Izvor: NSPM

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče u direktnom razgovoru sa sugrađanima preko televizijske linije da je korupcija svuda, ali da je u svakodnevnom životu prešla sve granice i obećao da će je uništiti.

Prošle godine je za korupciju u Rusiji odgovaralo više od 800 osoba sa posebnim statusom – policajci, činovnici, poslanici, i taj posao će se nastaviti rekao je Putin.

Na pitanje jednog od gledalaca da li je čuo da se najmanje 30 poslanika razvelo kako ne bi morali da prijave imovinu svojih supružnika, uključujući i onu u inostranstvu, Putin je odgovorio da svako ima pravo da čuva novac gde želi, osim onih koji su izabrali da rade u državnoj administraciji.

„Neka sami odluče šta im je važnije: da čuvaju novac u inostranstvu ili da služe državi. Ako čovek čuva novac u inostranstvu, on je uvek zavisan. Treba ih osloboditi te zavisnosti”, rekao je ruski predsednik.

„Ako ne veruju sopstvenom ekonomskom sistemu, šta onda ovde rade. Neka pare vrate ovde”, dodao je Putin.

Ruski predsednik je inicijativu da se zabrani zaposlenima u državnoj administraciji da imaju račune, obveznice i nekretnine u inostranstvu izneo obraćajući se Državnoj dumi u decembru.

Zakon je usvojen u januaru, već u prvom pretresu.

Tokom razgovora sa gledaocima Putin je pozvao svetsku javnost na globalnu borbu protiv terorizma ističući da je to oduvek bila pozicija Rusije.

„Uvek me je ljutilo kada su naši zapadni partneri i mediji teroriste, koji su izvršavali krvave zločine na teritoriji naše zemlje, nazivali pobunjenicima, a nikada teroristima”, istakao je Putin odgovarajući na pitanje kako se boriti sa optužbama običnih Amerikanaca posle napada u Bostonu.

On je podsetio i da su teroristi na teritoriji Ruske Federacije dobijali informacionu, finansijsku i političku podršku sa Zapada.

„Rusija je i sama žrtva međunarodnog terorizma”, naglasio je, dodavši da se ne treba baviti deklaracijama već zajedničkim delovanjem. Slučaj u Bostonu još jednom je potvrdio tu tezu Rusije”, rekao je ruski predsednik tokom godišnje telekonferencije.

Dotičući se privrednih tema i odgovarajući na pitanje bivšeg ministra finansija Alekseja Kudrina, Putin je naglasio da je prioritet za vlast u Rusiji da ekonomiju države prebaci na inovativni put razvoja, ali to nije lako pri visokim cenama nafte. Predsednik je istakao i da je cilj da ruska ekonomija smanji zavisnost od cene nafte. „Osnov naše ekonomske politike neće se menjati. I ubuduće ćemo, pre svega, obraćati pažnju na makroekonomske pokazatelje i orijentisati realnu ekonomiju na zadovoljavanje socijalnih potreba stanovništva”, rekao je.

Kudrin je, kao gost u studiju, rekao da su za smanjenje ekonomskog rasta Rusije krivi unutrašnji faktori, jer je cena nafte i dalje visoka.

Na primedbu Putina da mu je nuđeno da bude u vladi, ali da je on „lenjivac” koji neće da radi, Kudrin je odgovorio da ne želi da radi sa polumerama i polureformama, kao i da ne postoji program kako da se Rusija otrgne zavisnosti od nafte.

Putin je ovom prilikom demantovao informacije koje su se pojavile u nekim ruskim medijima da između predsedništva i vlade postoji razdor u pogledu uzroka smanjenja ekonomskog rasta.

Neka od pitanja gledalaca odnosila su se i na sudbinu nedavno preminulog oligarha Borisa Berezovskog, velikog protivnika Putinovog režima. Predsednik je javno potvrdio da je primio dva pisma od Berezovskog koji ga je, kako navodi, molio da mu dozvoli povratak u Rusiju. Kako je precizirao, prvo pismo, pisano rukom, dobio je u februaru, a drugo kad je Berezovski već bio mrtav – pošto je u martu izvršio samoubistvo u Velikoj Britaniji.

U oba pisma Berezovski piše da je grešio, da je naneo štetu i da „moli da mu dozvolim da se vrati u Rusiju”, rekao je ruski predsednik.

Sadržaj pisma Putin nije želeo da obelodani iako su mu to, rekao je, neki saradnici savetovali. Pisma su ličnog karaktera, mada, kako je kazao, on i Berezovski nikad nisu bili bliski.

Prvo pismo predao mu je ruski građanin, bivši poslovni partner Berezovskog, a drugo – koje je dobio nakon što je Berezovski izvršio samoubistvo, 23. marta u Askotu, u Velikoj Britaniji – jedan strani građanin, takođe, nekadašnji poslovni partner Berezovskog, pojasnio je predsednik.

Putin je rekao i da nije odgovorio na prvo pismo jer bi odluka o mogućnosti da se Berezovski vrati u Rusiju, gde je osuđen na devet godina – između ostalog zbog pranja novca – zahtevala i konsultacije sa Vrhovnim sudom i tužilaštvom, pošto bi se radilo o amnestiji.

Na pitanje da li bi dozvolio da Berezovski bude sahranjen u Rusiji, Putin je odgovorio pozitivno, naglasivši da bi o tome trebalo da odluči porodica.

Boris Berezovski je imao politički azil u Velikoj Britaniji.

Više od 1,2 miliona Rusa postavljalo je pitanja predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu pozivajući specijalni telefonski centar ili šaljući SMS i pisma na poseban veb-sajt. Mnogi pozivi stigli su i iz drugih zemalja, kao što su SAD, Kanada, Izrael, Francuska, Nemačka i, očekivano, iz Ukrajine, Kazahstana, Moldavije i Tadžikistana.

Neobično je to što se teme koje se odnose na industriju, izgradnju i transport pokreću češće nego one vezane za politiku, državu ili društvo, ukazuju zaposleni u Kol-centru.

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada je održao ukupno 10 direktnih razgovora sa građanima, podsećaju ruske agencije, navodeći da je on 2001. godine odgovorio na 400.000 pitanja, 2002. na više od 1.400.000 pitanja, a 2007. je oboren rekord sa 2.506.000 pitanja postavljenih ruskom lideru.