Izvor: Al Jazeera

Ukrajina, druga po veličini zemlja u Evropi, suočava se sa godinom izazova u svom razvoju kao nezavisna država.

Njen suverenitet će sve više biti testiran kroz kombinaciju eskalirajućih previranja u zemlji, zapadnog otuđenja i ruske asertivnosti. Sve veće udaljavanje od Zapada učiniće Ukrajinu ranjivijom na ruske političke pritiske, a takav scenario može radikalizirati društvo i izazvati zabrinutost zbog nacionalne nestabilnosti.

Ključni prioritet koji je Vladimir Putin postavio za svoj treći predsednički mandat bio je stvaranje evroazijskog bloka kao protivteže Evropskoj uniji na zapadu i Kini na istoku. To će pojačati tvrdnje Rusije kao “stupa moći” u “multipolarnom” svetu.

Tako veliki plan predviđa integraciju bivših sovjetskih republika, sa čvršćim ekonomskim vezama, što će kulminirati u politički i bezbednosni pakt. Učvršćujući ekonomske, bezbednosne i političke veze, sve je manje verovatno da će se ruski susedi pridružiti alternativnim savezima poput NATO-a ili EU.

Kremlj naglašava da su sve strukture otvorene prema drugim državama, naročito Ukrajini, koja je i dalje središte njegovog evropskog projekta.

Putin je potpisao dekret za sprovođenje ruske spoljne politike, instruirajući državne organe da se fokusiraju na integracione procese unutar Zajednice nezavisnih država (CIS) kao na nacionalni prioritet.

Dekret predviđa dublju evroazijsku asimilaciju unutar Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora te, stvaranje šire evroazijske ekonomske unije tokom 2013.

Putin je, takođe, izjavio da će Moskva osnažiti Organizaciju sporazuma o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), pojačavajući spoljnopolitičku koordinaciju unutar bloka.

Iako Ukrajina stoji izvan tih struktura orijentisanih prema Rusiji, Kremlj naglašava da su sve strukture otvorene prema drugim državama, naročito Ukrajini, koja je i dalje središte njegovog evropskog projekta.

Dok Moskva pravi geopolitičke planove, Kijev se suočava sa domaćom političkom regresijom, koja predstavlja direktan izazov za njenu nezavisnost iz tri razloga.

Prvo, nazadovanje demokratije udaljit će zemlju od ekonomskih i bezbednosnih prednosti integracije sa zapadnim strukturama. Drugo, nedostatak uverljivih izgleda za ulazak u EU može povući zemlju u “evroazijski” okvir, zasnovan na autoritarnosti i etatizmu.

I treće, pristup fokusiran na Rusiju podelit će ukrajinsko društvo i stvoriti društvenu nestabilnost koja bi mogla ugroziti teritorijalni integritet zemlje.

Bez sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ograničene opcije Kijeva uključuju i traženje kredita od Rusije čime bi povećala svoju zavisnost od Moskve.

Lideri EU-a upozorili su da udaljavanje Ukrajine od demokratije onemogućava potpisivanje Sporazuma o pridruživanju EU-u i Sveobuhvatnog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Brisel je kritikovao nedavne parlamentarne izbore i zahteva oslobađanje opozicione liderke Julije Timošenko i drugih političkih zatvorenika. Političko otuđenje Ukrajine može značiti trajno isključenje iz projekta EU-a i okretanje evroazijskim strukturama orijentisanim prema Rusiji.

Takvi potezi će diskvalifikovati zemlju iz evropske matice, jer članstvo u postsovjetsku Carinsku uniju potkopava kvalifikacije za slobodnu trgovinu sa EU-om.

Predsednik Viktor Janukovič i Vlada koju predvodi Stranka regija mogli bi se plašiti evroazijskih integracija, jer će njihovi poslovni poduhvati trpeti zbog oštre konkurencije sa ruskim oligarsima.

No, podsticaj u vidu jeftinije energije i kredita iz Moskve mogu uveriti Kijev da će Carinska unija pre zadržati svoju moć, nego politička liberalizacija i vladavina prava koju traži Brisel.

Ukrajinska ekonomija je u padu, a prihodi opadaju, jer kriza u evrozoni smanjuje potražnju za izvozom ukrajinske robe, kao što je čelik. Bez sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ograničene opcije Kijeva uključuju i traženje kredita od Rusije, čime bi povećala svoju zavisnost o Moskvi.

Energija je za Kremlj i dalje omiljeno sredstvo za vršenje političkog pritiska. U zamenu za smanjenje cena, Gazprom želi dobiti udeo u ukrajinskom gasovodu i osigurati članstvo Kijeva u Carinskoj uniji. Ako se ekonomski uslovi nastave pogoršavati, a Vlada postane insolventna, Kijev će se naći potpuno izložen iskušenjima Rusije.

Nesposobnost Vlade da brani zemlju od apsorpcije u euroazijske organizacije i njeno povećano udaljavanje od Zapada mogu ubrzati unutrašnju imploziju.

U oblasti bezbednosti, samoproglašeni “neblokovski status” Ukrajine naglašava to da sadašnja Vlada više ne teži pridruživanju NATO-u. Razlog za neutralnost bio je stabilizovati odnose sa Rusijom i smanjiti pritisak Moskve na Kijev, koji je vršen s ciljem da se distancira od Zapada.

Međutim, trajna neutralnost bi jednostavno mogla podstaći Kremlj da postane asertivniji, a bez realnih izgleda za ulazak u NATO, kao balanser, Ukrajina bi mogla biti uvučena u organizacionu konstelaciju Rusije.

U najgorem slučaju, nesposobnost Vlade da brani zemlju od apsorpcije u evroazijske organizacije i njeno povećano udaljavanje od Zapada mogu ubrzati unutrašnju imploziju.

Nezadovoljstvo zbog slabljenja evropske perspektive i predaja bloku orijentisanom prema Rusiji, pogotovo ako je propraćeno padom ekonomskih uslova, udaljiće velike sektore ukrajinskog društva.

Manje je verovatno da će slamanje rastućih socijalnih nemira uplašiti društvo, a moglo bi izazvati nekoliko destabilizirajućih trendova. To bi dodatno polarizovalo i radikalizovalo ukrajinsku politiku i povuklo jasnije borbene linije između pristalica i protivnika ujedinjenja sa Rusijom.

Takav scenario će pojačati ogorčenost tradicionalno prozapadnih delova zemlje, ne samo zbog udaljavanja zemlje od demokratije, već i protiv još jednog bliskog saveza sa Moskvom. To može ozbiljno ugroziti sadašnju Vladu, tačnije scenario koji je “neblokovski status” Ukrajine trebao sprečiti.

Eskalirajuća nacionalna kriza, takođe, će dovesti u pitanje integritet države sa pozivima za regionalnu autonomiju, federaciju ili čak i otcepljenje. Ako to kulminira u direktnije rusko uključivanje u ukrajinsku politiku, nacionalna kriza će postati kritična.

Ukrajina mora izbeći padanje u kategoriju diktature u međunarodnoj percepciji, kao i to da postane poput Rusije, Bjelorusije ili centralnoazijskih republika.

Da bi održale unutrašnju stabilnost i oživele veze Kijeva sa Zapadom, vlasti moraju pokazati predanost ljudskim pravima i demokratskim načelima koja su osnova OSCE-a, organizacije kojom će Kijev predsedavati tokom 2013.

Na kraju, ključni nacionalni interes Ukrajine, očuvanje nezavisnosti, i dalje zavisi od dva faktora: demokratskom razvoju i slobodi odlučivanja o svojim međunarodnim savezima.

Janusz Bugajski predaje studije Jugoistočne Evrope pri Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Washingtonu. Autor je brojnih knjiga o zemljama u kojima je okončana komunistička vladavina. Nedavno je objavio prvi roman čija se radnja odvija na Balkanu.