Izvor: Advance

Na prelazu iz XIX u XX vek, radnici i studenti širom sveta su bili spremni izaći na ulice i dati svoje živote, kako bi se izborili za svoja temeljna ljudska prava, socijalnu pravednost, jednakost, jednake plate i životne uslove. U SAD-u su se tada na udaru našli monopolisti kao Rockefeller, Carnegie i Vanderbilt, a u Evropi su lene i apatične monarhije padale jedna za drugom pred ustaničkim naletima radništva.

Danas se nalazimo u sličnim okolnostima koje su dovele do promena na početku XX veka. Grčki narod, u zemlji koja je kolevka demokratije, uništen je od strane evropske financijske elite, na opšte oduševljenje njihovih mentora s druge strane Atlantika. Grcima su nametnute oštre mere štednje kroz niz programa, a koji su dogovoreni van njihovih granica.

Međutim, za razliku od naprednih pokreta od pre stotinjak godina, grčki radnici i studenti, a i oni ostali koji jednako trpe kao i oni, gube početni elan nakon nekoliko štrajkova, juriša na parlament i slučajnog uništavanja pokojeg policijskog automobila.

Ove okolnosti bi trebale dovesti do rušenja vlada u Atini, Madridu, Lisabonu i Rimu, jer njima upravljaju bankari. One bi trebale pasti pred naletom ujedinjenog fronta studenata, penzionera i radnika, međutim , sve se završava osnivanjem stranačkih koalicija, koje predvode politički oligarsi i dalje u službi globalne financijske elite iz ESB-a i MMF-a.

Zašto narodu ne polazi za rukom da ostvari svoje zahteve u potpunosti? Glavni razlog je taj što oni, koji ne žele odstupiti s vlasti, učinkovitije koriste informacijske tehnologije na štetu masovnih pokreta. Takozvane “društvene mreže”, kao što su Twitter, Facebook i Linkedin, nisu samo nadzirane od najvećih bezbednosnih službi na svetu (NSA National Security Agency, na primjer), nego i veći deo početnog kapitala kojim su pokrenute dolazi od IN-Q-TEL-a, privatne kompanije koja blisko surađuje s CIA-om.

Nije nikakva tajna da je George Soros, finansijski magnat, uložio velika sredstva u Facebook i Linkedin. Potrudio se i da Twitter bude platforma na kojoj će se pokrenuti “obojene revolucije”, koje je on lično finansirao putem “Open Society Instituta”. Iz toga proizilazi da je tehnologija koju su najavljivali kao “katalizator društvenih promena” u vlasništvu upravo onih koje bi te promene trebale svrgnuti s vlasti, a koji radnike, studente i penzionere uvode u novi feudalizam ili ugovorno robovlasništvo.

“Obojene revolucije” nikada nisu dovele na vlast istinske predstavnike naroda. U Ukrajini, Gruziji, Moldaviji, Kirgistanu i Srbiji su te orkestrirane revolucije dovele na vlast reakcionarne režime koji su pogodovali prodaji državnih dobara špekulativnim investicijskim fondovima i pojačali kontrolu nad unutarnjom oporbom. Nova klasa je odmah počela flert s institucijama koje su instrument kapitalističkog nadzora; Evropska unija, Svetska banka i MMF.

Devastacija Grčke od strane globalne elite zvuči još neverojatnija kada se na listi najbogatijih Grka našlo ime majke bivšeg grčkog socijalističkog premijera Papandreoua, koji je pokrenuo mere štednje i tako stekao simpatije EU i MMF-a.

To je za Grke značilo smanjenje penzija, manja izdvajanja za zdravstvo, smanjenje plata i ukidanje većeg dela socijalnih službi. U isto vreme kada su pokrenute te rigorozne mere, Christine Lagarde (aktualna čelnica MMF-a), objavljuje listu s imenima 2000 Grka koji svoja ogromna bogatstva kriju u švajcarskim bankama. Običnim Grcima je preostalo to da oni moraju platiti kako bi spasili upravo tu elitu koja svoj novac drži u inostranstvu.

Ta činjenica je trebala biti detonator za pobunu naroda, koji je tada trebao zaposesti zgradu parlamenta, predsedničku palatu, ministarstvo odbrane, centralnu banku i glavnu policijsku stanicu u Atini i proglasiti novu revolucionarnu vladu. Međutim, to se nije dogodilo. Možda su današnji evropski revolucionari jednostavno lenji i nisu spremni ostvariti svoje zacrtane ciljeve bez koalicija, kompromisa i dogovora.

U Francuskoj se nedavno saznalo kako je socijalistički ministar nadležan za pripremu budžeta, Jérôme Cahuzac, godinama posedovao tajni račun u švajcarskoj UBS banci. Zatvorio ga je 2010. i svu imovinu prebacio u jednu azijsku banku. Umesto ostavke, Cahuzac je francuskom internetskom portalu Mediapart zapretio tužbom za klevetu zbog objave tog podatka. On je, kao i Margaret Papandreu, sve negirao i kao što moćnici obično rade sam sebe postavio iznad zakona. Elita se i danas ponaša kao što su se ponašali Luj XVI i Marija Antoaneta, osim što ne postoji mogućnost da završe na isti način.

Opšte osiromašenje koje potresa južnu Europu nije izuzelo ni Veliku Britaniju i SAD. Britansko zdravstvo je prvo na “listi rezova”. Ministar financija iz konzervativne stranke, George Osborne, u svom dugoročnom planu za budžet do 2018. je najavio kako se mora štedeti na penzionim fondovima, u obrazovanju i u onim državnim strukturama koje se brinu za one najpotrebitije. Dok se od Britanaca traži da prihvate kao nužnost oštre mere vlade, otkriveno je kako tri američke kompanije (Starbucks, Google i Amazon) plaćaju vrlo malo ili ništa poreza u Velikoj Britaniji. To je poredak na kojega se radnici i studenti moraju naviknuti.

U SAD-u je, nakon što je porazio multimilijardera Mitta Romneya, predsednik Obama odlučio žrtvovati (a sve u korist banaka) dva ključna programa svojih demokratskih prethodnika u Beloj kući. “Wellfarestate”, Franklina Roosevelta i sistem zdravstvene zaštite Lyndona Johnsona. Kao i njihove kolege u Evropi, američki radnici i studenti su spremni poverovati u Obamina obećanja o uvođenju “socijalnih amortizacijskih mera”, kako bi se izbegle katastrofalne posledice njegove odluke.

Postalo je jasno kako tehnološki napredak i društvene mreže koriste onima koji ih znaju bolje upotrebiti. Uglavnom služe za razmenu besmislenih informacija, kao što su sport, vesti o poznatim osobama i ostalim potrošačkim glupostima. Ukoliko dođe do okupljanja kritične mase i tačke koja pokreće agresivnu reakciju, verovatno će neko izmisliti Molotov-aplikaciju, koja će ljudima omogućiti da virtuelno pogode željenu metu, zaključio je Madsen.