Izvor: VOA

Čarls Kapčan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordžtaun i član uticajnog privatnog Saveta za spoljnopolitičke odnose, objavio je ovih dana komentar u listu „Vašington post“ naslovljen: „Evro se može spasiti, ali da li i Evropska unija?“ Zamolili smo Kapčana da za naš program objasni šta ga je navelo na zaključak da su poljuljane političke osnove evropskog bloka?

„Dok su svi usredsređeni na evro i na dugove, Evropsku centralnu banku i evro obveznice, nastupila je politička erozija temelja Evropske unije. Mere štednje koje traju već nekoliko godina podstakle su rasprostranjenu pobunu protiv Brisela. Ljudi danas kažu da im je bilo bolje pre nego što su zemlje postale članice Unije. U sve većem broju evropskih zemalja, izbija nacionalizam i to gnevni nacionalizam uperen protiv Brisela. Postavlja se zato pitanje da li je moguće spasiti Evropsku uniju, uprkos tome što je moguće spasiti evro?“

Kapčan, koji se nedavno vratio sa puta po Evropi, kaže da se o pitanju evropskog jedinstva vodi debata svugde na kontinentu – od akademskih i zvaničnih institucija do letnjih bašti i kafića. Nažalost, dodaje on, Evropska unija je češće predmet podsmeha nego poštovanja. Ovo je presudni trenutak za Evropsku uniju. Prvi uslov za preživljavanje bloka je centralizovanje njegovog finansijskog sistema, smatra Kapčan.

„Mislim da je potrebna odrešitost kao i da se Nemci privole da ubrzaju svoje poteze, što znači nastaviti sa određenim merama štednje, ali i uvesti ekonomski stimulans kojim bi se obnovilo poverenje u bolju budućnost. Drugo, politički lideri bi morali da počnu da utiču na formiranje javnog mnjenja umesto što nastoje da zadovolje javnost. Važno je istaći da Evropa može da bude konkurentna u globalizovanom svetu samo ako ostane celovita. Možda se mnogima čini da je udobnije živeti u njihovim malim zajednicama, međutim, fragmentirana Evropa će u tom slučaju sići sa scene i skliznuti u zaborav.“

Kapčan takođe predlaže uvođenje procesa koji će omogućiti brži ili sporiji tok integracije prilagođen mogućnostima zemalja članica. Po njemu, blok od 27 zemalja ne može više da se kreće tempom svog najsporijeg člana.

„Ključ je omogućiti zemljama koje žele i koje su sposobne za to – da ostvare efikasniju uniju, dok bi one zemlje koje su zaokupljene suverenitetom i autonomijom mogle da ostanu u širem labavijem krugu. Ako to, na primer, znači distanciranje Britanije od dublje integracije sa Evropskom unijom, neka tako i bude. Najvažnije u svemu tome je obezbediti da jedno od najvećih dostignuća 20. veka ne nestane u 21. veku.“

Evropljani dobro pamte da je njihov najmračniji trenutak ponikao iz nacionalizma i ekonomskih nedaća 1930-ih. Ukoliko ne budu uspeli da prevaziđu sadašnju ekonomsku krizu, zauzdaju nacionalizam i vrate se ujedinjavanju, evropska teška prošlost mogla bi da postane njihova sumorna budućnost, zaključio je Kapčan.