Izvor: Advance

Velika Britanija planira u dogovoru s čelnicima EU uskoro “vratiti” oko 130 ovlašćenja koje je predala Bruxellesu, uglavnom iz područja unutrašnjih poslova i pravosuđa. Pojedinosti tog plana se za sada tek naziru, jer se o njemu vode žestoke rasprave unutar same britanske vlade.

Visoki funkcioneri u britanskoj vladi, zaduženi za bezbednost, strahuju da bi na kraju postupka vraćanja ovlašćenja Velika Britanija bila u još lošijem položaju u pogledu borbe protiv kriminala – nego što je to sada. Tom planu se suprotstavljaju pre svega Liberalni demokrati, koalicioni partner u vladi koju vode konzervativci.

“Ne radi se o Evropi – radi se o unutrašnjim poslovima”, rekao je zamenik premijera Nick Clegg. “Ne želimo da zbog neke euroskeptične opsesije dovedemo Veliku Britaniju u opasnost”. Koalicione tenzije su se još više pojačale kada je ministar za školstvo Michael Gove izjavio da je, u slučaju kad bi se održao referendum o opstanku Velike Britanije u EU, spreman glasati za izlazak Velike Britanije iz EU. Bez obzira na različite glasove unutar vladajuće koalicije, Velika Britanija se našla u procesu “vraćanja” ovlašćenja koje je prenela na evropske institucije, iako se pregovori još uvek vode unutar britanske vlade. Među najvažnijim pitanjima je evropski nalog za hapšenje, koji je jula 2005. godine iskorišten kako bi došlo do brze ekstradicije jednog od bombaša iz Italije i u još nekim drugim primerima.

Deo britanskih konzervativaca je uveren da se taj nalog upotrebljava nesrazmerno i da isporučeni britanski građani u drugim zemljama ne uživaju istu vrstu zaštite, koju bi uživali u Velikoj Britaniji. Upravo zato su Stephen Lander, nekadašnji šef MI5, i Lord Blair, nekadašnji vođa Scotland Yarda, među prvima upozorili da odbacivanje evropskog naloga za hapšenje ne bi bilo u interesu države. Uprkos tome, Danny Alexander, generalni sekretar trezora, i Oliver Letwin, ministar policije u vladi Davida Camerona, već sastavljaju spiskove i analiziraju koje od 130 mera, koje je Velika Britanija prepustila Bruxellesu, ubuduće ipak valja zadržati u zajedničkoj upotrebi, a od kojih bi Velika Britanija trebala odstupiti.

Odluka o sporom ali neminovnom isključivanju Velike Britanije iz zajedničkih mehanizma na području pravosuđa i unutrašnjih poslova, zapravo je deo mnogo šire politike odbacivanja i istupanja iz EU, koju vodi vlada Davida Camerona. Cameron zapravo želi novi dogovor, u kojem bi Britanija ostala povezana sa EU na području zajedničkog tržišta, trgovine i konkurencije, dok bi na ostalim područjima opet preuzela nekadašnja ovlašćenja i vodila samostalniju politiku.

Da je jaz između Velike Britanije i Evropske unije sve dublji, potvrdjuju i mnogi britanski listovi, na primer Guardian. U analitičkom tekstu objavljenom u tom listu, navodi se da postoji značajna podrška britanskoj ulozi u Evropi, ali da, takođe, ima “ogorčenja i negativnosti”.

“Ne zna se kako i gde će se ovo završiti. Ipak, jasno je da se, iz nedelje u nedelju u kojima Evropa prolazi kroz najveću krizu, Britanija i ostatak EU kreću u značajno različitim pravcima”, ocenjuje analitičar britanskog lista Guardian i opisuje probleme sa kojima se suočava konzervativna britanska vlada, koja želi ispuniti Cameronovo obećanje o referendumu o opstanku Velike Britanije u EU.