Izvor: Politika
Šta reći za oružje koje je prvi put isprobano 2006, ali koje će operativno moći da bude tek 2018. ili 2019? Vojni program koji je, kad je 2001. pokrenut, trebalo da košta 233 milijarde dolara, do danas već je dostigao skoro 400 milijardi, što ga čini najskupljim u istoriji.
Reč je o fijasku borbenog aviona F-35, zamišljenog da bude simbol superiornosti američke vojne tehnologije, koji je u međuvremenu postao simbol rasipništva Pentagona u eri u kojoj je glavna prinuda budžetska štednja. O njemu se sada govori kao o još jednom primeru neproduktivnih veza između politike i vojnoindustrijskog kompleksa.
Ideja je bila da F-35 bude „najjeftiniji, najubojitiji i najizdržljiviji” avion koji je ikad napravljen. Osnovna zamisao je bila dobra: da isti model, sa izvesnim modifikacijama, koriste ratno vazduhoplovstvo, mornarica i marinci (sada svaki rod ima svoj posebni avion). Samo s jednim motorom, jednostavan za upravljanje i održavanje, superiorniji od bilo koje protivvazdušne odbrane protivnika, nevidljiv za radare, sposoban da poleti i sleti kako na normalne piste, tako i na nosače aviona, pa čak i da vertikalno poleće i sleće na okretne brodove marinaca. Ukratko, avion za 21. vek.
Taj avion je danas u vestima posle odluke da 51 dosad proizvedena letelica prizemlji, posle otkrića, u rutinskom pregledu, oko 1,5 santimetara velike naprsline na jednoj od lopatica turbina njegovog motora.
To je četvrto delimično ili kompletno prizemljenje F-35 u poslednje dve i po godine. Motor je poslat na ekspertizu kod proizvođača, kompanije „Prat end Vitni”, a nosilac celog projekta je „Lokid Martin”.
Realizacija celog programa kasni inače sedam godina. Prvi probni let je obavljen u decembru 2006, ali se uvođenje ovog aviona u operativnu upotrebu ne predviđa pre 2018. ili 2019.
Jedino o čemu se ne govori, to je da će se od celog programa odustati, iako bi prema mišljenjima eksperata to bilo najsvrsishodnije. Razlozi za to nisu tehnološki, već politički.
U realizaciji ovog programa je naime angažovano oko 1.300 kooperanata iz 45 od 50 američkih država (i jedan broj inostranih partnera), i zbog njega je, kako navodi agencija „Blumberg”, otvoreno 133.000 radnih mesta, od čega 41.000 samo u Teksasu. Nema dakle kongresmena koji će podići ruku da se od F-35 odustane, jer bi ga to koštalo reizbora kod kuće.
Problemi sa „superavionom” su pre svega u neskladu između želja i realnosti, ali i u pogrešnom pristupu, koji nedeljnik „Tajm” poredi sa starim vicem koji kaže da je „kamila konj koji je projektovala komisija”. Najpogrešniji korak je bila odluka da se istovremeno obavljaju i testiranje i proizvodnja, umesto da se posle probnih letova koriguju greške u projektu i tek na kraju procesa pokrenu proizvodne trake.
Iako se na F-35 radi već 10 godina, prema „Tajmu”, njegovi nacrti menjaju „oko 10 puta dnevno, svih sedam dana u nedelji”. Pilotima se doduše sviđa: kokpit nije prenatrpan dugmićima i prekidačima kao kod prethodne generacije borbenih aviona: umesto toga, komande se izdaju preko velikog ekrana, dodirom, kao na „ajpedu”. To znači da je veliki deo pilotskog posla poveren kompjuteru – ali to podrazumeva 24 miliona linija programskog koda – šest puta više od programa koji upravlja avionom F-18.
Prema magazinu „Eviješn vik end spejs tehnolodži”, koji se smatra Biblijom vazduhoplovne industrije i koji tradicionalno podržava modernizaciju borbene flote, program F-35 je već neuspeh, zbog cene i stalnog odlaganje rokova, pa predlaže da se njegove karakteristike još jednom – s obzirom na to da su specifikacije performansi dosad nekoliko puta revidirane naniže – uporede sa onim sadašnje generacije, avionima F-15s i F-16s i F18s.
Dodatni udarac programu, po kojem bi se proizvelo ukupno 2.457 F-35, jesu i najave odustajanja ili kolebanja saveznika, koji su preliminarno rezervisali oko četvrtinu ove produkcije, 721 avion, pre svega zbog njegove rastuće cene. Kanada je svoju porudžbinu već smanjila sa 80 na 65, a najavljuje i preispitivanje kupovine u celini, posle nove računice koliko bi je koštali nabavka i održavanje.
Australija je nedavno najavila da će kupiti više aviona F-18, što će sigurno smanjiti njene kupovine F-35. Jedini koji je saopštio da sigurno ništa neće menjati jeste Japan, koji prvi put u 11 godina povećava svoj vojni budžet. Među kupcima su inače i Izrael, Norveška, Velika Britanija, Turska, Italija i Danska.