Izvor: Tanjug, RTS

Šefovi diplomatija 11 zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku, Francusku, Poljsku, Italiju i Španiju, objavili su zajednički tekst u kome se zalažu da EU dobije jedinstvenu diplomatiju, vojsku i policiju. U juče objavljenom tekstu pod naslovom „Konačni izveštaj o budućnosti Evrope”, ministri su izneli rezultate višemesečnih međusobnih konsultacija o tome kako bi EU trebalo osposobiti da se uhvati u koštac sa budućim izazovima.

Neki od predloga, kao što je uspostavljanje centralnog kontrolnog monetarnog mehanizma, već su na putu da budu ostvareni, dok će drugi, kao što je uvođenje zajedničke evropske policije za kontrolu granica, pa čak i stvaranje evropskih odbrambrenih snaga, verovatno izazvati žestoku polemiku.

Posebna pažnja u osam stranica dugom dokumentu pridaje se jačanju ovlašćenja šefici evropske diplomatije Ketrin Ešton, koja bi prema ovom predlogu mogla samostalno da preduzima akcije u okviru Evropske spoljne službe.

Sem toga, ministri predlažu da se postojeći sistem konsenzualnog odlučivanja u okviru Evropskog saveta zameni većinskim, tako da pojedinačne zemlje više ne bi imale pravo veta na odluke koje se tiču svih.

——–

Najveće zemlje EU traže radikalne promene spoljne i odbrambene politike, zalažući se za panevropsko ministarstvo spoljnih poslova i većinsko glasanje, kako bi se zaobišao veto Velike Britanije. Plan predstavljen u dokumentu na 12 stranica za sada podržava 11 od 27 zemalja članica EU.

Pet od šest najvećih zemalja Evropske unije, osim Velike Britanije, traži radikalne promene evropske spoljne i odbrambene politika kako bi nastalo novo moćno panevropsko ministarstvo spoljnih poslova, piše britanski Gardijan. Promene predstavljene u planu koji ja napravljen pod vođstvom šefa nemačke diplomatije Gvida Vestervelea.

Te članice Evropske unije ukidanje glasanja konsenzusom i traže većinsko glasanje o spoljnoj politici kako bi zaobišli britanski veto. Oni takođe traže stvaranje evropske vojske i jedinstveno tržište odbrambene industrije EU.

Pritiskom Nemačke, uz podršku 11 od 27 zemalja Evropske unije, prihvataju se nedavni pozivi iz Berlina i Brisela za uvođenje funkcije evropskog predsednika koji se bira direktno na izborima, obuhvatajući i nova ovlašćenja Evropskog parlamenta, i dalje deobe EU do stvaranja novog parlamentarnog tela za 17 zemalja evrozone.

Dok predlog za evropsku vojsku nije podržalo svih 11 zemalja, dokument takođe obuhvata novu organizaciju evropske policije koja bi štitila spoljne granice Unije, kao i jedinstven evropski vizni sistem.

Ministri spoljnih poslova 11 zemalja, predvođeni šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, devet meseci su analizirali budućnost Evrope, što je kao rezultat imalo nastanak dokumenta punog političkih preporuka u 12 strana.

To bi postalo veoma sporno za ostatak EU, jer bi taj dokument povećao pritisak na Britaniju da napusti Evropsku Uniju, navodi britanski list.

“Da bi Evropska Unija postala glavni akter globalne scene, verujemo da bi trebalo da u dužem periodu uvodimo više većinskih odluka u sferi zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ili barem sprečiti jednu državu članicu da opstruira takvu inicijativu”, navodi se u dokumentu.

“Cilj evropske odbrambene politike trebao bi da bude i zajednički napor u pogledu odbrambene industrije, kao što je npr. stvaranje jedinstvenog tržišta za naoružanje. Za pojedine članice to bi moglo da podrazumeva evropsku vojsku”, stoji u dokumentu.

Pristalice ovog predloga su Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Poljska, pet od šest najvećih zemalja EU izostavljajući Veliku Britaniju. Taj predlopg takođe prodržavaju Holandija, Belgija, Danska, Austrija, Portugalija i Luksemburg.

Preporuke obuhvataju više koraka, uključujući predlog da se ponovo otvore i promene evropski sporazumi većinskim glasanjem, jer je postizanje konsenzusa u zajednici od 27 ili 28, previše sporo.

Osim oštrog otpora iz Velike Britanije, koja će staviti veto na evropsku vojsku i odbiti da učestvuje u zajedničkoj spoljnoj politici, predlozi će verovatno izazvati sukob u Evropskoj komisiji, jer bi oni oduzeli ovlašćenja i resure pojedinim odeljenjima, smeštajući ih u relativno novu diplomatsku službu Evropske unije na čelu sa Ketrin Ešton.

Dokumentom se zahteva “sveobuhvatna revizija” ovlašćenja Diplomatske službe EU sledeće godine, kako bi ta institucija koju vodi Ketrin Ešton dobila šire nadležnosti u oblastima razvoja, energetike, trgovine i proširenja, koja su trenutno podeljena u nekoliko resora Evropske komisije. Ako budu prihvaćene, te promene bi stvorile mnogo jače “evropsko ministarstvo spoljnih poslova”, navodi Gardijan.