Izvor: Novossti

U završnoj fazi američkih predsjedničkih izbora, Chris Hedges, američki novinar, pisac i dobitnik Pulitzera, započeo je ustavnu bitku protiv aktualnog predsednika Baracka Obame. Hedges je, zajedno sa šestoricom poznatih američkih aktivista i intelektualaca, među kojima su Noam Chomsky i Daniel Ellsberg, podneo tužbu protiv Obamine administracije, tražeći ukidanje zakonske odredbe kojom je dopušteno neograničeno pritvaranje američkih građana bez podizanja optužnice, pod sumnjom da su povezani s teroristima. Presudom od 12. septembra, federalni sudija Katherine Forrest stalnom je učinila privremenu zabranu odredbe, koju je izdala u maju. Dosadašnji tok procesa, dakle, ide na ruku Hedgesu i drugovima, pa je u intelektualno-aktivističkim krugovima taj slučaj okarakterisan kao najvažnija ustavna bitka u novijoj američkoj istoriji.

Ovaj proslavljeni novinar retko propušta priliku da javno ukaže na činjenicu kako je za vreme nobelovca Obame ubijeno više civila bespilotnim letjelicama nego za vreme Georgea Busha ili kako je predsednik šest puta koristio Espionage Act protiv zviždača koji su javnosti otkrili vladine tajne, uključujući i ratne zločine. Hedgesa smo pitali i o usponu radikalne američke desnice i o postjugoslavenskim ratovima, koje je kao ratni reporter pratio iz okupiranog Sarajeva.

Nakon presude sudije Katherine Forrest, kojom je blokiran sporni deo National Defense Authorization Acta (Zakona o autorizaciji nacionalne obrane), Bela kuća zatražila je od drugostepenog apelacionog suda da stavi moratorijum na tu odluku. Koje su vaše reakcije na dosadašnji tok slučaja?

Znali smo da će Obamina administracija uložiti žalbu na tu odluku. No, ono što nas je zaista iznenadilo je njihov zahtev za moratorijum na odluku, što znači da će se zakon vratiti na snagu do formalne žalbe, kao i zahtev za hitnom procedurom rešavanja žalbe. Sledom navedenog, pretpostavljam da se sporni zakon već koristi. Ako američka vlada i dalje drži američke građane u vojnim zatvorima i lišava ih prava na suđenje, to znači da Obamina administracija direktno krši nalog o zabrani sudije Forrest, ukoliko on ostane na snazi.

Zašto je slučaj važan za SAD?

Zato što, da parafraziram mišljenje sudije Forrest od 112 stranica, odeljak 1.021 spornog Zakona briše deobu vlasti i predaje celokupnu moć izvršnoj vlasti, uskraćuje američkim građanima pravo na suđenje, predaje vojsci unutrašnja policijska ovlašćenja, legalizuje neograničeni zatvor i izvrdava 200 godina američkog zakonodavstva.

Koje su vaše impresije o predsedničkim izborima i možemo li očekivati neke promene nakon njih?

Do promena, barem što se tiče politike u Washingtonu, ne može doći. Korporativni udar već se desio i to je stvar prošlosti. Oni su pobedili. Došli smo do toga da ne postoji politička opcija za koju se može glasati, a da se ne glasa za interese Goldman Sachsa. Politička paraliza, bez obzira na to pobedio Obama ili Mitt Romney, nastavit će se, kao i orkestrirani pritisak na sirotinju, radničku i srednju klasu. Što će zasigurno, kad-tad, uzrokovati omasovljenu reakciju društva.

U jednoj od svojih knjiga objavili ste “smrt liberalne klase”. Zašto mislite da je do toga došlo?

U najkraćem, Hladni rat je omogućio vladajućoj ekonomsko-političkoj eliti da uništi uticajne društvene pokrete, koje su etiketirali kao komuniste, dok su liberalne institucije očišćene od onih koji nisu imali društveno proklamirani stav prema komunizmu i koji su, samim tim, postali nosioci komunističke stigme. To je rezultiralo gubitkom narodne moći i uticaja, jer se radilo o pokretima koji su pre sistemskog progona vršili permanentni pritisak na funkcionalnu liberalnu klasu, koja je zbog toga donosila manje ili veće socijalne reforme i služila kao svojevrsni sigurnosni ventil za ublažavanje problema deprivilegiranih grupama stanovništva. Tako je i New Deal postao moguć. Kroz više decenija oslabljena Demokratska stranka došla je pod korporativni uticaj, kao što su i drugi stubovi liberalnog establišmenta pokleknuli na isti način, napustivši radništvo i temelje liberalizma koji su omogućavali funkcioniranje demokratije u SAD-u. To je, među ostalim, poslednjih nekoliko godina otvorilo prostor za uspon iracionalnih antidemokratskih snaga desnice. Posledica je da danas ne postoje nikakve šanse za bilo kakve pozitivne ekonomske reforme i društvene promene unutar formalnih sistema moći i odlučivanja. Takva opasna realnost postojala je i u završnom razdoblju bivše Jugoslavije.

Je li i sam Obama posledica simboličnog poraza liberala?

Cornel West, jedan od vodećih afroameričkih intelektualaca, nazvao je Obamu “crnom maskotom Wall Streeta”. To je tačan opis. Obama je tipični primerak lažne liberalne klase, jedan od onih koji se koriste tradicionalnim “osećam-tvoju-bol” jezikom liberalizma, a s druge strane izdaju deo stanovništva i tradicionalnu izbornu bazu, koju se i dalje zaklinju štititi.

U intervjuu iz 2007. ustvrdili ste kako hrišćanski fundamentalisti i kreacionisti, poput fašista, koriste izvanredno stanje usled ratova, prirodnih katastrofa i ekonomskog kolapsa kao priliku za uspon na vlast. Godinu dana posle desila se globalna finansijska kriza, a paralelno s njom u SAD-u je usledio uspon radikalnih hrišćana, posebno unutar Republikanske stranke. Koliko su danas opasne takve pojave?

Mislim da su jako opasne. Oni tokom ovakvih razdoblja kanališu bes i osećaj izdaje preko najranjivijih društvenih grupa – Muslimana, neprijavljenih radnika, feministkinja, homoseksualaca, intelektualaca, odnosno uobičajene liste za iživljavanje. Kad usledi krah celokupnog sistema, dolazi do toga da najretrogradniji elementi korporativne države, kao što su braća Koch (milijarderi i najveći financijeri aktuelne republikanske kampanje, usko povezani s pokretom Tea Party, op.a.), finansiraju takve radikalne grupe, dajući im na taj način uticaj i moć.

Što su to “žrtvovane zone”?

“Žrtvovane zone” su područja u SAD-u gde su ljudi, cele zajednice i okolina žrtvovani na oltaru korporativnog profita. O tim područjima pisao sam zajedno s novinarom i ilustratorom Joeom Saccom u knjizi “Dani uništenja, dani pobune”. Primer je Zapadna Virdžinija, gde rudarske korporacije godinama nesmetano truju lokalno stanovništvo, gde je zabilježen velik procenat oboljenja od malignih tumora, neki su gradovi odavno napušteni, dok je regija zbog rudarskih aktivnosti ekološki devastirana. Budući da ne postoje nikakve prepreke za upražnjavanje korporativne moći, ono što se dogodilo njima, sada se događa svima nama.

Tokom 1990-ih izveštavali ste iz ratom zahvaćenog Balkana. Postoje li neke paralele između uništenja koje ste, na primer, videli u Bosni i Hercegovini i “žrtvovanih zona”?

Politička disfunkcionalnost Jugoslavije trenutno je replicirana u SAD-u, zajedno s porastom nacionalističkog i rasističkog jezika te pripadajuće ideologije. Postoje brojne paralele između današnje Amerike i onoga što se desilo na području Balkana.