Izvor: Tanjug

Američka banka „Goldman i Saks” predviđa da će za 40-ak godina 11 zemalja koje su trenutno u senci sadašnjih članica BRIK postati ekonomije sa najvećim privrednim rastom, bacivši u zasenak sadašnje najrazvijenije zemlje sveta.

Budući „šampioni” privrednog rasta biće između ostalih Indonezija, Nigerija, Meksiko, Filipini i Turska.

U grupi od 11. najvećih budućih rastućih privreda navedene su dalje Južna Koreja i Bangladeš.

Poljska, Čile, Ukrajina i Katar su takođe na toj listi jer su te zemlje ogromnih potencijala i koje po oceni konsultantske firme „Ernst i Jang” očekuje lepa budućnost.

BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južnoafrička Republika.

„Ernst i Jang” je takođe napravio svoju listu 25 zemalja sa rastućim ekonomija uvrstivši zemlje koje će ove godine ostvariti privredni rast od 4,5 odsto, a sledeće 5,5 odsto, što je dvostruko više od prosečnog rasta svetske ekonomije.

Zajednička karakteristike dolazećih ekonomskih sila je ta što te zemlje predstavljaju „antitezu” sadašnjih razvijenih zemalja u nekoliko domena.

Za razliku od Italije, Japana i Kanade čije stanovništvo stari a samim tim i domaća potražnja pada, Indonezija i Turska, na primer, imaju ogromnu populaciju mladih koja teži povećanju standarda i koja je motor privrednog razvoja.

Prema proceni banke HSBC, oko tri milijarde ljudi će se do 2050. pridružiti sadašnjoj srednjoj klasi sa godišnjim prihodom između 3.000 i 15.000 dolara, a polovina njih biće stanovnici zemalja u usponu.

Prosečna starost stanovnika vodeće nacionalne privrede u svetu, Sjedinjenih Američkih Država je trenutno 39 godina, NR Kine 35 godina, a Filipina samo 23 godina, što jasno govori o ogromnom potencijalu u pogledu budućih potrošača zemalja sa mladom populacijom.

Jedan broj zemalja u usponu zahvaljujući razvijenom domaćem tržištu, odnosno velikom broju potrošača, odoleva evropskoj ekonomskoj krizi, što nije slučaj sa svim članicama BRIK.

Indonezija će u 2012. ostvariti privredni rast od šest odsto, Filipini 5,5, Čile pet odsto, dok će Brazil morati da se zadovolji sa 1,5 odsto jer privreda najveće latinoameričke države u velikoj meri zavisi od izvoza.

Indonezija će prema proceni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ostvariti prosečan privredni rast od 6,4 odsto u periodu od 2013-2017.

Četvrta najmnogoljudnija zemlja sveta Indonezija već sada ima srednju klasu od 50 miliona pripadnika, mnogobrojniju od Indije i koja će prema proceni britanske banke Standard Čartered do 2020. narasti na 170 miliona.

Privreda Indonezije je daleko manje ranjiva na ekonomske spoljne potrese jer 50 odsto domaće potrošnje podmiruje domaćom proizvodnjom.

Ove godine Indonezija je uložila milijarde dolara u popravku puteva, aerodroma, što je u velikoj meri dosada kočilo strana ulaganja u zemlju.

Indonezija će 2020. biti deseta najmoćnija ekonomija sveta, a šesta 2030, prema oceni britanskih ekonomista.

Prema prognozi ekonomista „Ernst i Janga”, 11 dolazećih ekonomija sveta imaju i slabe tačke kao što su korupcija i socijalna nejednakost koji predstavljaju kočnicu njihovog razvoja.

„Svedoci smo velikog pomeranja težišta svetske tražnje koje sada ide ka zemljama u usponu, budućim pokretačima ekonomskog rasta”, zaključila je Karen Vard, ekonomista banke HSBC za kanadski list „Pres”.