Izvor: Politika

Najgore tek dolazi!

Tako uprkos umerenom optimizmu iz zvaničnih centara vlasti misli tri četvrtine ispitanih građana iz različitih zemalja EU.

Po istraživanju koje je u aprilu za potrebe nekoliko evropskih dnevnih listova („Mond”, „Pais”, „Gardijan”…) uradio Ipsos, kompanija za istraživanje tržišta sa sedištem u Parizu, najveći pesimisti su Francuzi (73 odsto).

Italijani su takođe turobnii po crnim slutnjama slede Francuze, dok im se u pesimizmu pridružuju Britanci.

U proseku 75 odsto građana EU misli daće 2014. biti ekonomski lošija nego ova, dok su među njima 20 odsto „ekstremni pesimisti”, ubeđeni da ih čekaju „mnogo lošija vremena”.

Španci, kojima se posvim zvaničnim upozorenjima ne piše uopšte dobro, paradoksalno su najveći optimisti. Madridski „Pais” ne može da se načudi da čak 40 odsto Španaca očekuje daće se ekonomska situacija u roku od godinu dana „popraviti”. Samo 60 odsto građana Iberijskog poluostrva očekuje izvesno pogoršanje, piše „Pais”.

Jedno od objašnjenja za „nerealni optimizam” nalazi u činjenici da su Španci već prošli kroz velika odricanja i žrtve . Prostone mogu da veruju da ih čeka nešto „još gore”.

Sve ostale anketirane nacije , Poljaci, Nemci, Britanci, Italijani i Francuzi, manje su skloni da veruju kako će kriza početi da prolazi, bez obzira na to što ih ona nije ni pogodila onom žestinom kojom je ugrozila Španiju.

Psiholozi ukazuju na paradoksalno mentalno stanje građana Španije. Iako u poređenju sa drugim nacijama pokazuju najviše vere u to daće se situacija poboljšati, oni ne veruju da će napredak biti ostvaren zahvaljujući programu vlade koja sve mere stezanja kaiša i fiskalne discipline sprovodi po direktnom receptu iz Brisela.

Poljaci se najviše uzdaju u zvanične vlasti: čak 76 odsto veruje da će dugoročno gledano mere stezanja kaiša dovesti do ekonomskog razvoja.

Većina Italijana, Francuza i ostalih nacija obuhvaćenih anketom ne veruje u mere njihovih vlasti i Brisela. Oni, kao i Španci, ukazuju da se od vlasti ne može očekivati nikakva pametna ideja i da one svojom politikom urušavaju i privredu i društvo.

Građani generalno govoreći ne veruju u vizije političara. To objašnjava što u vremenima krize na izborima većina glasa za promenu vlasti.

Raspoloženje u Francuskoj i Španiji to najbolje pokazuje. U ove dve zemlje koje su pre godinu i godinu i po dana na izborima promenile vlast i napravile zaokret, građani su podjednako nezadovoljni novim vladama. Sve je više filozofa, sociologa i politikologa koji zaključuju da je izgubljena vera ne samo u sve političare već da je demokratija obesmišljena.

U Španiji su posle prevremenih izbora koje su raspisali tada vladajući socijalisti sa Hoseom Luisom Sapaterom na čelu, na čelo zemlje došli konzervativci iz Narodnjačke stranke sa Marjanom Rahojem na čelu. U Francuskoj je bilo suprotno. Umesto Nikole Sarkozija sa desnog centra, došao je socijalista Fransoa Oland.

No, Francuzi su danas jako nezadovoljni socijalistima, a Španci su još nesrećniji sa desnom narodnjačkom strankom.

Izgubljeno je poverenje i u levicu i u desnicu. Predlaže se čak da se pronađe sasvim drugačiji mehanizam koji će vratiti smisao ideji demokratije.

Kriza ostavlja dubok trag i na ličnom planu. Troje od četvoro ispitanika se oseća nemoćnim i na drugim planovima, otkako je počela da krahira ekonomija. Uz depresiju i crne misli oni svedoče kako su izgubili kontrolu nad svojom svakodnevicom.

Polovina anketiranih misli da samo delimično može da odlučuje o nekoj banalnoj stvari. Neki čak beskrajno oklevaju kad treba da odluče kakvu muziku da slušaju na radiju, da li da krenu u šetnju kroz park ili da idu ulicom.

Španci i Italijani u najvećem broju slučajeva tvrde da su „potpuno izgubili kontrolu nad svojim životom”. Nemci pak, njih 51 odsto, smatraju da još drže dizgine u svojim rukama.

Opada i poštovanje prema Evropskoj uniji, iako 52 odsto ispitanih još uvek smatra da je članstvo u EU prednost. Uz Nemačku i Britaniju, gde više od polovine građana vide EU kao prepreku za njihov prosperitet, Italijani su razočarani u Brisel jer im nameće rigorozne mere štednje koje, kako su ubeđeni, vode u ćorsokak.

Još sijaset podataka otkriva ovo najnovije istraživanje. Ukrštanjem i analizom doći će se do pouzdanijih zaključaka, ne samo o ekonomskom stanju, već i o uticaju i posledicama koje ovakva situacija ostavlja na suštinske evropske vrednosti.

—————————————————————-

Život od pozajmice

Svaki četvrti Španac sastavlja kraj s krajem uzimajući sa štedne knjižice delove ušteđevine, a kada ona nestane pozajmljuju novac od rodbine i prijatelja. Polovina ispitanih Španaca izgubila je posao ili ima nekog u najužoj porodici ko je dobio otkaz od 2008. Samo 12 odsto Nemaca imalo je slično iskustvo u porodici ili lično.

Polovina ispitanih Španaca bez posla kaže da su prestali i da ga traže, dok je na evropskom nivou procenat onih koji su odustali od traganja dvostruko manji.