The Secure Home – Architectural Design, Construction and Remodeling of Self-Sufficient Residences and Retreats); Kako izgraditi sigurno sklonište u kući (How to Implement a High Security Shelter in the Home); Temelji idealne države (Foundations of the Ideal State)…

Vaša knjiga Strateško relociranje izašla je do sada u tri izdanja i mnogi Amerikanci i ljudi širom sveta smatraju je knjigom od najvećeg značaja, budući da je strateško mišljenje ljudi ono koje bi moglo da spase brojne živote danas kada se opasnost od trećeg svetskog rata, koji će, po vašem mišljenju biti nuklearni rat, pokazuje veoma realnom. Kako ste odlučili da napišete ovu knjigu i šta sintagma „strateško relociranje“ zapravo označava?

— Gotovo četrdeset godina radio sam kao arhitekta za projektovanje visokobezbednosnih rezidencija i skloništa u Severnoj i Centralnoj Americi. Tada sam počeo da razvijam svest o tome kakve pretnje postoje, koje oblasti su bezbedne, koje nisu, a kada je došlo do Y2K kompjuterske krize − takozvane milenijumske bube − napisao sam prvo izdanje knjige Strateško relociranje. U Americi je postojala velika zabrinutost ljudi zbog mogućnosti da ostanu bez struje, vode, hrane i bezbednosti i mnogi su razmišljali da napuste gradove radi odlaska na bezbednija mesta. To me je motivisalo da napišem Strateško relociranje. Nisam bio zabrinut u vezi sa krahom društva 2000. godine i verovao sam da će vlada popraviti većinu stvari, kao što i jeste, tako da je došlo samo do pet većih incidenata. Ipak, knjiga je bila veoma popularna i još uvek je. Novo, treće izdanje knjige ima ogroman broj mapa u boji i razlikuje se od prvog izdanja i po tome što se u njoj analizira bezbednosna pozicija zemalja u celom svetu.

Jedna od najopasnijih situacija sa kojom se čovečanstvo danas suočava je ona koju nazivate realizacijom nezamislivog – nuklearni rat. Mislite da je nuklearni rat neizbežan?

— Da. Globalistima je taj rat neophodan kako bi ukinuli slobodu u svetu i realizovali do kraja novi svetski poredak. Za taj dugoplanirani poredak neophodni su im ratovi, a za ratove − neprijatelji. Moj ujak Kleon Skausen (Skousen, W. Cleon) napisao je knjigu koja je izašla početkom pedesetih godina 20. veka. U toj knjizi detaljno je pokazano kako je američka vlada, zajedno sa raznim bogatim bankarima, dovela komuniste na vlast u Rusiji i podržala Lenjina u Evropi da pobedi belogardejce koji su se borili protiv boljševika. Takođe govori i o tome kako je ta ista garnitura pomogla da se na vlast u Kini dovede Mao Cedung, ne šaljući vojnu pomoć Čang Kaj Šeku. Dokumentovao je i kako su podržali dolazak komunista na Kubu, uskraćujući vojnu pomoć Batisti, i tako dalje.

Šta je bio cilj uvođenja komunizma? Da li je uništavanje ruske kraljevske porodice Romanov i pravoslavne hrišćanske religije bio jedan od ciljeva koji se želeo postići? Kakvi su bili zaključci koje je izveo vaš ujak Kleon Skauzen?

— To i jeste bio jedan deo procesa – neki od velikih bankara imali su problem sa carem Nikolajem, koji nije prihvatao njihove zahteve o bankama u Rusiji. Ipak, glavni razlog koji je moj ujak video jeste činjenica da je Stejt department bio pun komunista, komunističkih agenata − ljudi koji su tajno radili za komuniste, što je sabotiralo našu spoljnu politiku. Ipak, kasnijih godina je uvideo da su zapravo tada u Stejt departmentu postojali ljudi na višim položajima koji nisu bili komunisti, a koji su komuniste štitili i odbijali da ih uklone sa pozicija koje su zauzimali. On je otkrio da ovi članovi Stejt departmenta nisu bili komunisti već oni koje mi danas zovemo – globalistima. Dakle, globalisti nastavljaju sa realizacijom cilja da unište slobodu u Americi i zamene je globalnom vladom. Da bi im to pošlo za rukom, bili su im, i sada su im potrebni – ratovi. Jedino u stanju jedne tako ekstremne situacije kakva je rat mogu da prisile ljude da načine izbor koji ni u kakvim drugim okolnostima na bi ni uzeli u obzir. I oni su sistematski i planski stvarali neprijatelje SAD kako bi mogli da započnu ratove koji bi im omogućili da na rukovodeće pozicije u zemljama postave ljude koje oni kontrolišu.

Sloboda nikad nije bila cilj ovih operacija kojima je trebalo omogućiti da sistem u tim zemljama funkcioniše kao nešto tek malo bolje od diktature. Igrali su igru stvaranja neprijatelja, a zatim nametanja rešenja koje nikada nije bilo pravo rešenje. To je dugotrajna agenda koja još uvek traje. Tako je Anastasio Somosa zbačen u Nikaragvi od strane američke vlade, koja ga je prevarila dajući mu lažna obećanja da će biti sazvani izbori, a zatim su ga izdali. Izdali su slobodu u Nikaragvi. I nedavni rat protiv Srbije vođen je tako što su globalisti uništavali civilnu infrastrukturu u Srbiji. Ovo je izuzetno važan događaj koji pokazuje metodologiju koju globalisti koriste za postizanje svojih mračnih ciljeva, a jedan od centralnih je pokretanje velikog trećeg svetskog rata, kako bi im pošlo za rukom da Amerikance predaju u ruke militarističke globalne vlade.

U tom cilju oni kontinuirano kreiraju sliku Zapada kao svetskog nasilnika broj jedan; kao nekog ko sistematski i strateški unosi antagonizme na svim nivoima, ko interveniše i okupira zemlje širom sveta. To je najdelotvorniji metod za sejanje mržnje prema Zapadu. Jedan od razloga zbog kojeg NATO nije napadao samo vojne ciljeve u Srbiji već i mostove, TV stanice, bolnice, bio je da srpski narod razbesni i usmeri protiv Zapada. I uspelo im je. Moje je mišljenje da je pad Sovjetskog Saveza predstavljao brižljivo kreiranu obmanu, da su se komunisti samo pritajili u podzemlju i nipošto nisu zaista predali vlast. Gorbačov i Jeljcin bili su njihove lutke na koncu. Nakon onoga što je predstavljeno kao pad komunizma, slobodno tržište i Amerikanci bili su veoma popularni u Rusiji. Uživali su dobrodošlicu i bili su prihvaćeni. No SAD su bombardovale Srbiju pošto su kreirale rat između Srbije i Kosova, falsifikujući srpske napade na Albance na Kosovu, koje su zapravo izvodili marksisti Kosovari, specijalno obučavani u Albaniji, kako bi došli na Kosovo i proganjali Albance na Kosovu, a za to mogli da optuže Srbe. Vi u Srbiji sigurno znate da je ovaj rat Zapad provocirao i izveo, izazvavši ogromnu mržnju slovenskih naroda prema Zapadu. Ne radi se tu ni o kakvoj gluposti; to je urađeno namerno kako bi se Sloveni otrovali mržnjom prema Zapadu i potom veoma lako vratili u „dobre, stare“ dane komunizma pošto Rusija i sovjetska moć očita Zapadu lekciju.

Bombardovanja i okupacije koje se sprovode u ime američkog naroda ne odvijaju se na osnovu volje i želje američkog naroda, već američke vlade, koju u SAD kontrolišu globalisti, kreatori i sprovodioci ove agende zla. Iz istog razloga oni, kontinuiranim intervencijama i okupacijama, okreću i muslimane protiv Zapada. Vlada SAD finansira i kontroliše mnoge terorističke grupe. Primenjuje se neprekidno i doktrina stvaranja konflikata uništavanjem sopstvenog naroda lažnim napadima koje mi zovemo falce flag operacijama. To je istina sa kojom moramo da se suočimo i da naučimo da je prepoznajemo.

Naša vlada je znala za Perl Harbur i podstakla je Japance da napadnu kako bi im taj napad poslužio kao okidač za ulazak u rat; odgovorna je dakle za smrt 300 Amerikanaca koji su u tom napadu poginuli. Jedini način da se objasni rušenje Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine je da je vlada postavila eksploziv u zgradama. Avioni nisu uništili zgrade, a teroristi nisu mogli da ga postave, budući da im je za taj posao bilo potrebno osamdeset do sto eksperata. To je mogla da učini samo naša vlada. Radi se, dakle, o zloj vladi koja nema nikakvih obzira prema ljudskim životima.

Vlada je nemilosrdna i čak kreira ubistva putem kontrole uma, hipnoze, što je upotrebljeno u slučaju ubistva u školi „Sendi Huk“. Kriminalci ne idu po školama kako bi ubijali ljude. To će uraditi samo onaj koji je pod dejstvom hipnoze, psihotropnih lekova koji menjaju ponašanje ljudi, i ja mislim da je tako realizovan „Sendi Huk“ masakr, a cilj je bio da pomogne ukidanju drugog člana ustava SAD koji obezbeđuje da Amerikanci poseduju oružje. Slična stvar je urađena u Škotskoj kako bi se uvela kontrola oružja u Velikoj Britaniji. Tvrdilo se da je ubica izvršio samoubistvo nakon masakra, ali metak u njegovoj glavi nije odgovarao pištolju koji je bio u njegovoj ruci. Dakle, radi se o sistemu čistog zla spiritualnih dimenzija.

Realizacija ove agende nije moguća bez trećeg razornog nuklearnog rata. Koliko nas godina, po Vašoj proceni, deli od ovih dešavanja?

— Ta agenda uspostavljanja sveta bez slobode konačno podrazumeva i vođenje svetskog atomskog rata. Ne verujem da će taj rat biti izazvan napadom na Iran. Ne mislim da će se nuklearno oružje koristiti protiv Irana, ali, čak ako bi se i koristilo, Rusi i Kinezi još nisu spremni da napadnu Zapad. Mislim da su osam ili deset godina daleko od toga da budu spremni u vojnom smislu, osobito od stvaranja velike moderne mornarice sposobne za svetski rat… Mislim da se Severna Koreja čuva kao okidač za Treći svetski rat. Neophodno je razumeti razlog zbog kojeg SAD tretiraju Severnu Koreju pasivno i popustljivo u poređenju sa Iranom. Da je, primera radi, Iran pretio Americi da će baciti nuklearnu bombu na SAD, kao što je to bio slučaj sa Severnom Korejom, Iran bi bio bombardovan istog momenta. Međutim, kada Severna Koreja preti da će baciti nuklearnu bombu na Ameriku, mi ništa ne preduzimamo i čak dajemo Severnoj Koreji obećanje da nećemo zahtevati promenu režima, iako je to najtiranskiji režim na svetu. Izjavimo da vojna opcija nije na dnevnom redu, a opet pretimo vojnom akcijom Iranu, koji nam nikad nije pretio. Zašto je najgori neprijatelj zaštićen, a onom ko nas neuporedivo manje iritira pretimo svakodnevno? Razlog je taj što je Severna Koreja marionetska država „crvene“ Kine i ona bi mogla napasti Zapad kako bi izazvala treći svetski rat u vreme kada Rusija i Kina budu bile spremne da vode taj rat.

Globalizacioni proces dugog trajanja, kojim se uspostavlja novi svetski poredak i svetska vlada, vidite kao realizaciju strategija zla. Kako biste objasnili ovo strateško zlo, sistematsko zlo koje se realizuje na strateške načine? Koja je bazična strategija, polazna tačka zla? Koji su vidljivi i nevidljivi delovi sistema novog svetskog poretka koji radi na realizaciji agende zla?

— To je veoma dobro pitanje. Jedna stvar koju sam razvio u svojoj analizi ove strateške pretnje je nešto što se odvija decenijama i vekovima. Čak i ukoliko pogledamo modernu istoriju komunizma, videćemo da je naša vlada radila na uspostavljanju komunističkih sila. U pitanju je period od najmanje 120 godina. Nijedna pojedinačna zla osoba nije u stanju da održi postojanje takve strateške pretnje, pretnje koja je toliko konzistentna. Eventualno bi mogla da dobije jednog potčinjenog da nastavi njenu viziju, ili dva, tokom najviše, recimo, šezdeset godina. Ali ovo što se događa odvija se generacijama i jedini način da se to objasni jeste da postoji neko sistematsko zlo u svetu, koje ima takvu silu da ljude na zemlji vodi i usmerava, govori im šta da rade.

Ja verujem u Boga i verujem da Bog ima moć da inspiriše ljude da rade dobre stvari. Isto tako verujem da postoje suprotne sile, zle, luciferijanske, satanske, koje usmeravaju jedno dosledno kretanje prema ovom velikom zlu. Prema tome, mislim da u suštini pakt sa đavolom, faustovski pakt, zaista jeste pakt sa ovim zlim silama, i to ne samo za moć, ne samo za vino, žene, luksuz, već je u pitanju pakt u cilju sticanja moći imuniteta. Pod tim podrazumevam da je vladin sistem moći veoma atraktivan za ljude koji su se bavili nelegalnim stvarima; koji su bili korumpirani tokom svojih života, ne samo zbog toga što im je obećan imunitet u ovom životu kontrolisanjem sudova, odsustvom bilo kakvog krivičnog gonjenja, već mislim da su im luciferijanske sile obećale imunitet i posle smrti − da neće morati da se susretnu sa Božjim sudom ako im pomognu u uništavanju dobrote na zemlji. To je moja tačka gledišta, filosofska ili teološka, i to je ono u šta ja verujem.

Vi, za razliku od brojnih drugih analitičara u svetu, verujete da postoje tri predatorska centra, a ne samo zapadni.

— Radi se o velikoj kontroverzi među onima u SAD koji veruju u „zaveru“ koja stoji iza oduzimanja slobode ljudima. Većina veruje da angloamerički establišment, kao najveći predatorski centar sveta, što globalizam jeste – kontroliše sve druge. Mnogi veruju da oni kontrolišu i Rusiju i Kinu, ali ja ne. Mnogo od onoga u šta veruju zasnovano je na razgovoru koji je Norman Dod (Norman Dodd) vodio sa Rovanom Gajterom (Rowan Gaither), predsednikom fondacije Ford 1954. godine. Norman Dod je u to vreme bio direktor štaba Specijalnog kongresnog komiteta za istragu rada fondacija koje su oslobođene plaćanja poreza (kakve su Rokfelerova, Karnegijeva, Fordova i ostale). Ovaj komitet se često spominje kao Rijs komitet, po njegovom predsedniku, američkom kongresmenu Kerolu Rijsu (Carol Reece). Dod je postavio Gajteru pitanje zbog čega ove fondacije daju pomoć komunističkim zemljama, kakva je Rusija, čime zapravo podržavaju tiraniju Staljina… Gajter je odgovorio da imaju naređenje od američke vlade da pokušaju da formiraju mirnu integraciju komunizma i kapitalizma.

Ali to je bila laž: pravi „zaverenik“ koji pokušava da stvori neprijatelje nikada ne bi rekao kongresnom istraživaču pravi razlog. Dao mu je logični izgovor, kako bi prikrio pravi razlog. I to je tako formulisao: pokušavamo da integrišemo dva konfliktna društva mirnim putem. Ali i komunisti i angloamerički establišment su znali da neće biti mirne integracije. Faktički on je lagao. Zaključak koji su mnogi Amerikanci izvukli iz ovog odgovora je da angloamerički establišment kontroliše Rusiju, te da rata neće biti. No oni se grdno varaju. Postoji razlika između kontrole i pomaganja neprijatelju a da ga ne kontrolišete. Iz „Venona“ transkripata („Venona projekat“ je naziv za dugotrajnu tajnu saradnju obaveštajnih agencija Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva na kriptoanalizi poruka poslatih od obaveštajnih službi Sovjetskog Saveza) vidimo kako lideri u Sovjetskom Savezu kažu: „Nismo mogli da poverujemo da su Amerikanci toliko glupi da su nam dozvolili da se tako lako infiltriramo u njihove redove“.

I, nakon pada Sovjetskog saveza, ljudi uz KGB su razgovarali sa ljudima iz CIA koji su preplavili Evropu i u tim razgovorima nisu propuštali da kažu kako je bilo neverovatno lako prodreti na Zapad. Ono što ljudi iz KGB nisu razumeli bilo je to da je naša vlada pomagala i olakšavala taj prodor kako bi omogućila da Rusi izvedu pripreme za rat, kako bi obezbedili da Rusija stekne veće samopouzdanje i napadne Zapad. Globalistima je neophodno da Rusija napadne Zapad jer ne žele da snose odgovornost za izbijanje rata. No, sa druge strane, infiltracija špijuna KGB omogućila je da Rusi shvate da SAD poseduje veoma naprednu tajnu tehnologiju i veoma opasno tajno oružje, i danas imaju bojazan da postoje neki novi sistemi i da bi mnogo rizikovali ukoliko bi napali Zapad suviše rano. Rusija i Kina su trenutno u privremenom savezu protiv Zapada. Globalisti na Zapadu će pokušati da navedu Rusiju i Kinu da prve napadnu, a nuklearni rat će početi pošto Severna Koreja napadne Južnu Koreju.

Zapad će morati da upotrebi taktičko nuklearno oružje da bi zaustavio ogromnu vojnu silu koju Severna Koreja ima. U pitanju je deset puta veća vojna sila nego što je ima Južna Koreja, zajedno sa trupama SAD na jugu. Kina bi mogla to da iskoristi kao izgovor za upotrebu nuklearnog oružja da bi osujetila „svetskog nasilnika“. Tako će početi treći svetski rat. Mislim da SAD želi da apsorbuje prvi nuklearni napad na vojne ciljeve u SAD, tako da, kada globalisti izađu iz svojih bunkera, posle napada (a izgradili su mnogo dubokih bunkera, i to ne kao zaštitu od terorizma, već od nuklearnog rata), tvrdiće da su ih Rusi i Kinezi prevarili i pozvaće ljude da se priključe militarnoj Ligi za demokratiju novog svetskog poretka, kako bi vodili rat. Tokom ovog rata Kina će napasti i okupirati ceo Daleki istok, počev od Japana do Australije, da bi napravila zaštitnicu ruskom napadu Zapada.

Verujem da će u jednom trenutku tokom rata Zapad napraviti dogovor sa Kinom da napadne Rusiju s leđa. To je ono što predatori rade. To je ono što diktatori rade. Oni izdaju jedni druge na kraju. Mislim da bi Zapad mogao da pobedi u ratu ako bi Kina izdala Rusiju, i korist za Kinu bila bi u tome što bi Rusija bila eliminisana, što je glavni cilj trećeg svetskog rata za globaliste sa Zapada. Nakon toga, postojala bi samo dva predatorska centra. Angloamerički establišment želi da Kina ostane neprijatelj jer bi to opravdalo njihovo istrajavanje u militarizaciji novog svetskog poretka i trajno oduzimanje suvereniteta državama.

Pređimo sada na strateško relociranje. Kako u perspektivi nuklearnog rata razmišljati strateški? Kakva je pozicija Evrope i sveta danas, iz ugla neophodnog strateškog relociranja? Šta predlažete nama u Srbiji?

— U Evropi je veoma teško pripremiti se za strateško relociranje zbog velike gustine naseljenosti. Knjiga Strateška relokacija je vodič za ljude koji žive na prostoru Severne Amerike. U Evropi je situacija u tom smislu veoma nepovoljna: mnogo ljudi živi u prenaseljenim gradovima, ima veoma mnogo visokih zgrada. U proseku u Evropi živi oko 2.000 stanovnika po kvadratnom kilometru u najvećim gradovima. U takvim uslovima nemoguće je preživeti bez stalnog dotoka hrane, električne energije, vode, tako da, ukoliko ne živite u seoskim sredinama, ne možete obezbediti osnovne životne potrebe. U uslovima krize, rata, nuklearnog udara, udara elektromagnetnog pulsa koji automatski uništava dotok električne energije, u gradovima je nemoguće opstati. Dakle, strateško relociranje podrazumeva napuštanje velikih gradova i gradova uopšte, i odlazak u seoska područja. To u Evropi nije moguće zbog nedostatka zemljišta.

U Srbiji je suprotna situacija: naše planine, naša sela su ispražnjena i svi su pohrlili u gradove, dakle u garantovanu propast u slučaju globalnog rata. Politika preseljenja bila su snažno podsticana i promovisana u vreme socijalističkog perioda, ali su se nastavila i nakon „demokratskog“ porobljavanja koje je otpočelo 5. oktobra 2000. godine.

— Znate, globalisti, socijalisti i komunisti obožavaju urbanizaciju. Oni žude da sve ljude drže u gradovima kako bi ih lako kontrolisali i gde bi ljudi bili držani kao taoci ekonomske politike, taoci svog posla, taoci snabdevanja hranom. Držani su tu kako ne bi mogli da pobegnu i kako bi bili pioni u rukama svojih vlada. Pošto je u vašoj zemlji dosta praznog seoskog i planinskog prostora, savetujem svima da obavezno napuste gradove i kupe imanje. Dovoljno je posedovati hektar zemlje i mogu biti potpuno ekonomski samostalni, gajiti sopstvenu hranu, nabaviti nekoliko pilića i kozu. Postoje prirodni načini za veoma efikasno korišćenje zemlje. Važno je imati zalihe vode i to je primarna i najvažnija strategija. To je osnova strateškog planiranja. Važno je ne kupovati zemlju blizu saobraćajnica koje će postati kanal za one koji se nisu strateški relocirali. Masa će u panici napuštati gradove i ljudi će se kretati putevima i pljačkati zbog gladi sve što im se nađe na putu. To su Nemci radili kada su Rusi ušli u Nemačku: pljačkali su farme kilometar-dva pored puta, i to se po pravilu dešava u uslovima krize i pometnje. Dakle, nemojte kupovati imanja oko glavnih saobraćajnica, pošto će one biti meta napada mase izbeglica koje će pokuljati iz gradova. Neophodno je izgraditi i sigurnu kuću…

Predlažem da ljudi razviju neformalne mreže sa ljudima prosvetljenog duha koji bi mogli da im pomognu. Istorija nas uči da je neophodno u uslovima krize i progona imati prijatelje koji vas mogu sakriti ili koje vi možete sakriti. Neophodno je biti izuzetno oprezan u današnjem svetu sveopšteg nadzora zato što će u slučaju bilo kakve opasnosti vlade pratiti i nadzirati disidente i sve one koji se ne uklapaju u politiku stada.

Ukoliko budete bili prinuđeni da razmišljate o napuštanju Srbije, savetovao bih vam da idete u Španiju, koja je tradicionalno tačka izlaska za Evropu u svim prethodnim velikim ratovima. Pošto je Španija daleko od Srbije, savetovao bih vam i da razmišljate o odlasku južnije, u Grčku ili Tursku, kako bi se preko Mediterana mogli kretati ka drugim mestima. Ljudi u Americi razmišljaju mnogo o relociranju i mnogi mi se javljaju sa idejom da napuste SAD zbog toga što su globalisti tamo locirani, ljudi su pod neprekidnom su prismotrom, tu su izgrađeni najveći koncentracioni kampovi − FEMA kampovi. Ja sam proučavao međunarodni aspekt relokacije iz svih potrebnih uglova: sa stanovišta ekonomskih sloboda, političkih sloboda: Čile je najbolji u Latinskoj Americi ukoliko želite tamo da migrirate, Urugvaj je sledeći − mala zemlja, ne tako korumpirana kao Argentina, koja je restriktivna na više načina i većina stanovništva živi na obali koja je prenaseljena. Cene su u dolarima, ali u unutrašnjosti zemlje, gde sam živeo nekoliko godina, situacija je mnogo bolja: jeftino vlasništvo, divni ljudi, sasvim drugačije od preskupe, prenaseljene obale. U Africi ne postoji nijedna zemlja koju bih preporučio, Australija bi mogla biti dobar izbor sa stanovišta mogućnosti i ekonomskog prosperiteta, ali i Australija i Novi Zeland su daleko, teško je dobiti prebivalište, a ove zemlje su prodate kineskim interesima. Kanada je druga zemlja koju bih preporučio, posle SAD, koje su na prvom mestu samo zbog toga zbog toga što se tamo naselio najveći broj najobrazovanijih i najslobodoljubivijih ljudi u čitavom svetu. Jedina prednost Kanade nad SAD su ogromna nenaseljena prostranstva: hiljade kvadratnih milja na severu gde je klima surovija, a najbolja mesta za relociranje su na granici Kanade i SAD. Nipošto ne bih preporučio istočnu obalu na kojoj živi 90 odsto Kanađana. Ukoliko se odlučite za SAD, u mojoj knjizi ćete naći veoma precizne i opsežne analize stanja u svim državama. Kolorado treba odmah odbaciti zbog Denvera koji je najveći centar Novog svetskog poretka, tamo je pripremljen najveći koncentracioni kamp, izgrađen je tajni sistem podzemnih bunkera ispod aerodroma, najveća baza crnih helikoptera je tamo locirana, baza Bakli se takođe tamo nalazi. Predsednik Džordž Buš, Voren Bafet (Warren Buffett) i svi izvršni direktori Svetskog trgovinskog centra su se 11. septembra nalazili u vojnoj bazi u Omahi, Nebraska. Eto vam jedan primer šta znači strateški se dobro relocirati, ukoliko raspolažete pravovremenim informacijama.

Za strateško relociranje potrebno je imati i bezbednu kuću. Vaša osnovna delatnost je gradnja sigurnih kuća i skloništa. Šta podrazumeva bezbedna kuća?

— „Sigurna kuća“ je tema koju sam razradio u jednoj mojoj knjizi koja se bavi problemom obezbeđenja kuće koja treba da bude samodovoljna u smislu snabdevanja električnom energijom putem generatora ili solarnih panela, ali mora i da poseduje skrivenu sobu visoke bezbednosti. Mislim da je od velike važnosti obezbediti ove sigurne sobe u svojim domovima ma kolikih dimenzija one bile. Ukoliko se jednog dana morate sakriti od neprijatelja, neophodno je da imate tajnu sobu i tajni izlaz kako biste napustili kuću. Sve ove stvari treba pripremiti unapred jer ljudi su već pod nadzorom i nemoguće je početi sa izgradnjom ako stvari niste počeli da radite na vreme. Opis materijala, tehnika, načini izgradnje i strategija zaštite opisani su detaljno u mojoj knjizi.