Izvor: Politika

„Ni prijatelji ni neprijatelji”, nova je formula ravnoteže između Kine i Amerike posle državne posete Vašingtonu predsednika Hu Đintaoa. Iako nije postignut značajan pomak u rešavanju glavnih spornih pitanja, raskošan protokol priređen gostu, koji se veoma razlikuje od onog od pre pet godina, pokazao je da je Peking u međuvremenu postao ravnopravni partner Vašingtona i da su njihove veze danas najvažniji bilateralni odnosi sveta.

Koliko i politikom, američki mediji se bave i spektaklom, kako svečanim dočekom na travnjaku Bele kuće, tako i završnim ceremonijalom, gala večerom koju je predsednik Barak Obama priredio šefu kineske države – a što mu je 1997. bilo uskraćeno.

Po broju zvanica – ukupno 250 – večernji događaj u Beloj kući bio je nešto malobrojniji od prethodna dva u Obaminoj eri (400 za indijskog premijera i 300 za predsednika Meksika), ali to ne znači da je bio manje bogat. Gostu je priređen „američki ugođaj”: jastog, biftek, pita sa jabukama, sladoled i vina iz Kalifornije na stolu, uobičajena mešavina političara, biznismena i holivudskih „faca” za stolom, a džez seansa posle deserta.

Domaćica je nosila večernju haljinu crvene boje, što je svakako prijalo očima gostiju. Za glavnim stolom, predsednik Hu Đintao, posle razmene zdravica sa domaćinom, mogao je da nazdravi i bivšim predsednicima Bilu Klintonu i Džimi Karteru, kao i bivšim državnim sekretarima i savetnicima za nacionalnu bezbednost, Henriju Kisindžeru i Zbignjevu Bžežinskom.

Iz Holivuda je zapaženo prisustvo Džekija Čena. Upitana od reportera zašto je i ona na spisku zvanica, Barbara Strejsend je odgovorila da je nekad „radila u kineskom restoranu”.

Upadljivo je bilo i da je prijemu prisustvovalo samo nekoliko republikanskih kongresmena, među kojima nije bilo novog predsedavajućeg Predstavničkog doma, koji je pozivnicu vratio. Nije bilo ni predstavnika demokrata, koji su Hu Đintaoa opisivali kao „diktatora”.

Na praktičnom planu kao jedan od rezultata posete jeste stavljanje ljudskih prava u Kini na bilateralni dnevni red. Značajnim se tumači to što je predsednik Hu, prvi put izvan Kine, priznao da problem postoji. Odgovarajući na jedno pitanje na popodnevnoj konferenciji za štampu, on je rekao kako „u pogledu ljudskih prava u Kini još mnogo toga treba da se uradi”, ali je napomenuo da o tome sa SAD može da se razgovara samo u granicama „principa međusobnog nemešanja u unutrašnje poslove”.

Polovinu vremena Obama i Hu su utrošili na razgovor o trgovinskim pitanjima, a ostatak na Iran, Severnu Koreju i ljudska prava. Za Amerikance, glavne teme su bile revalvacija kineske monete, ravnopravan tretman američkih investitora u Kini sa domaćim i uspostavljanje radnih veza dve vojske.

Za Kinu, trn u oku su američke isporuke oružja Tajvanu, podrška dalaj-lami i generalno „strateško nepoverenje” koje prema Pekingu emituje Vašington.

httpv://www.youtube.com/watch?v=QaJNvZQl7qc

Ni u jednoj oblasti nije postignut napredak. Obama je međutim pokušao da otkloni utisak da je Amerika protiv stasavanja nove sile. „Mi podržavamo uspon Kine… ali samo želimo da to bude na način koji učvršćuje međunarodne norme i uvećava bezbednost i mir, umesto da bude izvor konflikta.”

U zajedničkom kominikeu koji je izdat, konstatuje se da je i Kina zainteresovana da Severna Koreja prekine rad na jačanju svojih nuklearnih potencijala, što se smatra izvesnim pomakom.

Konkretan rezultat je i kinesko obećanje da će sa američkim kompanijama sklopiti trgovinske i investicione sporazume vredne 45 milijardi dolara, što bi trebalo da zaposli oko 200.000 američkih radnika.

Sve u svemu, minuli samit je pokazao jednu novu realnost, pre svega za američku stranu. Kada je prethodni put predsednik Hu bio u Vašingtonu, Kina je bila peta ekonomija sveta. Upravo objavljeni podatak da je njen prošlogodišnji rast iznosio 10,3 odsto potvrdio je procenu da je pretekla Japan i postala druga po snazi privreda na planeti.

Nije zato iznenađenje ni redak gest koji je Obama prema gostu učinio odmah po njegovom sletanju na američko tle, u utorak uveče. Priredio mu je intimnu večeru u trpezariji svoje rezidencije u Beloj kući, na kojoj su sa američke strane bili još samo državna sekretarka i savetnik za nacionalnu bezbednost.

———

Izvor: Beta

Kineska privreda porasla je tokom prošle godine 10,3 odsto, što je više od očekivanja, zahvaljujući velikim ulaganjima koja su pojačala potražnju ali koja su takođe ubrzala inflaciju.

Nacionalni statitistički biro danas navodi da je inflacija u decembru bila 4,6 odsto, niža od rekordnih 5,1 proceneta pre 28 meseci pošto su cene hrane blago pale. Za celu prošlu godinu inflacije je 3,3 odsto.

Ulaganja u građevine i druga nepokretna dobra skočila su za 23,8 procenta. To je veliki pad posle povećanja ulaganja od 30,1 odsto u 2009. godini zahvaljući novcu iz stimulativnih programa pokrenutih u borbi protiv svetske krize.

Kineska priveda je i dalje suviše zavisna od takvih ulaganja koja po mišljenju mnogih analitičara stvaraju potencialno opasni finansijki balon.

Po svim uobičajenim merilima, drugoj najvećoj privredi sveta dobro ide, sem što ogromne sume novca koje u ekonomiju ubacuju državne banke stoje na putu svođenja politički opasne inflacije pod kontrolu.

Kinesko rukovodstvo, svesno društvenih nemira koje su izazivale provale inflacije u prošlosti, zauzdavanje inflacije je postavilo kao prioritet. Peking je povećao kamatne stope dva puta u protekla četiri meseca i naložio brojne druge mere za smanjenje ulaganja.

Posle vesti početkom sedmice da su najveće državne komercijalne banke odobrile skoro 240 milijardi juana (36,4 milijarde dolara) novih kredita u prvih 10 dana nove godine, vlada je ponovo naredila bankama da pojačaju kontrolu rizika.