Izvor: Tanjug

Pojedini bivši oficiri SS-a radili su u nemačkom nedeljniku “Špigl” sve do kraja 70-ih godina prošlog veka, utvrdili su istoričari i novinari.

Povodom jubileja, nemački nedeljnik nije priredio veliku proslavu već konferenciju na kojoj je razmotrio sopstvenu istoriju.

“Želimo da slušamo i učimo“, kazao je glavni urednik Georg Maskolo, dodajući da je list spreman da se suoči i sa neprijatnim stranama prošlosti.

Te “neprijatne strane“ su činjenica da je među saradnicima “Špigla” posle Drugog svetskog rata bilo i bivših oficira SS-a, što je poznato već dve decenije, a o tome je pisao i sam nedeljnik u dva navrata.

“Međutim, to nije bilo dovoljno i sveobuhvatno svima”, objasnio je Maskolo i dodao da je sa današnjeg gledišta to bila greška jer su korišćeni ljudi sa takvom prošlošću.

I u aktuelnom izdanju “Sspigl” se bavi ovom problematikom. Maskolo je istakao da je nesporno da su kultura, politika, ekonomija, pravosuđe i nemačka štampa u doba Adenauera potiskivali nacionalsocijalističko nasleđe, umesto da se s njim suoče.

“‘Špigl’ u tome nije bio bolji od ostatka Republike“, podvukao je on. Dvojica oficira S S-a, o kojima je u debatama uvek bilo reči, su Horst Manke i Georg Volf, koji su se poznavali sa studija, i obojica su radili pre 1945. u obaveštajnoj službi Hajnriha Himlera.

Nakon rata, njih dvojica su postali šefovi resora u “Sspiglu” – Volf je čak avanzovao do zamenika glavnog i odgovornog urednika. Manke je iz “Sspigla” otišao 1959, a Volf 1979. godine.

“Oni su bili dva oficira S S-a srednjeg nivoa, ali jako inteligentni i odlično umreženi“, konstatovao je analitičar medija Luc Hahmajster, jedan od učesnika konferencije, koji je istražio delovanje Mankea i Volfa.

“Oni nisu bili stari nacisti, već mladi nacisti, koji su imali dobre kontakte i brzo su napredovali. Nakon 1945. ni kod jednog nije postojala nostalgija za Firerom, ali su se služili i dalje žargonom S S-a“, tvrdi ovaj naučnik, dodajući da je bila primetna distanca od desničarskih tendencija.

Istoričar Norbert Fraj ukazuje da “Sspigel“ tokom 40-tih i 50-tih godina nije bio ni blizu današnjem istraživačkom listu.

Zbog nedovoljnih napora u suočavanju sa prošlošću list je kritikovan od strane saveznika, koji su tvrdili da nedeljnik samo širi predrasude i glorifikuje ličnosti iz nacističkog doba, a i način pisanja nije bio ni sličan današnjem, dodao je Hahmajster.

Fraj ukazuje da su i kod drugih nemačkih medija bili ljudi iz nacističkih struktura. Fraj i Hahmajster su se složili da je “Sspigel“ krajem 50-tih u potpunosti transformisan, i da je krenuo putem kojim danas ide.

Cherka ranijeg izdavaca Franciska Augštajn se ne slaže s tim i kaže da je bivša redakcija “Špigla“ bila „mlada i protiv autoriteta“, te da je najpre digla glas protiv saveznika, pa onda protiv sopstvene vlade.

Kada je reč o tragu koji su ostavili Volf i Manke, Hahmajster je rekao da je „Sspigel“ profitirao od njihovih dobrih kontakata, na primer sa obaveštajnom službom BND, pošto su se u njoj našli njihove bivše kolege.

Maskolo ističe da zasigurno „grupa nacista nije mogla niti u jednom trenutku da ugrozi projekat obelodanjivanja koji je pokrenuo Rudolf Augštajn“, koji je svoj “Špigl“ nazivao “kopljem demokratije“.