Izvor: Advance
Brazilska predsjednica, Dilma Rousseff, o situaciji u Venecueli je proteklih dana govorila uglavnom preko svojih saradnika, iako to nipošto ne znači nedostatak interesovanja za budućnost ‘bolivarskog projekta’ koji je pokrenuo njen kolega Hugo Chavez. Čak štaviše, njeni su saradnici dobili su nalog da im u međunarodnim odnosima apsolutni prioritet budu zbivanja u Caracasu i zdravstveno stanje Huga Chaveza.
Svom savetniku za međunarodne odnose, Marcu Aureliu Garcii, je naredila da poseti Havanu, gde je 31. decembra primljen od strane najviših državnih službenika Venecuele, a koji su se tamo nalazili u poseti predsedniku Chavezu, prenosi kubanski internet portal Opera Mundi.
Svi najbliži saradnici, koje je brazilska predsednica ovlastila da budno prate zbivanja u Venecueli su iz Radničke partije (Partido de los Trabajadores PT). Osim Marca Aurelia Garcie, jedan od najaktivnijih je bio Valter Pomar, iz Sektora za međunarodne odnose. Pomar je dao nekoliko izjava u kojima upozorava venezelansku desnicu ‘kako će Brazil sprečiti bilo kakav pokušaj destabilizacije regije za vreme bolesti venecuelanskog predsednika’.
‘CELAC (Comunidad de Estados Latinoamericanos y Caribeños), UNASUR i MERCOSUR, te sve vlade u regiji, počevši od Brazila pomno prate što se događa u Venecueli i neće dozvoliti da se ostvari bilo kakva pretnja koja bi ugrozila nezavisnost venecuelanskog naroda’, izjavio je Valter Pomar.
‘Neka venecuelanska desnica dobro promisli pre nego što pokuša nešto isprovocirati u ovim teškim trenutcima za narod. Bol i patnja zbog bolesti predsednika mogu uzrokovati spontanu reakciju i teško je predvideti što bi se u tom slučaju dogodilo. Desnica u Venecueli mora razumeti kako je chavizam povesni proces i tako prihvati ulogu opozicije u institucionalnim okvirima. Ukoliko misli postupati drugačije, upušta se u opasnu avanturu. Chavizam ne zavisi od njegovog fizičkog prisustva. Naravno, s njegovom bolešću su nastale neke poteškoće, kao npr. izbor rukovodećih ljudi za razne funkcije, ali je za taj posao Chavez odabrao Madura’, dodao je Pomar.
Izjave Pomara bi se mogle protumačiti kao mešanje u unutrašnje poslove susedne zemlje, no ne treba zaboraviti intenzivnu saradnju koja u Latinskoj Americi traje već duže vremena i u tom kontekstu treba i tumačiti medijske natpise u regiji koji javljaju ‘kako je brazilska predsednica u više navrata vodila telefonske razgovore sa svojim kolegama iz regije, kako bi zajedno ocenili trenutnu situaciju i dogovorili zajedničke poteze u budućnosti’.
Ovih dana se očekuju konsultacije s argentinskom predsednicom Kirchner, što je dogovoreno još krajem decembra na marginama godišnje konferencije MERCOSUR-a.
Aktivnosti MERCOSUR-a su bile privremeno suspendovane u junu prošle godine, zbog državnog udara u Paragvaju. Tada su Dilma Rousseff i Cristina Fernandez Kirchner za decembar 2012. zakazale konferenciju u Brazilu i dogovorile prijem Venecuele, kao punopravne članice MERCOSURA. Njihova odluka je dokaz procesa integracije u regiji i usaglašenosti stavova Brazila i Argentine. Ulasku Venecuele u MERCOSUR su se protivile sve konzervativne stranke u regiji.
Kada je brazilska Radnička partija (Partido de los Trabajadores PT) 2002. pobedila na izborima, tadašnji predsednik Brazila, Luiz Inácio Lula da Silva, je započeo je proces zbližavanja s Venecuelom. Time je prekinuo dugogodišnju praksu koju je sprovodio bivši desničarski predsednik Cardoso (1995.-2002.). Cardoso sada upravlja fondacijom koja okuplja sve Chavezove oponente iz regije.
Veze Radničke partije s Chavezom i dugogodišnje prijateljstvo s Komunističkom partijom Kube osnažuju uticaj Dilme Rosseuf u situaciji koja je nastala bolešću venecuelanskog predsednika. Iz tog razloga je poslala svog čoveka od poverenja, Marca Aurelia Garciu, na Kubu.
U susretu s Nicolasom Madurom, Garcia je saopštio ‘kako Venecuela ima punu podršku brazilske vlade u procesu sprovođenja Bolivarske revolucije, te kako očekuje kontinuitet u tom smislu bez obzira na ishod lečenja’.