Izvor: Advance

Zbog njegove izuzetne arhitekture, pred kraj 19. i početkom 20. veka Detroit su zvali Parizom na Zapadu. Budući da se nalazi na Velikim jezerima, Detroit je postao važno raskršće puteva. U njemu je 1896. godine Henri Ford napravio svoj prvi automobil u iznajmljenoj radionici na Mek aveniji, gde je 1903. osnovao i Ford Motor Company. Pioniri proizvodnje automobila Vilijem C. Djurant, braća Dodž, Pakard i Volter Krajsler ojačali su status Detroita kao svetskog automobilskog centra. Zato je dobio nadimak Motor City.

U prvoj polovini 20. veka u grad su došle desetine hiljada novih stanovnika, posebno iz južnih država, tako da je Detroit postao četvrti najveći grad u SAD. U isto vreme su došle i desetine hiljada evropskih imigranata.

Detroit je postao veliki kulturni centar. Muzika uživo bila je zaštitni znak noćnog života Detroita od kraja 40-tih. Tako je nastao i njegov nadimak Motown. Tada je postojao veliki broj scena na kojima su se održavali koncerti, priredbe, bio je tu i veliki broj bioskopskih dvorana, a izgrađen je i Motown Motion Picture Studios veličine 49.700 m2.

Beri Gord Junior osnovao je Motown Records, kompaniju koja je postala veoma popularna tokom 60-tih i početkom 70-tih godina. Za kompaniju su snimali Stevi Vonder, Temptejšns, Dajana Ros i Sjuprims, Džekson 5, Marvin Gaj i mnogi drugi. Kada je dostigao najveću slavu u 50-tim, Detroit je bio peti najveći grad u SAD. Nešto kasnije počelo je veliko napuštanje grada, tako da je 1950. godine imao 1,85 milona stanovnika, a 2010. samo 713 hiljada. Više od milion ljudi napustilo je grad. Gde su otišli ti ljudi i zašto?

Detroit je jedan od gradova u SAD u kojem ima najviše rasne segregacije. Crnci su u velikom broju dolazili sa juga tražeći posao. Nisu bili dobro primljeni. Belci su napadali domove crnaca, razbijali im prozore, palili im kuće, bacali bombe… Posle toga su belci počeli da sele u predgrađa, dok je crnačka populacija ostajala u centru grada. Mnogi ljudi žele da žive u centru grada, ali u Detroitu je potpuno drugačije. Detroit ima čak i Eight Mile Road, koji je tradicionalna granica između crnaca i belaca, koji deli grad od belih predgrađa na severu.

Ako na Internet pretraživaču ukucate termin Detroit ruins (ruševine u Detroitu), bićete šokirani. Pošto čovek pregleda video snimke i fotografije Detroita danas, može da pomisli da se radi o gradu gde su vođene ulične borbe u nekoj ratom zahvaćenoj zemlji. Ako se uzme u obzir da se grad nalazi u SAD, postavlja se pitanje da li je „američki san“ postao „američki košmar“ i da li je „američki san“ bio samo iluzija? Neki Amerikanci koriste crni humor i na primeru Detroita kažu da je „američki san“ postojao jedino kad se ode na spavanje.

ISKLJUČITE RASVETU

Mnogi koji znaju što se dogodilo u Detroitu, posebno oni u Evropi, reći će da je to izolovan slučaj i da se to ne može ponoviti, pogotovo ne u Evropi. Da li je zaista tako? Nećemo se udaljavati od teme, ali interesantno je da je vlada premijera Montija u Italiji pre nekoliko dana raspravljala o isključivanju javne rasvete u Italiji u sklopu mera štednje. Ubrzo ćemo saznati kako su zamislili da to provedu u praksi.

Iako je Detroit je najočigledniji primjer umiranja gradova, Čikago, Klivlend, pa čak i Las Vegas, kreću njegovim stopama. Postoji ironična izreka kada se govori o Detroitu: „Molimo da poslednji ko napusti Detroit isključi rasvetu“.

Gde su otišli ti ljudi iz Detroita, radnici iz tolikih fabrika, muzičari, glumci? Šta se dogodilo? Odgovor staje u jednu reč – outsourcing – prebacivanje proizvodnje i usluga u druge zemlje. Amerika se davno odrekla zlatnog standarda i pad dolara nije nešto što je počelo pre nekoliko godina iako se drastično povećao posle 2007. godine. Nemilosrdno digitalno i fizičko štampanje novca i outsourcing neminovno vode ka tome da će i drugi američki gradovi izgledati kao Detroit. Mnogi već i izgledaju tako, kao Klivlend, Geri u Indijani ili Kamden u Nju Džerziju.

Fabrike u Detroitu su devastirane kao da su bile pod artiljerijskom paljbom, a ni druge zgrade ne izgledaju puno bolje. Privatne kuće su većinom devastirali kriminalaci, narkomani i ljudi koji su krali materijal. Na web stranici mjperry.blogspot.com može se pročitati sledeće (valja napomenuti da se radi o 2007. godini, i zato možemo samo da zamislimo kakve su cene danas): „Kupite kuće u Detroitu za 250 dolara, mesečna rata – jedan dolar.“

Ako odete na stranicu Realtor.com i tražite za kupovinu kuću u Detroitu koja košta između nula i hiljadu dolara, pronaći ćete 74 kuće, uključujući i kuću koja je u vlasništvu banke i košta 250 dolara sa procenjenom mesečnom ratom od jednog dolara. Postoje četiri kuće koje se prodaju za jedan dolar. Ako tražite kuću u Detroitu koja košta manje od pet hiljada dolara, imate izbor od skoro hiljadu kuća.

Svaki komentar na ovo je suvišan, kao i na prizore iz Detroita koji objašnjavaju zašto su cene ovakve. Još početkom 2010. godine počeli su da se pojavljuju članci u kojima se govori o nameri gradonačelnika Detroita da buldožerima poravna jednu četvrtinu grada. Jedan od njih preneo je theeconomiccollapseblog.com.

U njemu se između ostalog kaže i sledeće: „Budžetski deficit od 300 miliona dolara i sve manji prihodi od poreza prisilili su vlast u Detroitu da donose veoma teške odluke. Ljudi i dalje masovno napuštaju grad i procenjuje se da je nezaposlenost u 2010. godini bila 45-50 odsto. U nekim područjima žive jedna ili dve porodice u celoj ulici. Neka područja Detroita imaju toliko napuštenih i spaljenih kuća da liče na ratnu zonu. Detroit ima 33.500 praznih kuća i 91.000 praznih parcela za kuće. Gradonačelnik Dejv Bing veruje da je jedino rešenje da štedi gde god stigne. Njegov plan je da buldožerima uništi oko 10 hiljada kuća. Stanovnici u područjima koja će biti poravnata će dobiti priliku da se presele u bolje područje. Naravno, ako ne žele da sele, može se primeniti sila.“

PROPASTI ILI BANKROTIRATI

Detroit nema novca da kupi zemlju i preseli građane bez federalne pomoći. Neki manji gradovi to već čine. Jangstaun u Ohaju ruši buldožerima nekoliko stotina kuća godišnje još od 2005. godine. Flint, Mičigen, je već uništio oko 1.100 kuća. Postoji mnogo gradova u SAD koji su u stanju raspada, pogotovo u takozvanom „Lošem pojasu“ Amerike. Zbog neozbiljne trgovinske politike SAD, privreda u tom delu doslovno je demontirana i nikad više se ta proizvodnja neće vratiti, a s njom ni radna mesta.

Zato se gradovi kao Detroit i Flint suočavaju sa izborom – da li da propadnu ili da zauvek bankrotiraju. Ako se to uopšte može nazvati izborom… Ali to je samo mali dio onog što se događa u SAD.

Često se na blogovima može pročitati da, ako želite da znate kako će izgledati budućnost SAD, dovoljno je pogledati Detroit. Nekad jedan od najvećih industrijskih gradova na svetu ikada, izgleda stravično. Evo nekih zanimljivosti o Detroitu:

— Skoro polovina muškaraca ne radi;

— Više od polovine dece živi u siromaštvu;

— Svake noći u gradu se dešavaju zastrašujući obračuni između kriminalaca i vlasnika kuća;

— Broj policajaca u Detroitu je toliko smanjen da na lice mesta dolaze prekasno ili nikako;

— Između 2000. i 2010. godine Detroit je na svaka 22 minuta napuštao po jedan stanovnik (The U.S. Census Bureau – Statistički zavod SAD);

— Broj ubistava u samoobrani se povećao za 79 odsto tokom 2011. godine;

— Stopa ubistava u samoobrani u Detroitu je 2.200 odsto veća od državnog proseka;

— Pre deset godina bilo je oko pet hiljada policajaca u Detroitu, a danas oko tri hiljade;

— Administracija Detroita najavila je smanjenje budžeta, i sve policijske stanice će biti 16 sati dnevno zatvorene;

— Građani Detroita moraju sami da se brane. Zanimljiv je primer 73-godišnje Džulije Braun, koja je zatražila dozvolu za nošenje oružja pošto je policija došla tek dan kasnije.

— Lopovi su ukrali toliko bakra iz ulične rasvete da više od pola gradske rasvete u nekim delovima grada ne funkcioniše;

— Nije sigurno voziti ni tokom dana. Nedavno je sto vozača autobusa odbilo da vozi duž svakodnevnih ruta jer su se plašili za život;

— Samo 25 odsto učenika u Detroitu završi srednju školu;

— Čak 47 odsto ljudi u Detroitu je funkcionalno nepismeno.

A sada pogledajmo najnovije vesti koje dolaze iz Detroita. U ironičnom uvodu jednog članka se kaže: „Ako planirate da uskoro posetite Detroit, policija ima poruku za vas – uđite u grad na sopstvenu odgovornost“. Ta poruka nalazi se na letku koji je napravilo Udruženje policajaca Detroita. Leci su se delili pre skupa ovog Udruženja. Na letku piše i da je Detroit najopasniji grad u SAD, da ima najveću stopu ubistava u zemlji i da je broj policajaca izuzetno mali. Piše takođe da se razmotre neki od radnih uslova policajaca:

1. Jedini policijski odred u SAD gde policajci rade u smenama od po 12 sati bez dovoljno osoblja. Zamislite kako je raditi 12 sati kao policajac u Detroitu – više nego uzbudljivo i više nego iscrpljujuće;

2. Policajci u Detroitu su već pristali na velike ustupke u vezi sa penzijama, platama i drugim benificijama, i tako je grad uštedeo milione dolara…

KO JE EVROPSKI DETROIT

U kakvim uslovima rade policajci u Detroitu i kako to koriste mladi bez ikakve budućnosti, dobro se vidi u ovom videu (myfoxdetroit.com), gde vlasnik benzinske pumpe ne može da radi jer je grupa mladih zauzela pumpu i tu provodi vreme. Mladi kažu da je pumpa sada njihova. Ako se policajci i pojave, nakratko pobegnu, a posle odlaska policije, opet se vrate. Vlasniku radnje su policajci predložili da nađe privatno obezbeđenje jer mu oni ne mogu pomoći.

Najnovija anketa koju je proveo CBS Detroit pokazuje da se više od 80 odsto ljudi plaši da uđe u grad. Advokat Udruženja policajaca Donato Iorio je rekao sledeće za CBS: „Ovo su muškarci i žene od kojih očekujemo da nas štite, a policajci ne mogu da vas štite ako ih nema. Policajci jednostavno odlaze jer nemaju novca da ostanu u Detroitu i ne mogu da rade u smenama od 12 sati za platu koju dobijaju. Malo je reći da su ovi policajci demoralizovani. Oni odlaze jer ne mogu više da ostanu u odredu i da štitite građane“.

Treba reći i da je spasavanje „prevelikih da propadnu“ donelo Detroitu 26 milijardi dolara. Gde je taj novac otišao? I da li je uopšte ikad dospeo u Detroit?

Možda nam se u Evropi čini da je to tamo negde daleko, preko bare, ali već pomenuta namera Montijeve vlade u Italiji liči na početak onoga što se dešava u Detroitu.

Da li ćemo imati u Evropi gradove poput Detroita? Samo vreme može dati odgovor na to pitanje.