Izvor: Politika

Posle političkog spektakla republikanaca održanog prošle nedelje u Tampi na Floridi, na redu je slična parada demokrata u Šarlotu, država Severna Karolina.

Završne partijske konvencije na kojima se ozvaničavaju nominacije predsedničkih kandidata američka su tradicija koja traje bezmalo dva veka, a njihova glavna svrha je da uoči samog finiša kampanje ojačaju imidž i izoštre adute dva tabora koja se bore za najviši položaj u Americi.

Ono što je međutim dva meseca uoči izbora 6. novembra nesumnjivo, to je da nema favorita – i da će biti održani u atmosferi sasvim drugačijoj od one iz 2008. Pre četiri godine pažnju Amerikanaca i ostatka sveta na nesvakidašnji način je privukao mladi i harizmatični senator iz Viskonsina, ličnost nesvakidašnje biografije, ubedljiv orator i čovek koji je već samim tim što je postao predsednički kandidat ušao u istoriju, kao prvi crnac u Americi kome je to uspelo.

Obama je tada bio velika inspiracija, a entuzijazam među biračima koji je podstakao bio je bez presedana. Govorio je o „smelosti nade”, obećao da će promeniti Ameriku, premostiti jaz između njene dve partije, obezbediti radna mesta za one koji su ostali bez posla, pa i nešto više: da će promeniti američku ulogu u svetu i planetu spasiti od klimatske katastrofe…

Govor kojim prihvata nominaciju i u kojem će opravdati svoj prvi mandat i izneti razloge zašto će naciji biti bolje ako mu poveri i drugi, on će održati u četvrtak. Ono što je sigurno, to je da će u njegovoj besedi ovoga puta biti manje optimizma nego pre četiri godine, da će, kao što je to već pokazao dosadašnji tok kampanje, više ukazivati na slabosti izazivača, nego što će isticati sopstvena postignuća.

Ono što je glavna dilema, kako među američkim biračima, tako i u ostatku sveta, jeste da li je Obama neuspešni predsednik, ili lider koji je u datim okolnostima uradio sve što što je mogao?

Vlast je preuzeo u vanrednim okolnostima, po mnogima uveliko sličnim onim iz 1933, posle najveće krize američke ekonomije u istoriji. Kad se 20. januara 2009. uselio u Belu kuću, nacionalna privreda je bila na velikoj nizbrdici, bankarski sistem na ivici kolapsa, tri automobilska giganta pred bankrotom i mogućom likvidacijom, urušeno je bilo tržište nekretnina… Sem toga, Amerika je bila zaglavljena u dva velika rata, u Iraku i Avganistanu.

Kada ovih dana ocenjuju njegov učinak, republikanci ne pominju da je merama za stimulisanje ekonomije i spasavanje velikih banaka Obama sprečio ekonomsku katastrofu, da je ozakonio istorijsku reformu u sistemu zdravstvene zaštite, uveo nova pravila igre na Volstritu, da je detroitska „Velika trojka” ponovo profitabilna… Umesto toga, ukazuju da je nezaposlenost i dalje nepodnošljivo velika (osam odsto), da je deficit neodrživ (više od 1.000 milijardi dolara godišnje), kao i da je zemlja generalno, na pogrešnom koloseku.

Čime na ovo može da parira Obama? U njegovoj kampanji ovoga puta nema onih velikih vizija. Tu poeziju zamenila je proza četvorogodišnjeg vladanja. Iako mu nepristrasne analize, poput one koju je ovih dana objavio londonski „Ekonomist”, daju uglavnom dobre ocene iz ekonomskih predmeta, smatrajući da je njegovo upravljanje krizom bilo impresivno, nije dobio prelaznu ocenu za obnovu ekonomije, koja doduše nije više u recesiji, ali čiji je rast veoma anemičan i u svakom slučaju nedovoljan da kod Amerikanaca stvori utisak da se vraćaju stara dobra vremena.

U suočavanju sa biračima, neće mu od velike pomoći biti ni činjenica da je sve moglo da bude mnogo gore – i da je ustvari učinjeno sve što se moglo. Niti ukazivanje kako su da se postigne više sprečili upravo oni koji ga danas optužuju da je neuspešan: republikanska opozicija.

Obama naime nije ispunio svoje glavno obećanje: da će promeniti američku politiku. Njegov prvi mandat je obeležila radikalizacija Republikanske partije, u kojoj je glavnu reč preuzela ultra konzervativna struja oličena u pokretu „Čajanka”. Već posle dve godine demokrate su izgubile većinu u Predstavničkom domu (zadržali su je u Senatu), što je republikancima omogućilo da sistematski vrše opstrukciju svih njegovih zakonodavnih inicijativa. To je za krajnji rezultat imalo svojevrsnu blokadu političkog sistema i opasnu paralizu u odlučivanju, zbog čega je prošlog leta Americi, po prvi smanjen dotle vrhunski kreditni rejting.

Posle četiri godine Obama je primetno osedeo. Njegova popularnost je danas daleko od one iz 2008, a njegova najveća šansa je u činjenici da njegov takmac iz republikanskog tabora, Mit Romni, ne uspeva da birače uveri da je njegov program bolji.

Obama više ne govori o „smelosti nade”, već podstiče strahove – među pripadnicima srednje klase i siromašnim i starijim sugrađanima – da će Romni demontirati i ono malo socijalne države za koju su se kroz istoriju izborile demokrate, vraćajući kapitalizam u njegovom najsurovijem obliku.

Poručuje im i da sa njim neće biti novih besmislenih i preskupih ratnih pohoda. I naravno, da je Amerika danas bezbednije od one koju je nasledio, jer je, likvidacijom Osame bin Ladena, dokazao i da je odlučan vrhovnih komandant…

Vašington – Najnovije ankete javnog mnjenja pokazuju da američki predsednik Barak Obama i njegov republikanski protivkandidat Mit Romni uživaju istovetnu podršku birača uoči ključne konvencije demokrata na kojoj će Obama i zvanično prihvatiti nominaciju svoje stranke za još jedan mandat.

Prema anketi agencije Rojters, Obama i Romni su izjednačeni u podršci: za obojicu predsedničkih kandidata glasalo bi 45 odsto birača.

Pre sedam dana u istoj anketi Obama je vodio sa 46 prema 42 odsto glasova, a očekivani skok u popularnosti Romniju je najverovatnije donela republikanska konvencija u Tampi, ali to nije dovoljno da bi pretekao Obamu. „Činjenica da su Obama i Romni i dalje izjednačeni govori da republikanski kandidat neće dobiti nikakav znatniji zamah. S obzirom na to da sada ulazimo u sedmicu u kojoj će biti demokratska konvencija, Romni će morati da se bori da zadrži korak s Obamom”, navela je DŽulija Klark, analitičarka Ipsosa, koji je za Rojters sproveo anketu.

Stranačke konvencije po pravilu kandidatima donose skok u anketama. „Sada će se prednost verovatno vratiti na Obaminu stranu”, navela je Klark.

Demokratska konvencija počinje danas u gradu Šarlot, u Severnoj Karolini.