Izvor: Nova srpska politička misao, Tanjug

Izvršni direktor ruskog gasnog giganta „Gasprom” Aleksej Miler i čelnik „Bugarskog energetskog holdinga” Mihail Andonov potpisali su danas u Sofiji konačnu investicionu odluku o izgradnji gasovoda „Južni tok” na teritoriji Bugarske, saopštio je „Gasprom”.

Tokom razgovora sa izvršnim direktorom „Bulgargasa” Dimitrom Gogovom razmotreno je zaključenje novog dugoročnog sporazuma o isporukama ruskog gasa Bugarskoj, za koje će biti korišćeni kapaciteti „Južnog toka”, objavljeno je na Internet strani Vesti.ru.

Realizacija projekta „Južni tok” na teritoriji Bugarske omogućiće jačanje dvostranih odnosa i učvrstiće energetsku stabilnost u Evropi, ukazao je Miler i dodao da će bugarska deonica tog gasovoda u dužini od 538 kilometara osigurati bugarskim potrošačima stabilne i neprekidne isporuke prirodnog gasa u dugoročnoj perspektivi.

„Gasprom” je danas takođe saopštio da je sa svojim evropskim partnerima potpisao konačni investicioni sporazum o izgradnji gasovoda „Južni tok” i potvrdio da 7. decembra počinje izgradnju.

Time se „Gasprom” zvanično obavezao na izgradnju skupog „Južnog toka” kojim će se isporučivati ruski gas u veliki deo Evrope. Finansijske pojedinosti o te konačne investicione odluke nisu saopštene, prenela je agencija AP.

U planu je da se „Južnim tokom”, koji treba da bude pušten u rad 2015. godine, transportuje do 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz Rusije, ispod Crnog mora, a zatim u dva kraka, od kojih će jedan prolaziti kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju, Austriju i Italiju, a drugi kroz Hrvatsku i Grčku.

Realizaciju tog projekta finansira kompanija „Gasprom”, koja će biti vlasnik 50 odsto udela u gasovodu, kao i njeni partneri: francuska firma EDF, italijanski „Eni” i nemački „Vinteršal”.

Ruski Gazprom izbacio je Grčku iz planova izgradnje plinovoda “Južni tok”, u kojemu “plavo gorivo” iz Rusije za zapadnu Europu treba poteći 2015. godine, piše grčki dnevnik “Katimerini”.

Visoki dužnosnik Gazproma saopštio je da potražnja na grčkom tržištu neće moći pokriti uložene investicije.

“Ne želimo graditi plinovod koji će ostati prazan”, rekao je šef Odsjeka za upravljanje projektima pri ruskoj kompaniji Leonid Čugunov.

On je naglasio da će “Južni tok” biti realiziran samo u zemljama u kojima postoji perspektiva za kupovinu plina. Ukoliko Grčka želi plin, može ga dobiti posredstvom interkonektora sa Bugarskom i Turskom.

Planovi Grčke da bude dio “Južnog toka” rezultat su dobrih poslovnih odnosa između Atene i Moskve u vrijeme vlade Kostasa Karamanlisa i povezuju se sa pozitivnim stavom njegovog kabineta u promociji naftovoda “Burgas – Aleksandropoulos”, piše “Katimerini”.

Još tada je bilo jasno da se grčki dio “Južnog toka” ne može bazirati na financijskim kriterijima.

Makedonski ministar financija Zoran Stavrevski rekao je da je njegova zemlja, koja želi da se pripoji plinovodu “Južni tok”, od Rusije dobila projet međunarodnog sporazuma, koji će biti usaglašen, a zatim i potpisan, javili su skopski mediji.

“Sa uvjerenošću se može reći da će se Makedonija pripojiti ‘Južnom toku’. To će biti veliki uspjeh za Makedoniju i za buduće generacije za koje će biti osigurana stabilna isporuka plina i uz adekvatnu cijenu”, naveo je Stavrevski.

Generalni direktor Gazproma Aleksej Miller će sutra s predstavnicima bugarske Vlade potpisati sporazum o učešću Bugarske u projektu “Južni tok”.

Izgradnja plinovoda “Južni tok” počet će 7. prosinca, a ruski Gazprom je već osnovao zajednička poduzeća sa kompanijama u Srbiji, Bugarskoj, Sloveniji, Austriji i Mađarskoj, koje će upravljati kopnenom dionicom “Južnog toka”.