Izvor: Advance

Novi kineski predsednik Xi Jinping završio je trodnevnu posetu Rusiji. To je njegova prva poseta nekoj stranoj zemlji otkad je na funkciji predsednika. Istorija rusko-kineskih odnosa prepuna je uspona i padova, od pozivanja na ‘Večito prijateljstvo Rusije i Kine’ sve do političkih napetosti, nepoverenja i graničnih sukoba. Od bliskih i prijateljskih odnosa između Vladimira Lenjina i osnivača moderne Kine Sun Jat-sena, pa do otvorene ideološke netrpeljivosti i sukoba između Staljina i Čang Kai-šeka. Od savezništva Staljina i Mao Ce-tunga do nepoverenja i mržnje između Mao Ce-tunga i kasnijih sovjetskih vođa.

S dolaskom Putina na vlast dolazi do znatnijeg približavanja dvaju zemalja posebno nakon potpisivanja ‘Sporazuma o dobrosusedskim i prijateljskim odnosima’ 2001. godine. Sporazum je označio početak strateške saradnje koja se od tada proširila i učvrstila kroz mnoge zajedničke inicijative i organizacije – od Šangajske organizacije za suradnju, BRICS-a pa sve do zajedničkog delovanja Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN-a.

Bolji odnosi nego ikad u istoriji

Rusija i Kina imaju iza sebe više od decenije bliske partnerske odnose, zato ni ne čudi izjava kineskog predsednika da su odnosi dveju zemalja ‘trenutno bolji nego ikada u istoriji’. ‘Činjenica da sam posetio Rusiju, našeg prijateljskog suseda, nedugo nakon preuzimanja predsedništva, svedočanstvo je velike važnosti koju Kina pridaje svojim odnosima s Rusijom’, izjavio je Xi za ruske medije.

U Moskvi, Putin je čestitao kineskom predsedniku Xiju na njegovoj novoj funkciji i zahvalio mu što se odlučio da upravo Rusija bude prva zemlja koju će posetiti. ‘To jasno pokazuje veliku važnost koju polažemo na izgradnju odnosa između naših zemalja’, rekao je Putin.

Prema pisanju Reutersa kineski čelnik Xi Jinping poslao je signal Sjedinjenim Državama i Evropi time što je za prvu posetu izabrao Rusiju, naglašavajući važnost rastućeg saveza Pekinga s Moskvom.

Xi je u Moskvi pozvao na međusobnu podršku u zaštiti nacionalnog suvereniteta, sigurnosti i razvojnih interesa. Ova tri aspekta su i među temeljnim odrednicama rusko-kineskog sporazuma iz 2001. godine. Član 1. sporazuma poziva na međusobno uvažavanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost, obostranu korist, mirnu koegzistenciju na temelju čega ugovorne strane sklapaju strateško partnerstvo i kooperativne dobrosusedske odnose. Član 9. sporazuma neki tumače kao odbrambeni pakt jer poziva na saradnju u eliminaciji pretnja koje bi ugrozile ili potkopale mir ili sigurnosne interese jedne od strana.

Dakle, obe zemlje odustale su od agresivne politike i ekspanzionističkih planova kontra druge strane. Usprkos manjim problemima ili neslaganjima u nekim sektorima (npr. ruske optužbe protiv kineske vojne industrije zbog kopiranja opreme i ignorisanja prava intelektualnog vlasništva ili kineskih optužbi zbog previsoke cene plina) kinesko-ruski dobrosusedski odnosi postali su vidljiv primer istinske prijateljske koegzistencije, saradnje i bliske interakcije između dveju zemalja.

Kineski predsjednik Xi smatra da su ‘kinesko-ruski odnosi ušli u novu fazu u kojoj dve zemlje osiguravaju velike mogućnosti razvoja jedna drugoj i vide jedna drugu kao prioritetne partnere za saradnju’. Stručnjaci smatraju da će ova poseta dodati strateškom partnerstvu Rusije i Kine ‘novu težinu i nov uticaj’ u svetu.

Sergej Karaganov, analitičar ruskog ‘think tanka’ Valdai club, smatra da Xijeva poseta neće doneti veće promene. ‘Može se očekivati nekoliko ponuda za izvoz ruskih energenata u Kinu, no ne mnogo više. Ipak, poseta će istaći nekoliko važnih potvrda bilateralnih odnosa.’

Uglavnom, s koje god strane se gledalo, najavljeno je potpisivanje oko 20 dokumenata uključujući manifest koji ocrtava daljnji razvoj kinesko-ruskih odnosa.

Energetska saradnja

Trgovinska razmena između Kine i Rusije 2012. godine bila je rekordno visoka, iznosila je 88,16 milijardi dolara. Kina je najveći ruski trgovinski partner već tri godine zaredom. Nakon potpisivanja sporazuma između ruske naftne kompanije Rosneft i kineskog CNCP-a, Putin je izjavio: ‘Već sada možemo reći da je ovo istorijska poseta sa pozitivnim rezultatima.’ Kini odgovara povećanje uvoza energije iz susedne i prijateljske Rusije jer na taj način smanjuje zavisnost od uvoza energenata iz Persijskog zaliva. Rusiji pak odgovara izvoz energije u Kinu jer tako smanjuje zavisnost od evropskog tržišta. Potpisivanje novih sporazuma i izgradnja nove infrastrukture dodatno će ojačati ovu energetsku saradnju. Reuters izveštava da će Rosneft povećati izvoz nafte u Kinu za 31 milion tona. Predsednik Rosnefta, Igor Sechin, izjavio je da će se s vremenom količina nafte koju će Rosneft izvoziti u Kinu više nego utrostručiti.

Američko okretanje Aziji i protivraketni štit

Američko okretanje Aziji gde Amerika vidi Kinu kao državu čiju moć treba obuzdavati, dodatno jača rusko-kineske odnose. Mnogi ionako vide deceniju rusko-kineske kooperacije kao pragmatično udruživanje kontra agresivne američke politike.

Nedavno su Rusija i Kina izrazile bojazan da Sjedinjene Američke Države planiraju postaviti 14 novih raketnih presretača na Aljasci gde je postavljeno već 26 od 30 dosad planiranih. Pre same posete kineskog predsednika Rusiji, obe vlade izdale su deklaraciju u kojoj se ‘protive da neka zemlja ili blok zemalja jednostrano i bez granica, jača protivraketne sposobnosti, šteti međunarodnoj stabilnosti i međunarodnoj sigurnosti.’ Naravno, ovo se može odnositi jedino na poteze SAD-a. ‘Pitanje protivraketne odbrane ima veze sa globalnom strateškom ravnotežom, a Kina i Rusija imaju slične poglede na nju’, rekao je zamenik ministra spoljnjih poslova Cheng Guoping u Pekingu. Rusija takođe ima nesporazuma s SAD-om po pitanju američkog protivraketnog štita u Evropi.

Vojna saradnja

Kineski predsednik pozvao je i na vojnu saradnju s Rusijom. On je na predlog Vladimira Putina posetio Ministarstvo obrane Ruske federacije gde se susreo s ministrom Sergejem Šojguom. Xi je rekao da bilateralna vojna saradnja ima posebno i važno mesto u ukupnim kinesko-ruskim odnosima, dodavši da su oružane snage dveju zemalja tokom poslednjih nekoliko godina konstantno pojačavale razmenu i saradnju, posebno u području visokih kontakata, osoblja za obuku, zajedničkih vežbi i vojne tehnologije. Saradnju je Xi nazvao ‘trendom vremena’ pošto ‘međunarodna situacija prolazi kroz dubinske promene, svet je i dalje neravnopravan, neuravnotežen i turbulentan s izazovima tradicionalnih i ne-tradicionalnih pretnji, kao i daljnjim širenjem nemira u nekim područjima’.

Posjeta Rusiji pre samita BRICS-a

Rusija i Kina založile su se za podizanje saradnje na nivou BRICS-a na predstojećem samitu u Durbanu 26.-27. marta. ‘U okviru BRICS-a Rusija i Kina spremne su razviti novi sistem međunarodnih odnosa koji bi doveo do stabilnijeg i sigurnijeg sistema. Rusija i Kina bi zajedno sa drugim zemljama BRICS-a ojačale koordinaciju međunarodne i regionalne saradnje, uključujući financijski sastav i trgovinske regulacije’, smatra Aleksej Maslov, direktor Ruskog centra za kineske strateške studije. Moguće da su Putin i Xi uskladili svoja viđenja i političke ciljeve pre pomenutog samita.