Izvor: Glas Rusije

Jedinstveno tržište po rezultatima 2012. godine postalo je drajver rasta za zemlje članice Carinskog saveza, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije predsednik kolegijuma glavnog nadnacionalnog izvršnog organa Jedinstvenog ekonomskog prostora – Evroazijske ekonomske komisije Viktor Hristenko. Po njegovim rečima, integracioni procesi su doneli očiglednu prednost za ekonomije Rusije, Belorusije i Kazahstana. To je posebno indikativno u uslovima svetske krize. 2013. godina za razvoj integracije na postsovjetskom prostoru treba da bude odlučujuća.

2012. godina bila je važna etapa u razvoju Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora. Upravo u uslovima svetske krize postali su očigledni svi plusevi produbljene integracije, istakao je Viktor Hristenko.

Tempo rasta ekonomije mada je možda bio niži, ipak to je oko 4% rasta unutrašnjeg bruto proizvoda, oko 9% rasta investicija. Što je zanimljivo, nastavljen je stabilan rast uzajamno korisne trgovine, i tempo je njegov veći dva puta od tempa rasta spoljne trgovine sa trećim zemljama. To je naravno pozitivan efekat. On znači da je integracioni efekat u datom slučaju očigledan za naše ekonomije.

Drugi važan korak minule godine je to što je prvi put na evroazijskom prostoru proradio nadnacionalni izvršni, stalno dejstvujući organ – Evroazijska ekonomska komisija. Završen je proces predaje ovlašćenja sa nacionalnih vlada ovom nadnacionalnom organu, podvuako je Viktor Hristenko.

Evroazijska ekonomska komisija donosi svoje odluke neposredno, i bez bilo kakvih filtera one se realizuju na teritoriji tri zemlje. U tom smislu ovaj režim delatnosti je neviđen na evroazijskom prostoru za sve godine novije istorije. Važno je da je komisija bez odlaganja pristupila vršenju svojih funkcija. Svi instrumenti, svi mehanizmi pripreme, usaglašavanja sa nacionalnim vladama su proradili. Mi jednom nedeljno održavamo svoja zasedanja kolegijuma nadnacionalne valde, donosimo odluke. Odluka je već više od 300, i ove odluke su prilično važne u osetljivim sektorima ekonomije.

Važno je shvatiti, istakao je Viktor Hristenko, da formiranje Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora ne znači pokušaj ograđivanja od ostalog sveta. To je tim pre nemoguće kada zemlje članice Jedinstvenog ekonomskog prostora vode pregovore ili su već stupile u STO.

Stvarajući jedinstveno tržište mi harmonizujemo uslove svog egzistiranja sa globalnim tržištem. Rusija je već postala članica STO. Zahvaljujući zalaganjima Rusije, sve tri zemlje već u mnogome žive po pravilima vezanim za STO, u globalnoj trgovini. A to znači liberalnije uslove za puštanje na naše jedinstveno tržište. Ove godine komisija je prihvatila preciziranu jedinstvenu carinsku tarifu, to je preko 11 hiljada tačaka robe, promenjena su pravila i procedure, uključujući sanitarne, fitosanitarne mere, kako bi se harmonizovali uslovi funkcionisanja tri zemlje s aonim obavezama koje je preuzela na sebe Rusija u STO.

2013. godina treba da postane etapna za Carinski savez i JEP sa tačke gledišta konačnog formiranja normativne baze. Glavni zadatak je objedinjavanje svih sporazuma kako bi oni legli u osnovu novog sporazuma o Evroazijskom ekonomskom savezu, istakao je Viktor Hristenko. Dostignuća integracije na postovjetskom prostoru već su istaknuta u specijalnoj rezoluciji Skupštine UN. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj u specijalnom istraživanju je nazvala JEP jedinim uspešnim projektom na ovoj teritoriji. Ipak na Zapadu se do danas kritički odnose prema procesu objedinjavanja. Ali sličan odnos nema veze sa realnošću, ukazuje Hristenko: “Integracioni rezultati trojke, između ostalog izazvali su oštru reakciju američkih političara. Ali današnja integracija je strogo ekonomski proces. Pri tome nametanje nekakvih mitova: resovjetizacije, reinkaranacije ili drugih „re“ vezano je u velikoj meri sa političkim motivima. Zašto? Zato što globalizacija sveta uopšte i ekonomija u velikoj meri se dešavala pod diktatom jedinstvenog centra i naišla je na ozbiljne protivrečnosti. Odgovor je postalo to što danas u svetu rastu regionalni procesi objedinjavanja. I ako se govori o kvalitetu integracionog udruživanja, onda je upravo evroazijsko uspelo da posle EU izbije na nadnacionalni nivo. U tom smislu, naravno, jačanje ovih polova izazva takvu reakciju. Ali smatram da je to vrlo dobro, za mene je to znak kvaliteta.”

Po rečima Viktora Hristenka, proširenje broja učesnika Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora je jedinstveni proces. Naredne godine će biti izrađena strategija za ulazak Kirgistana u Carinski savez, to može da se desi već 2014. godine. U drugim zemljama postsojvetskog prostora i EvrAZEs-a – Jermeniji, Ukrajini – mogućnosti pridruživanja se takođe razmatraju. Ali Rusija i drugi aktualni učesnici objedinjenja su zainteresovani da se proširenje odvija ne na štetu dubini aktualne integracije, rezimirao je Viktor Hristenko.