Izvor: Advance

Bivši italijanski premijer, Silvio Berlusconi, je u sklopu predizborne kampanje gostovao kod popularnog tv-voditelja Michelea Santora, gde mu je pitanja postavljao Marco Travaglio, poznati italijanski novinar.

Berlusconi je u svom stilu, praveći od svog obraćanja javnosti cirkus, odgovarao na neugodna pitanja o povezanosti s mafijom, katastrofalnoj po Italijane reformi zdravstva, ulozi Maria Draghia u italijanskoj krizi, te drugim temama.

Marco Travaglio ga je čitavo vreme pokušavo isprovocirati, što mu je na trenutak i pošlo za rukom. U direktnom TV prenosu, kojeg je prema proceni gledanosti, pratilo rekordnih 9 miliona gledalaca, Silvio Berlusconi je za napad na Libiju i ubistvo pukovnika Gaddafija direktno optužio bivšeg francuskog predsednika Nicolasa Sarkozya.

O Berlusconiju možemo misliti što hoćemo, i većina od toga će biti istina, ali da nije bio upućen u tajne u samom vrhu Evropske unije i NATO saveza, naprosto nije moguće.

Njegove teške optužbe treba shvatiti više nego ozbiljno, budući da je bivši premijer Italije veliki prijatelj ruskog predsednika Putina, a bio je i u izuzetno dobrim odnosima sa svrgnutim i ubijenim libijskim liderom. U samom početku se oštro suprotstavljao intervenciji u Libiji, no kako je Italija već tada bila u teškoj ekonomskoj krizi, nije imala veliki uticaj u krugovima koji su donosili odluke.

Voditelj emisije je od bivšeg premijera zatražio da obrazloži ulogu Italije u intervenciji u Libiji, budući da se ‘radilo o agresiji na jednu suverenu zemlju u kojoj je u;estvovala Italija’.

Berlusconi je šokirao italijansku, a i međunarodnu javnost svojim odgovorom. Do sada su o tom scenariju uglavnom pisali internet portali i nezavisni mediji. Ovo je prvi puta da se ovakvo što čuje iz usta bivšeg premijera jedne od najuticajnijih zemalja Evropske unije (bar kada se to tiče njenog uticaja do izbijanja krize 2008.)

Berlusconi je izjavio: ‘U Libiji se nije dogodilo nikakvo proleće, nije bilo revolucije, ljudi u toj zemlji su voleli Gaddafija. Možda i nije bilo slobode u onom smislu kako je zamišljamo u Evropi, ali su u Libiji hleb i krov nad glavom bili besplatni. Odluku o vojnoj intervenciji je donela francuska vlada. Francuzi su prikazali događaje u Benghaziju kao revoluciju kako bi imali opravdanje za intervenciju. Sarkozy je bio ljut na mene kada sam otišao u Tripoli u posetu Gaddafiju. Vidio je mnoštvo plakata, dimenzija 30×15 metara na kojima smo Gaddafi i ja prikazani zajedno. Sarkozy je tada rekao svojim saradnicima kako smo mu Italija i ja oteli libijski gas i naftu“.

‘Sarkozy (Berlusconi ga nije oslovljavao titulom bivšega predsednika Francuske tokom emisije, nego samo prezimenom op.a.) je izdao naređenje francuskom ratnom vazduhoplovstvu da se bombarduje Libija, pre no što je donesena zajednička odluka u sedištu NATO saveza. Benghazi su Francuzi takođe bombardovali na svoju ruku. Francuska vlada je prevarila međunarodnu zajednicu i iznudila dozovolu za agresiju na Libiju’, dodao je bivši italijanski premijer.

Berlusconi je na opasku novinara Travaglia ‘kako je Italija i pored njegove izjave kako Italija neće ispaliti niti jedan metak na Libiju, ipak učestvovala u agresiji na Libiju’, odgovorio ‘kako nije bilo moguće to izbeći, ali je Italija ipak učestvovala u akcijama s ciljanim napadima’.

Izjave bivšeg italijanskog premijera potvrđuju izvještaje bezbednosnih službi, objavljenih proteklih meseci. U jednom od njih piše kako su upravo francuske bezbednosne službe ubile predsednika Gaddafija.