Izvor: Fakti

Ovo je francuski neokolonijalizam na delu. Verujem da iza francuske intervencija stoji snažna ruka američkog Pentagona gde se već neko vreme pripremalo razbijanje Malija – tvrdi Vilijam Engdal.

Mali je žrtva i zato što se graniči s Alžirom, a Alžir je jedan od glavnih ciljeva svih intervencija od strane Francuske i SAD-a. Mauritanija, Obala Slonovače, Gvineja i Burkina Faso – sve te države imaju ogromna i nedirnuta prirodna bogatstva. U isto vreme malijski vojni kapetan, treniran u SAD, izvodi državni udar na jugu zemlje i u glavnom gradu te zemlje uvodi diktatorski režim. A Mali je bio jedna od retkih afričkih demokratija.

Jedan od poznatih autora i analitičara, Vilijam Engdal, u razgovoru za rusku globalnu televiziju Raša tudej (RT) istakao je da smatra da u suštini SAD stoje iza francuske intervencije u državu Mali. Zapravo: da Amerikanci koriste Francusku i francuski neokolonijalizam za svoje ciljeve u Africi.

RT: U vreme kad Francuska i ostatak Evrozone imaju velikih problema s ekonomskom krizom, šta Pariz nastoji da postigne konfliktom u Maliju?

Engdal: Intervencija u Maliju još je jedan proces destabilizacije u kojem ključnu ulogu igra Francuska. To smo već videli u Libiji za vreme rušenja Gadafijeve vlade. Ovo je zapravo francuski neokolonijalizam na delu. Ali, zanimljivo je, verujem da iza francuske intervencija stoji snažna ruka američkog Pentagona gde se već neko vreme pripremalo razbijanje Malija – na severni deo gde su navodno Al Kaida i drugi teroristi povod francuske intervencije i južni deo koji je većinom poljoprivredni.

Na prostoru severnog Malija pronađene su velike zalihe nafte i sada pobunjenici iz Libije dolaze na tu teritoriju dok u isto vreme malijski vojni kapetan, treniran u SAD, izvodi državni udar na jugu zemlje i u glavnom gradu te zemlje uvodi diktatorski režim. A Mali je bio jedna od retkih afričkih demokratija.

Stoga sve ovo ima otiske američkog Africom-a (US Africa Command) i pokušaj militarizacije cele regije gde se nalaze resursi. Mali je žrtva i zato što se graniči s Alžirom, a Alžir je jedan od glavnih ciljeva svih NATO intervencija od strane Francuske i SAD-a. Mauritanija, Obala Slonovače, Gvineja i Burkina Faso – sve te države imaju ogromna i nedirnuta prirodna bogatstva.

RT: Zašto je Francuska prva zapadna država koja se uplela do tog nivoa? I koja poruka se ovom vojnom intervencijom šalje drugim saveznicima?

Engdal: Smatram da je to strategija Obamine administracije: neka Francuska odradio posao baš kao i u Libiji, dok SAD igraju diskretnu ulogu u pozadini, za razliku od direktnog vođstva kao u slučaju Iraka i Avganistana zbog čega su SAD znatno izgubile na kredibilitetu u svetu. Ovde Amerikanci igraju posebnu mutnu igru, ali brzina kojom su izrazili potpunu podršku francuskoj vojnoj intervenciji i akcijama Africom-a u Maliju tokom protekle dve godine, jasno pokazuju da se ovde radi o američkoj operaciji dok je Francuska samo mlađi partner.

RT: Koliko bi ovaj konflikt mogao da eskalira? Da li bi se Francuzi mogli zapetljati u Maliju i ko bi se još sve mogao uključiti?

Engdal: Druge evropske zemlje nisu sklone tome da šalju trupe u Mali. Nemci za sada daju humanitarnu pomoć i neku obuku. Ali, mislim da je operacija Al Kaide severnog Magreba u Alžiru jako sumnjiva operacija jer se otmica talaca dogodila u vreme koje sugeriše da su neke NATO članice zapravo pomogle Al Kaidi da se domogne oružja kako bi tu činjenicu iskoristili za intervenciju.

Mislim da gledamo jednu jako ciničnu igru koja se upravo odigrava u Maliju. I jako opasnu igru koja počinje baš u vreme kada Afriku otkrivaju Kina, SAD i Evropa. Kao kontinent gde se mogu ugrabiti nezamislive količine prirodnih resursa i bogatstva.