Izvor: Danas

Demonstranti koji od utorka protestuju zbog nezaposlenosti i siromaštva, zahtevajući od predsednika Egipta Hosnija Mubaraka da podnese ostavku i omogući slobodu izražavanja, ponovo su se juče okupili u centru Kaira, izvestio je Bi-Bi-Si. Većina pripadnika policije sklonila se s ulica prestonice, ali su širom grada bile raspoređene vojne trupe. Procenjuje se da su najmanje 102 osobe stradale, a više hiljada je povređeno od početka antivladinih demonstracija.

Epicentar protesta i dalje je trg Tahrir (trg oslobođenja), gde su juče od ranih jutarnjih sati čule parole:“Mubaraku, Mubaraku, čeka te avion“, što predstavlja aluziju na prevrat u Tunisu i bekstvo dosadašnjeg predsednika te države Zina el Abidina Ben Alija u inostranstvo. Istoga dana državna televizija Egipta javila je da je Mubarak posetio armijski centar, da bi proverio stepen bezbednosti u zemlji.

Mnogi demonstranti oglušili su se o policijski čas i u noći između subote i nedelje izašli na ulice Kaira, Sueca i Aleksandrije. Stranci su proteklog vikenda masovno napuštali egipatsku prestonicu, u kojoj su zabeležene brojne pljačke, ili su se okupljali u velikim i bolje zaštićenim hotelima, navodi Beta. Ta agencija javila je da su linije mobilne telefonije u izvesnoj meri ponovo uspostavljene, dok je Egipćanima i dalje onemogućen pristup internetu.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Danas da su događaji u Egiptu sasvim očekivani, imajući u vidu nedavnu revoluciju jasmina u susednom Tunisu. Kao argument za takav stav, naš sagovornik navodi da se između dveju država mogu povući brojne paralele.

– Autoritarna vlast predstavlja obeležje i Tunisa i Egipta, dok je stepen korupcije u Egiptu čak izraženiji. Takođe, u obe zemlje postoji ogroman broj nezadovoljnog stanovništva, a stopa nezaposlenosti je dosegla široke razmere – naglašava Simeonović.

S druge strane, sagovornik Danasa tvrdi da je stanovništvo Tunisa „politički zrelije“, zbog čega je pad Ben Alija bio ekspeditivniji. Kada je reč o ostalim razlikama između situacije u Tunisu i Egiptu, ističe veću odanost pripadnika Mubarakovog režima šefu države nego što je to bio slučaj s krugovima bliskim svrgnutom tuniskom lideru.

– Krvoproliće u Egiptu je veće, što se može objasniti činjenicom da je država nerazvijenija i da Mubarak ima snažnijeg oslonca u vojsci i drugim strukturama u poređenju s Ben Alijem. Krug oko egipatskog vođe je širi i korumpiraniji, zbog čega vladajuće strukture imaju veći interes da zaštite vladara – smatra Simeonović.

Pozive zvaničnika Sjedinjenih Država Mubarakovom režimu da sprovede reforme i pokaže uzdržanost, sagovornik Danasa doživljava kao „licemeran stav“.

– Amerikanci, s jedne strane, ne bi želeli da padne njihov saveznik i jedan od glavnih eksponenata politike Vašingtona na Bliskom istoku, dok, s druge strane, ne žele da zatvore vrata za eventualnu saradnju s Mubarakovim protivnicima – tvrdi Simeonović.

Naš sagovornik, takođe, ocenjuje da je teško prognozirati koliko će se vremena Mubarak održati na vlasti, ali naglašava da je egipatski predsednik spreman samo na kozmetičke promene, te da podatak da je prvi put tokom trodecenijske vladavine imenovao potpredsednika države ne predstavlja nagoveštaj reformi.

– Ne smemo da izgubimo iz vida činjenicu da je novoizabrani potpredsednik države, general Omar Sulejman, istovremeno šef obaveštajne službe, koja je u narodu omraženija nego vojska. Nasuprot tome, promena na državnom kormilu koja bi podrazumevala da Mubaraka nasledi Mohamed el Baradej, bivši direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i laureat Nobelove nagrade za mir, imala bi daleko čvršću osnovu, budući da takav scenario podržavaju liberalno nastrojene evropske države – ističe Simeonović.

Prema mišljenju sagovornika Danasa, Mubarakov režim više ne može da koristi Muslimansku braću, opozicionu grupu čiji pripadnici su zagovornici islamske struje, da bi zaplašio narod, jer u državi postoji i snažno izražena civilna struja, „svesna puta kojim bi Egipat trebalo da ide“.

Dušan Simeonović smatra da će rasplet situacije u Egiptu predstavljati odlučujući trenutak za države regiona, ali da ma kakav da bude ishod protesta „širina bunta i oštrina reagovanja režima pokazuju da je struktura vlasti ozbiljno uzdrmana“.

– Ukoliko prevrat uspe gotovo je sigurno da ćemo biti svedoci „domino efekta“ u zemljama kao što su Jordan, Jemen, Alžir i Sirija. U tom kontekstu, slažem se s analitičarima koji smatraju da ne treba isključiti ni mogućnost promena nalik onima koje su se odigrale 1989, kada je u Istočnoj Evropi srušen komunizam. Štaviše, na promene neće biti imune ni kraljevine ni emirati u kojima se situacija u izvesnoj meri razlikuje – ističe Simeonović.

Zabranjen rad Al Džaziri

Egipatske vlasti zabranile su rad televiziji Al Džazira u Egiptu i ukinule akreditacije novinarima te kuće, saopštila je juče egipatska novinska agencija Mena. Ta televizija sa sedištem u Kataru, pratila je gotovo 24 sata demonstracije u Egiptu.

Dve mumije oštećene u pokušaju krađe

Dve mumije u Egipatskom muzeju u Kairu teško su oštećene prilikom pokušaja krađe tokom antivladinih demonstracija, izjavio je zamenik ministra kulture Zahi Havas. Iskoristivši požar u sedištu vladajuće Nacionalne demokratske stranke (NDP) koje je u blizini muzeja, nepoznati počinioci preskočili su ogradu, razbili staklo i ušli u muzej odakle su pokušali da ukradu dve mumije. „Demonstranti su zaustavili lopove u saradnji sa snagama reda, mumije su vraćene u muzej, ali su veoma oštećene. Samo su glave ostale netaknute“, naveo je Havas.

Srpski turisti bezbedni

Oko 120 srpskih turista koji se nalaze u Hurgadi i Šarm el Šeiku je bezbedno i daleko od sukoba, a danas će se vratiti kućama, potvrdila je za RTS Ambasada Srbije u Kairu. Istovremeno, narednoj grupi turista koja je trebalo da dođe u tu državu otkazano je putovanje. Većina evropskih država takođe je savetovala svoje građane da ne posećuju Egipat dok traju nemiri, izvestio je Bi-Bi-Si.