Izvor: Politika

Uoči samita lidera EU 18–19. oktobra, Evropska komisija i vodeće članice „dvadesetsedmorkce” oštro se razilaze oko visine i profila budžeta kojim treba da raspolaže njihova zajednička kasa u periodu 2014–2020. godine.

„Velika Britanija će blokirati sledeći budžet EU ukoliko se bude kosio sa interesima Ujedinjenog Kraljevstva”, zapretio je prošlog vikenda britanski premijer Dejvid Kameron. „Države članice EU treba prvo da osmisle efikasnu kontrolu troškovnika Brisela, a tek zatim dogovore sumu kojom bi ’centrala EU’ trebalo da raspolaže 2014–2020. godine.”

Zvanični London za sada je usamljen u ubeđenju da će Evropi za neko vreme biti neophodna dva budžeta: jedan za evrozonu, „zato što će oni tamo morati još više da se ispomažu”, i drugi, kako kaže Kameron, „možda širi budžet za sve ostale”. On je upozorio da su „vremena neizvesna” i da bi budžete, nakon 2020. godine, trebalo projektovati na kraći period od pet godina, umesto na sedam kao što je sada slučaj.

„London je već pokazao da zna da kaže ’ne’ bez obzira na pritiske ostalih u EU, i to će svakako biti u stanju da ponovi ako zatreba”, upozorio je Kameron, potvrđujući mogućnost novog raskola unutar EU.

Pred liderima EU ove jeseni je serija samita na kojima bi – shodno njihovom junskom dogovoru – trebalo da razmotre dalji tempo integracija te zajednice. Zadužen da izradi smernice neophodnih i poželjnih ekonomskih, bankarskih, fiskalnih i političkih reformi, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj ovih dana je objavio svoj predlog akcionog plana evropskih integracija. Zaseban parlament evrozone i centralizovani budžet, čija uloga i funkcija tek treba da budu definisani, samo su neki od Van Rompajevih predloga.

Ambiciozni plan temeljnih reformi EU i evrozone biće pred liderima „dvadesetsedmorke” iznet fazno. U oktobru (18–19) razmatraće Van Rompajeve predloge izmena funkcionisanja briselske familije koji ne zahtevaju izmene povelja EU. Na novembarskom samitu usvajaće se budžet EU. U decembru na dnevnom redu samita su oni predlozi reformi EU koji, po sadašnjem ustrojstvu, zahtevaju izmene osnivačkih ugovora i referendume.

U međuvremenu, debata o visini (i poreklu) priloga zajedničkoj kasi EU 2014–2020. godine dobija na žestini, prenose agencije. Evropska komisija priželjkuje budžet od 1.033 milijarde evra.

Austrija, Češka, Finska, Nemačka, Holandija, Švedska i Velika Britanija smatraju da je to previše i predlažu da se suma snizi za najmanje 100 milijardi evra. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je odlučan da bi takvo smanjenje sledećeg budžeta ugrozilo zacrtane projekte razvoja infrastrukture, digitalne tehnologije i energetskih koridora.

„Nove ideje nailaze na poteškoće u Evropi. Mnoge članice lako pristaju na projekte od kojih vide korist na sopstvenom terenu, ali odbijaju da izdvoje novac za poslove s one strane svojih granica”, naglasio je Barozo. „Za Evropu je izuzetno značajno da postane energetski nezavisna i uticajna u svetu. Neophodna nam je evropska dimenzija gledanja na stvari.”