Izvor: Politika

Po prestonicama uticajnih članica i u sedištu EU ubrzavaju se pripreme za realizaciju plana o nastanku Saveza evropskih država, onih koje su spremne da ključne nadležnosti nacionalnih vlada i parlamenata prebace u nadležnost Brisela i Evropskog parlamenta.

Proces političkog ujedinjenja biće tema već na decembarskom sastanku šefova država i vlada EU u Briselu, izjavio je minulog vikenda Nikolaus Majer-Landrut, savetnik za evropsku politiku nemačke kancelarke Angele Merkel.

Na tom samitu trebalo bi da bude doneta odluka o početku rada Konventa EU – kongresa šefova vlada i država zajednice na kojem bi, uz saglasnost Evropskog parlamenta, bio određen sadržaj novog ugovora o članstvu u EU.

„Da bi se kriza savladala neophodne su izmene odredbi o nacionalnim kompetencijama koje bi ubuduće bile regulisane novim ugovorom EU”, rekao je Elmar Brok iz kancelarkine Demohrišćanske unije.

Predstavljanje detaljnih ciljeva i maršrute ka novom zajedništvu EU povereno je šefu nemačke diplomatije Gvidu Vesterveleu. Razumljivo s obzirom da se radi o inicijativi desetorice ministara spoljnih poslova EU okupljenih u „Grupi budućnost” – čiji je osnivač bio upravo Vestervele.

Vestervele je ovu grupu osnovao ovog marta posle sastanka u Rimu sa italijanskim premijerom i članom upravnog odbora Bilderberg grupe Mariom Montijem koji ga je upoznao sa idejama Bilderberga o evropskom jedinstvu.

Članovi grupe su šefovi diplomatija Italije, Austrije, Španije, Portugalije, Holandije, Belgije, Luksemburga, Danske i Poljske. U međuvremenu se pridružila i Francuska.

Daleko od očiju javnosti, u Beču je 15. maja potpisana deklaracija o „Novom demokratskom poretku EU”, oformljenom po ugledu na američki dvodomni sistem. On bi podrazumevao direktni izbor šefa evropske vlade (sadašnji predsednik Evropske komisije) i prenošenje vitalnih punomoći u njegove ruke, uključujući imenovanje evropskih ministara po njegovom izboru.

Postojanje bečkog dokumenta i njegov sadržaj prvi put su u javnosti potvrdili Vestervele i njegove kolege iz Austrije i Luksemburga u izjavama za „Politiku” 24. juna. Tada je rečeno da se radi o „privatnoj inicijativi” šefova diplomatije.

Privatna inicijativa dobila je sada službeni karakter, iako bi put do konačnog ostvarenja mogao da bude dug.

Kada Vestervele podnese izveštaj 17. septembra, neće moći da mimoiđe činjenicu da u njegovoj grupi postoji saglasnost u načelu, ali da se predstave o ostvarenju bitno razlikuju.

„Dinamika krize koja u minule tri i po godine nije obuzdana donošenjem mera na vladinim nivoima, jasno pokazuje da je neizbežna temeljita revizija evropskih ugovora”, rekao je lider frakcije građanske levice u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda.

Značaj se pridaje i nedeljnoj izjavi predsednika Austrije Hajnca Fišera. On je upozorio da sadašnje usredsređivanje evropskih vlada na donošenje fiskalno-političkih mera može da donese samo kratkoročna rešenja.

„Konvent o budućnosti EU je neizbežan”, rekao je Fišer premda je time, indirektno, dolio ulje na vatru tamošnje debate o održivosti principa austrijske neutralnosti.