Izvor: Večernje novosti

Rusija i OUN su žrtve zapadne avanture u Libiji. Nas su Amerikanci prevarili, rekli su da će nad Libijom biti zatvoreno nebo – rekao je Jevgenij Primakov tokom polemike sa Henrijem Kisindžerom

Koliko je krhko poverenje između Moskve i Vašingtona i zašto Rusi imaju osećaj da ih Amerikanci žele prevariti, odlično je pokazala polemika bivšeg ruskog premijera i ministra spoljnih poslova Jevgenija Primakova i njegovog starog prijatelja bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Primakov i Kisindžer su govorili o geopolitičkim izazovima 21. veka i u tom kontekstu o rusko-američkim odnosima kao i tzv. arapskim revolucijama. Kisindžer je ocenio da je za SAD vrlo važno da sa Rusijom održava dobre odnose. Primakov je replicirao:

– Naši predsednici nalaze zajednički jezik kao što i nas dvojica dođemo do zajedničkog stava. Ali sve ostaje na rečima. Moskva i Vašington imaju jako sumnjičave odnose. Stvara se globalni sistem PRO. Bez obzira na sve ruske predloge, Vašington gura svoje planove – rekao je Primakov. On je uveren da sadašnje rukovodstvo u Kremlju neće ponoviti grešku Brežnjeva. Jedan od razloga raspada SSSR je bio što ga je Amerika uvukla u trku u naoružanju. Rusiji takva trka više nije potrebna, jer ona ne počinje od nule.

Jevgenije Primakov je ustvrdio da je problem pravljenja atomskog oružja u Iranu izmišljen. – Koliko ja znam, Amerikanci nemaju informaciju da je Iran odlučio da napravi atomsku bombu – rekao je Primakov.

– Rusija i OUN su žrtve zapadne avanture u Libiji. Nas su Amerikanci prevarili, rekli su da će nad Libijom biti zatvoreno nebo i da avijacija neće bombardovati stanovništvo. Mi smo razumeli važnost toga, glasali smo za rezoluciju kad su nas molili Amerikanci. A kasnije je njihova avijacija počela da bombarduje Gadafija. Mi učimo pa ćemo kod odluka o Siriji imati u vidu iskustvo iz Libije – objasnio je Primakov.

Kisindžer je uzvratio da Amerikanci to ne rade zbog svojih interesa, već u interesu naroda u zemljama konflikta.

– Oko 95 odsto Amerikanaca ne zna gde se nalaze Libija, Sirija i Iran. Kad u takvim zemljama počinje građanski rat Amerikanci instiktivno pokušavaju da ga zaustave. Sirija je u nekom smislu veštačka država, stvorena na kraju Prvog svetskog rata. Pitanje je šta će se dogoditi. Mi imamo različite stavove o tome. Ali trebalo bi da mi u SAD i vi u Rusiji prestanemo gledati na to kao na konflikt interesa SAD i Rusije – rekao je Kisindžer.

– Dvadesetih godina prošlog veka Lav Trocki i njegovi boljševički istomišljenici smatrali su da je revoluciju moguće izvoziti bez obzira na to kakvi su uslovi u nekoj zemlji. Amerikanci ponavljaju tu grešku eksportujući demokratiju. Ali demokratija treba da raste iznutra, a ne da se nasađuje – objasnio je Primakov.

– I ja smatram da evolucija društva treba slediti vlastiti istorijski ritam, potvrdio je Kisindžer. – Za razliku od nekih mojih zemljaka, ja dosta nisko ocenjujem mogućnost širenje demokratije pomoću vojnih akcija. Slažem se da se ta društva moraju demokratizovati, ali ne primenom sile – rekao je Kisindžer.