Izvor: Deutsche Welle

Posle 13. dana protesta u Egiptu može se reći da je nastup Evropske unije bio ispod svake kritike, bečki dnevni list „Di prese“.

O ulozi Evropske unije u rešavanju krize u Egiptu bečki dnevnik Di prese ovako piše: „Heroji, zlikovci, intriganti – u egipatskoj drami ne nedostaje jakih karaktera. Doprinos Evrope se, međutim, do sada sastojao najvećim delom u defilovanju jadnih likova po političkoj pozornici. Unija nije mogla da se prezentira u većoj meri nekoordinisano, neodlučno, bezidejno i irelevantno.

Još nikada nije ovako jasno izbilo na videlo ono što su mnogi slutili ili znali od samog početka, naime, da je funkcija visoke predstavnice za spoljnu politiku EU pogrešna konstrukcija. Zauvek će ostati tajna šta tu treba da bude za predstavljanje, a šta – visoko. Samo neka izuzetno jaka ličnost bi ovoj funkciji možda mogla da udahne kreativni smisao i da se pobrine za to da Evropa na spoljnopolitičkom planu zaista govori jednim glasom. Ledi Ketrin Ešton, koja od 1. decembra 2009. vileni kroz ovaj svet ispod svake granice javnog opažanja, nažalost nije obdarena harizmom niti ostavlja utisak da želi nešto da kreira. Verovatno je zbog toga i izabrana.

No, čak i kada bi ledi Ešton i poželela da preduzme nešto kao ministarka spoljnih poslova Evropske unije – to joj ne bi bilo dozvoljeno. U jeku krize u Egiptu, pet velikih zemalja-članica su dovele rahitični spoljnopolitički sistem Evrope do apsurda. Umesto da daju Eštonovoj potrebna ovlašćenja, šefovi vlada velike petorke su čak dvaput izdali zajednička saopštenja o situaciji u Kairu – bez dogovora sa ostalih 22-oje članova. Poštenije bi bilo da onaj ko tako postupa odmah odustane od priča o zajedničkoj spoljnoj politici.

Evropa je na Bliskom istoku imala sve mogućnosti da ostvari veći uticaj. Najviše arapskih zemalja (kao i Izrael) su u velikoj meri ekonomski zavisne od EU. Ali, kada je reč o spoljnoj politici, u Uniji još uvek preovladavaju nacionalni interesi i sujete. Tu se radije podmeću klipovi pod noge nego što se razgovara. Tako Evropljani ponovo – uglavnom bez mozga – igraju onako kako Amerikanci sviraju“, zaključuje „Di prese“.