Izvor: Politika

Najnoviji protesti u Tirani izraz su više od godinu i po dana suzbijanih tenzija između vlade Saljija Beriše i opozicije i nose opasnost da nemiri u tako duboko podeljenom i klanovski zasnovanom društvu postanu regionalni problem, ocenjuje američka agencija za globalne analize Stratfor.

U analizi povodom sukoba između pristalica opozicije i policije u Tirani u kojima su poginule tri osobe, Stratfor navodi da ti okršaji podsećaju na prethodne periode nestabilnosti u Albaniji, uključujući i „totalnu anarhiju” koja je vladala u toj zemlji 1997. godine. Agencija, međutim, ocenjuje da za sada nema naznaka da će se nemiri proširiti van Tirane, što bi tek tada predstavljalo opasnost da se ponovi 1997. godina kada su zemlju potresali protesti zbog propasti piramidalnih banaka– prenosi Beta.

Na antivladinim protestima u petak koje je organizovala Socijalistička partija lidera Edija Rame tri osobe su poginule i desetine su povređene. Zahtev opozicije, koji je na skupu podržalo 20.000 ljudi, jeste da vlada podnese ostavku zbog korupcije. „Sukobi pokazuju kulturnu podelu Albanije i ukazuju na mogućnost da bi mogli da podstaknu ponavljanje anarhije iz 1997. godine. Trenutno, međutim, protesti su ograničeni na glavni grad”, navodi Stratfor.

Da bi se sadašnja kriza proširila na celu zemlju kao što je to bilo 1997. godine potrebni su protesti ili na jugu, gde su uporišta socijalista, ili u severnim gradovima kao što su Skadar, Leće, Peškopeja i Kukeš koji su Berišina uporišta, ocenjuje Stratfor. Stratfor naglašava da je albansko društvo „najviše od svih evropskih” zasnovano na klanovima, zbog čega je jako teško da vlada kontroliše celu zemlju.

Kada je 1997. godine propala piramidalna štednja u koju je bila uključeno skoro dve trećine građana, izbila je pobuna i nastala petomesečna anarhija koja je okončana intervencijom snaga UN predvođenih Italijanima, podseća se u analizi.Agencija navodi da je piramidalna šema u stvari bila način dolaženja do kapitala za razne organizovane kriminalne grupe zasnovane na klanovima „koje i do danas u velikoj meri kontrolišu zemlju”.

„Zbog društva zasnovanog na klanovima i rasprostranjenosti organizovanog kriminala, vladino držanje vlasti je uvek slabo i stoga nikad ne treba mnogo da zemlja upadne u haos”, navodi Stratfor i naglašava da to može da postane regionalna briga iz dva razloga. Najpre, Italija i Grčka, koje su članice EU, plaše se dolaska albanskih imigranata u njihove zemlje. Potom, mnoge zapadnoevropske policijske organizacije smatraju da je organizovan kriminal u Albaniji druga najmoćnija mreža organizovanog kriminala u Evropi posle ruske mafije, navodi Stratfor.

Tokom nereda 1997, naglašava Stratfor, velika količina oružja iz albanske vojske prešla je u ruke organizovanih kriminalnih grupa koje su dalje prosledile to oružje na otvoreno tržište za izvoz ili direktno etničko albanskoj separatističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK). „Zapravo su nemiri 1997. godine bili faktor koji je pomogao OVK-u da se dovoljno naoruža da počne operacije protiv srpske policije u pokrajini, što je na kraju dovelo do NATO intervencije protiv Beograda 1999. i jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova 2008. godine”, piše Stratfor.

„Kakav god oblik bi protesti mogli da imaju, nestabilnost u Albaniji je važno regionalno pitanje”, piše Stratfor. Pored toga što bi organizovane kriminalne grupe imale koristi od nestabilne situacije i pitanja vezanih za nelegalnu imigraciju, postoje i nerešena pitanja vezana za albansku zajednicu u Makedoniji i za spor Kosova sa Beogradom oko nezavisnosti.

„Beriša je lično profitirao od albansko-srpskog konflikta na Kosovu 1999. time što je uveličavao njegov značaj i skretao pažnju naroda od svoje neuspele ekonomske politike”, navodi Stratfor i dodaje da je to omogućilo Beriši i njegovoj stranci da se vrati na vlast 2005. godine, što je bio značajan poduhvat s obzirom na to da je njegova prethodna vlada odobrila piramidalnu šemu.