Izvor: Politika

“Bilo bi to previše” – konstatuje u svojoj analizi Asošijeted pres. „Jedan Amerikanac nema nikakvih šansi da ga kolege kardinali izglasaju za papu”, nastavlja američka agencija, navodeći kao glavni argument protiv toga činjenicu da najveća svetska sila ima dovoljno uticaja u svetovnim stvarima na planeti, pa bi zbog toga bilo neprilično da glavnu reč dobije i u onim duhovnim, bar kad je reč o 1,2 milijarde katolika.

Pa ipak, nije li iznenađenje ove vrste ne samo teoretska, nego i praktična mogućnost? Zar senzacija nije već činjenica da je papa Benedikt Šesnaesti „podneo ostavku” i što će posle mnogo vekova biti prvi živi bivši papa? Presedani već postoje: Poljak Jovan Pavle Drugi je 1978. prekršio tradiciju dugu 355 godina da pape budu isključivo Italijani, a Bavarac Jozef Racinger je 2005. postao prvi nemački papa od 11. veka.

U konklavi koja bira novog namesnika Isusa Hrista i biskupa Rima (dve od ukupno devet formalnih titula pape) biće i 11 američkih kardinala. Među njima je najistaknutiji, i jedini koji se pominje kao potencijalni kandidat, mada na dugom štapu, kardinal Timoti Dolan (63), arhiepiskop Njujorka i predsednik Biskupske konferencije američkih katolika.

Protiv Jenki (severnoameričkog) pape je mnogo toga. Pored već pomenute američke sveprisutnosti u svetu i njenog imidža sile bez obzira, u američkoj katoličkoj crkvi sa pastvom od 74 miliona (po čemu je najveća u ovdašnjem hrišćanskom pluralizmu), veoma je zastupljeno i ono što je poslednjih decenija simbol onoga najlošijeg u katolicizmu: pedofilije i njenog zataškavanja. „Američka crkva nosi sa sobom dosta prljaga”, izjavio je tim povodom Kristofer Belito, istoričar Vatikana sa Univerziteta Kin u Nju Džersiju.

Takođe, trendovi u američkom društvu: njegova liberalna masovna kultura koju Holivud širi po celom svetu, naglašeni individualizam i lične slobode, materijalizam i hedonizam, trend ozakonjenja istopolnih brakova – nisu baš u skladu sa dogmatskim notama na kojima, uprkos „duhu vremena”, insistira Vatikan, a koje su u poslednje tri decenije dosledno svirali i Jovan Pavle i Benedikt.

Uprkos svemu, kvota za Dolana u kladionicama Las Vegasa je solidnih 25:1. Kao što se lako mogu nabrojati razlozi protiv Amerikanca na čelu Kurije, tajnovite vatikanske birokratije, ima i dovoljno jakih argumenta „za”.

Među njima je i ličnost vodećeg američkog kardinala. „Biskup sa medveđim zagrljajem”, kako ga zbog njegove korpulentnosti opisuju kolege, ima ono što je papi Benediktu, a donekle i Jovanu Pavlu nedostajalo: harizmu i komunikativnost. Ume sa medijima, što bi Vatikanu, posle osam godina introvertnog Benedikta, dobrodošlo. Sklon je i da svoje propovedi začini humorom, što bi svakako unapredilo imidž uštogljene vatikanske elite.

Vatikanu, uz to, provlači se kroz ovdašnje medijske analize, treba jedan energičan papa, koji bi pred sobom imao dovoljno godina da omekša katolički konzervativizam, ostajući pritome na njegovom osnovnom kursu.

Vatikanu bi dobrodošao papa koji bi bio i menadžer, ocenjuje u „Vašington postu” kolumnista Bil Keler, poredeći Katoličku crkvu sa „uslužnom industrijom” i navodeći – od svih mogućih – primer „Mekdonaldsa”, čiji je osnovni meni isti širom svega, ali sa lokalnim specifičnostima: uz „big mek” u Americi se služi „koka-kola”, u Francuskoj vino, a u Indiji je on vegetarijanski. Slično tome, smatra Keler, i katoličke parohije bi mogle da budu „laboratorije vere”.

To bi, po njemu, moglo da zaustavi osipanje vernika u Evropi i Severnoj Americi, a crkvu dodatno ojača tamo gde je, uprkos svemu, u usponu: u Africi i Latinskoj Americi. Ovde, navodi Keler, „katolička radna snaga” se smanjuje za po 50 sveštenika i 175 kaluđerica svakog meseca, zbog čega je bez starešine svaka peta parohija.

Ako sve ovo ide u prilog Dolanu, još više je toga što mu odmaže. Između ostalog, nikad nije bio deo Kurije, što znači da nije vatikanski insajder. Njegov italijanski je oskudan, što nije prednost u okruženju u kojem mora pažljivo da se osluškuje svaka glasina. A sem toga, bio bi i prvi koji ne zna latinski, jezik na kojem je papa Benedikt objavio svoje povlačenje.

Kad se sve to sabere i oduzme, šanse da Amerikanac bude pastir katolika izuzetno su male, čak ako se uzme u obzir i da su „čudni putevi Božji”. Uostalom, neće se još dugo čekati da se sve ovo proveri: beli dim koji će da objavi ko je novi „sluga slugu Božjih” očekuje se do kraja marta.