Izvor: Standard

Evropska komisija tvrdi da je ruska gasna kompanija prekršila 102. član Ugovora o funkcionisanju Evropske unije time što sprečava razvoj jedinstvenog gasnog tržišta u državama članicama EU i ometa diversifikaciju isporuke gasa. Gasprom se takođe optužuje za formiranje nepravednih cena, jer ih vezuje za cenu nafte. Prema tvrdnji Evropske komisije, Gasprom krši evropsko zakonodavstvo, po kome jedna kompanija ne može istovremeno da se bavi eksploatacijom, preradom i isporukom energenata. Takođe, prema takozvanom trećem energetskom paketu, velike korporacije treba da omogućavaju lokalnim preduzećima pristup infrastrukturi za transport gasa.

U Evropskoj komisiji je rečeno da za ovakvu vrstu istrage ne postoje rokovi, i da oni variraju u zavisnosti od konkretnog slučaja. Sam Gasprom se za sada uzdržava od komentara. Zvanični predstavnik kompanije Sergej Kuprijanov samo je saopštio da nema nikakve informacije o pokretanju bilo kakve antimonopolske istrage.

Doduše, ruski eksperti sumnjaju da Evropska komisija namerava da sprovede istragu do kraja. „Sve optužbe koje je Evropska unija uputila Gaspromu očigledno su politički motivisane i prilično nategnute. Smešno je optuživati Gasprom za sprečavanje stvaranja jedinstvenog gasnog tržišta ili vezivanje cene gasa za cenu nafte. To vezivanje cena su smislili upravo Evropljani, taj sistem nije ruski pronalazak. Što se tiče jedinstvenog gasnog tržišta, kakve „Gasprom“ ima veze sa tim? Ako hoćete jedinstveno gasno tržište, onda gradite nove gasovode, povezujte baltičke zemlje sa Evropskom unijom, povezujte Zapadnu Evropu sa Istočnom Evropom“, izjavio je Konstantin Simonov, direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost. Glavni zadatak te istrage je da se oslabe pozicije „Gasproma“ uoči nove runde pregovora o isporuci gasa u Evropu, uveren je predsednik Ruskog gasnog saveza Sergej Čižov.

„Gasprom“ ipak ne bi trebalo da zanemari optužbe Evropske komisije, smatra nemački politikolog Aleksandar Rar. „Treba imati u vidu da je na gasnom tržištu Evrope došlo do velikih promena. Mislim da ‘Gasprom’ to nije odmah shvatio. Rusi su mislili da će i dalje biti kao ranijih godina, da će sa Evropljanima uvek moći da se dogovore. ‘Gasprom’ mora da nađe nove metode rada sa Evropljanima“, rekao je on.

Ruska kompanija bi trebalo ozbiljno da shvati optužbe Evropske komisije, s tim što treba imati u vidu da se tu nikako ne radi samo o finansijskim gubicima, smatra Vitalij Krjukov, analitičar investicione kompanije „Kapital“. „Može se dogoditi da za kompaniju ne budu glavni problem novčane kazne, nego preispitivanje fundamentalnih osnova sklapanja ugovora, na primer formulisanje cena i osnova za njihovo izračunavanje“, podvukao je ekspert.

Ovo nije prvi put da Evropska komisija ima primedbe na rad ruske gasne korporacije. U septembru 2011. inspekcija je proveravala predstavništva za isporuku gasa u deset zemalja Centralne i Istočne Evrope. Tada je „Gasprom“ bio osumnjičen da prilikom isporuke gasa ovim državama krši zakone o konkurenciji. Međutim, na tim inspekcijskim proverama se sve i završilo.

Ako krivica „Gasproma“ bude dokazana, preti mu kazna u visini od 10 odsto od godišnje zarade u Evropskoj uniji, a to je šest milijardi dolara. Najveća suma kojom je Evropska komisija do sada nekoga kaznila zbog krivice, utvrđene tokom antimonopolske istrage, iznosila je 1,5 milijardi dolara. Toliko je platio Intel za nelojalnu konkurenciju kompaniji AMD na evropskom tržištu.

U pripremi teksta korišćeni su materijali izdanja „Komersant“, „Komersant-FM“ i „RBC Daily“