Izvor: NSPM (Dejan Mirović)

Početkom avgusta 2012. godine bonitetna agencija „Mudis” snizila je kreditni rejting Slovenije za tri stepena[1]. Mediji iz Evropske unije tim povodom opisali su Sloveniju kao „novog evropskog bolesnika”, ili „ekonomskog pacijenta” (poput Grčke), kome treba hitno „lečenje”[2]. Slovenački poslovni dnevni list Fajens bio je još oštriji:

„Slovenački kreditni rejting tone poput kamena, životni standard opada, a ljudi su primorani da prodaju imovinu kako bi izmirili račune.”[3]

Nekoliko dana kasnije, „Mudis” je snizila i kreditni rejting državnog operatera „Telekom Slovenija”. Sedmog avgusta cene goriva u toj zemlji porasle su do rekordnog nivoa.[4]

Takođe, posle ovakvih odluka kreditne agencije „Mudis”, postalo je jasno da će Slovenija morati da spasava „Novu ljubljansku banku”, Novu kreditnu banku „Maribor” i „Abanku”. Za to će joj biti neophodna pomoć iz Evropske unije, u visini od osam do 12 milijardi evra, slično kao u slučaju Grčke, a i nekih drugih zemalja EU.

Kako je nekada najrazvijenija jugoslovenska republika, sa BDP-om koji se, pre ulaska u EU, mogao upoređivati sa srednjoevropskim zemljama (oko 70 odsto proseka BDP-a iz 2004. godine) došla u takvu situaciju? I kako je nekada „uzoran evropski đak” postao „loša vest” za evrozonu, što tvrde mediji u Nemačkoj?[5]

Odgovori su ponovo povezani sa evropskim integracijama Slovenije. Naime, nekada moćnu slovenačku ekonomiju u nezavidan položaj dovelo je upravo ispunjavanje ekonomskih zahteva Evropske komisije.

Republika Slovenija podnela je zahtev za prijem u EU 10. juna 1996. godine. Sledeća tabela pokazuje rast njenog spoljnog duga u razdoblju nakon podnošenja tog zahteva.

Zaduživanje Republike Slovenije pre ulaska u EU u periodu 2000–2003. godina u milijardama dolara[6]

Godina	2000.	2003.
Iznos zaduženja	6,2	11,3

Dakle, prosečan stanovnik Slovenije je već 2003. (godinu dana pre ulaska u EU) dugovao oko 5.600 dolara, dok je dug stanovnika državne zajednice Srbije i Crne Gore u tom periodu bio je nekoliko puta manji.

Negativni trendovi u slovenačkoj ekonomiji nastavljaju se i posle ulaska zemlje u EU 2004. Drugim rečima, oni postoje i u takozvanim srećnim, pretkriznim godinama. Slovenija se sve više zadužuje, skoro neshvatljivom brzinom, čak i u vremenskom rasponu od 2004. do 2007. – iako u tom trenutku u Evropskoj uniji nije bilo recesije.

Sledeća tabela pokazuje zaduživanje Slovenije nakon ulaska u EU u periodu od 2004. do 2007. godine.

Zaduživanje Republike Slovenije nakon ulaska u EU (u pretkriznom periodu) 2004–2007. u milijardama dolara

Godina	2004.	2007.
Iznos zaduženja	14,6	40,7

Dakle, i u takozvanim „srećnim” pretkriznim vremenima Evropske unije slovenački dug premašio je neverovatnih 25 milijardi dolara!

Sličan trend nastavlja se i po izbijanju ekonomske krize 2008. godine. Slovenija kao članica EU nastavlja da se zadužuje.

Zaduživanje Republike Slovenije nakon ulaska u EU (u kriznom periodu) 2008–2011. godine u milijardama dolara

Godina	2008.	2011.
Iznos zaduženja	53,3	61

Dakle, činjenica je da spoljni dug Republike Slovenije raste neprestano od trenutka kada se ova država opredelila za „evropski put”, bez obzira na to da li u EU vlada recesija ili ne.

„Evropski put” doneo je Sloveniji i rast nezaposlenosti. Na primer, godinu dana posle podnošenja zahteva za članstvo u EU 1997, stopa nezaposlenosti u Sloveniji iznosila je 7,1 odsto. Međutim, sedam godina nakon učlanjenja u EU – 2011. godine – stopa nezaposlenosti porasla je na 11,8 procenata. Dakle, ulazak Slovenije u EU ne donosi joj samo rast spoljnog duga, već i rast nezaposlenosti – a ne pad, kako se u Srbiji tvrdi.

Rast nezaposlenosti u Republici Sloveniji pre i posle ulaska u EU:

Godina	1997.	2011.
Stopa nezaposlenosti u %	7,1	11,8

Nakon ulaska u Uniju, raste i spoljnotrgovinski deficit Republike Slovenije. Godine 2002, spoljnotrgovinski deficit iznosio je manje od milijarde dolara (650 miliona), što je, uzgred, bio sasvim solidan ekonomski rezultat kada se uporedi s drugim istočnoevropskim zemljama u tom razdoblju. Ali posredi je bio rezultat koji je generisala razmena s bivšim jugoslovenskim republikama. U razmeni s bivšim jugoslovenskim republikama suficit Slovenije iznosio je 2001. godine oko milijardu dolara.[7] (Iste godine deficit Slovenije u trgovini sa zemljama EU bio je oko milijarde dolara.) Međutim, po ulasku u EU, spoljnotrgovinski deficit zemlje ubrzano raste i u 2011. godini već dostiže dve milijarde dolara.

Spoljnotrgovinski deficit Slovenije pre i posle ulaska u EU u dolarima

Godina	2003.	2011.
Spoljnotrgovinski deficit	650 miliona dolara	2 milijarde dolara

U tom, prethodno navedenom kontekstu sve većeg spoljnotrgovinskog deficita, interesantno je da nakon ulaska u EU 2004. u Republici Sloveniji raste čak i uvoz struje. Sledeća tabela to pokazuje.

Uvoz struje u Sloveniji pre i posle ulaska u EU

Godina	1999.	2009.
u kilovat-satima (kwh)	645 miliona	3 milijarde

Uz ovakve negativne pokazatelje, rasprodaju se slovenačka preduzeća. Tačnije, Evropska komisija otvoreno, kao i u Srbiji, protežira firme iz bogatih članica EU prilikom prodaje slovenačkog kapitala. Primer prodaje najveće ljubljanske pivare „Union” to jasno pokazuje. Slovenački proizvođač „Laško” iz Celja hteo je da kupi pivaru u Ljubljani, ali je Brisel to osujetio, navodno zbog sprečavanja monopola. Nešto kasnije, Brisel je prisilio slovenačkog premijera da otpusti šefa Fonda za restituciju i na taj način jednoj belgijskoj firmi oslobodi put za investiranje u pivaru „Union”, kojoj pripada i poznati pogon za proizvodnju mineralne vode „Radenska”. Takođe, nama poznati francuski „Lafarž” 2002. godine uvećao je broj svojih akcija u cementari Trbovlje sa 23 na 62 odsto. (Slično tome, u 2000. preuzeo je 10 slovenačkih firmi, u 2001. – 15, a samo u prvoj polovini 2002. jedanaest preduzeća.)[8]

Interesantno, taj proces zaduživanja i rasprodaje u Sloveniji pratio je, kao i u Srbiji danas, skoro apsolutni politički proevropski konsenzus. Gorazd Drevenšek iz Nove stranke objašnjavao je takav proevropski konsenzus slovenačke političke elite kao posledicu „obične korupcije”[9] jer je u Briselu otvoreno 400-500 radnih mesta za činovnike koji treba da vode proces proširenja EU na Sloveniju.

Takođe – slično kao u Srbiji danas – proces zaduživanja i rasprodaje pratilo je i „proevropsko” informisanje i usvajanje „evropskih” zakona. Na primer, zakon koji je u Sloveniji važio od 1994. do 2001. propisivao je da stranci mogu posedovati najviše trećinu medija. Sa ulaskom u EU 2004. godine, ova odredba je ukinuta, navodno zbog „ravnopravnog položaja” svih na zajedničkom tržištu Evropske unije. U praksi je ta primena evropskih zakona značila da su tri najveće medijske kuće u Sloveniji „Delo”, „Večer” i „Dnevnik” prešle u vlasništvo stranaca.[10]

Ipak, i tada, pre stupanja u Evropsku uniju, u Sloveniji je bilo nekoliko usamljenih glasova koji su izražavali sumnju u ispravnost „bezalternativnog” puta. Na primer, najpoznatiji slovenački ekonomista Jože Mencinger smatrao je da širenje EU ne donosi pozitivne ekonomske efekte domaćoj privredi:

„Proširenje na istok donosi ogroman procep između najrazvijenijih i manje razvijenih zemalja (…) Opšta je pretpostavka da novi članovi moraju biti dovedeni na isti nivo, ali to ni u kom slučaju nije sigurno. Njihov prosečan godišnji rast do sada je manji od udela njihovih budžetskih deficita u bruto proizvodu zemlje.”[11]

Sledeća tabela pokazuje istinitost ovih mudrih upozorenja, izrečenih uoči pristupanja Slovenije Evropskoj uniji. Tačnije, nakon pristupanja EU, slovenački budžetski deficit uvećao se nekoliko puta. Nikakva stopa rasta BDP ne može sakriti tu činjenicu.[12]

Budžetski deficit Slovenije pre i posle ulaska u EU

Godina	2003.	2011.
Budžetski deficit	600 miliona dolara	2,2 milijarde dolara

Da li će slovenački primer biti poučan za Srbiju? Hoće li Srbija uspeti da izbegne negativne tendencije na „evropskom putu”, koje su Sloveniju u avgustu 2012. dovele u nezavidan položaj, skoro na ivicu bankrota? Ne znamo. Ali jedno je sigurno: Srbija se danas u ekonomskom smislu nalazi u mnogo težem položaju nego Slovenija na početku svojih evropskih integracija. Zato će joj biti mnogo teže ako ponovi slovenački scenario.

[1] Novosti 3. avgust 2012.
[2] Dojče vele/Tanjug 4-5. avgust 2012. Bonitetska kuća „Mudis” ponovo je smanjila ocenu kreditnog rejtinga Slovenije za tri stepena, sa A2 na BAA2. Takođe, Dojče vele podseća da je kuća „Mudis” Sloveniji najavila mogućnost daljeg smanjenja ocene. Kao glavni razlog, navedeni su problematični krediti slovenačkih banaka u milijardskom iznosu, za koje su sada odgovorni poreski obveznici.
[3] „Slovenija van kontrole”, prema Tanjugu/Privredni pregled, 7. avgust 2012. U tekstu se navodi da Sloveniju čeka teška jesen.
[4] Privredni pregled, 8. avgust 2012.
[5] Vidi na primer: //www.b92.net/biz/vesti/region, 22. april 2012.
[6] www.cia.gov/cia/publications/factbook
[7] H. Hofbauer, Proširenje EU na istok, „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. str. 157.
[8] Isto, str. 160 i E. Vukadin, Ekonomska politika, „Dosije”, Beograd, 2007. str. 241.
[9] H. Hofbauer, Proširenje EU na istok, „Filip Višnjić”, Beograd, 2004. str. 153.
[10] Privredni pregled, 8. mart 2005.
[11] NIN, 6. maj 2004. – Đ. Dimitrijević.
[12] Posebna je tema šta pokazuje makroekonomski podatak kao što je onaj o bruto društvenom proizvodu – ako se zna da u BDP ulazi i poslovanje stranih firmi i banaka na domaćoj teritoriji.